8 Facebook navika koje vas odmah odaju kao pripadnika bumer generacije (i zbog kojih se svi ostali krišom smeškaju )

Svi imamo tog jednog rođaka koji Fejsbuk koristi kao dnevnik, forum i lični Google. Psiholozi objašnjavaju zašto različite generacije imaju potpuno drugačiji „digitalni jezik“ – i zašto to nije stvar sramote, već vremena u kom su odrasli

Tetka Ljubica svake godine napiše „Srećan rođendan“ – na svom zidu – i čudi se zašto joj niko ne odgovara. Rođak Marko, s druge strane, nije ništa objavio još od 2019. i koristi Fejsbuk kao program za digitalnu zaštitu identiteta.

Ovo, međutim, nije podsmeh. Ovo je pokušaj da razumemo zašto različite generacije koriste društvene mreže potpuno drugačije – i zašto te razlike kod njihove dece izazivaju podsmeh, crvenilo, ili laganu dozu stida.

Preporučujemo

1) Pisanje „eseja“ u komentarima

Većina mlađih korisnika Fejsbuka (posebno oni ispod 40) komentariše kratko, u stilu SMS poruke: jedna rečenica, možda emotikon. Bumeri, međutim, u komentarima često pišu kao da šalju pismo uredniku:

„Ćao, Suzana! Nadam se da ste ti i Milan dobro. Mislimo na vas od kako smo čuli za njegovu operaciju kolena. Javi mu da mu želimo brz oporavak. Imali smo sličnu situaciju s ujakom Perom 2015. godine...“

I tako redom. Istraživanja o digitalnoj komunikaciji pokazuju da mlađe generacije koriste minimalistički način govora – manje reči, više značenja. To nije znak površnosti, već posledica vremena i načina na koji je internet oblikovao našu komunikaciju.

2) Označavanje ljudi u potpuno nepovezanim objavama

Skrolujete mirno kroz feed i odjednom – neko vas je označio u postu o minjonima i kafi. Vi ne volite minjone. Niste razgovarali s tom osobom tri godine. A opet – tu ste. Ova navika potiče iz vremena kada je označavanje bilo garancija da će neko videti objavu – kao da mu lično uručujete isečak iz novina. Danas to više deluje kao digitalno upadanje u tuđi prostor. Kada vas roditelji taguju u postu ili reelsu o „mladima koji stalno gledaju u telefone“, to postaje gotovo umetnost blagog sramoćenja.

3) Javno rešavanje tehničkih problema

„Zašto ne mogu da vidim Lenkine slike? Fejsbuk opet ne radi! Pomozite!!!“

Ili čuveno:

„Kako da obrišem ovo?“ – napisano kao komentar ispod baš te objave koju žele da obrišu.

Ovaj način razmišljanja ima koren u socijalnoj kulturi pomaganja u kojoj su Bumeri odrasli – ako ne znaš, pitaš javno. Ali na internetu, to znači da vaša zbrka postaje trajan digitalni zapis vidljiv svima – od bivšeg šefa do nekadašnje simpatije.

Jedna naučna studija pokazala je da starije generacije digitalni prostor doživljavaju kao produžetak realnog sveta, gde je normalno javno pitati za savet, dok mlađe generacije internet doživljavaju kao scenu na kojoj se kontrolisano predstavljaš.

Drugim rečima – dok bumeri traže zajednicu, milenijalci i generacija Z traže privatnost.

4) Deljenje sumnjivih vesti i „čudesnih“ lekova

Članak tvrdi da jedenje 12 banana dnevno leči artritis. Ima 47 deljenja – i svaka osoba na slici gleda kameru odozdo. Za njihovu decu, ovo je poseban oblik neprijatnosti: nije stvar u inteligenciji, već u digitalnom poverenju.

Generacije koje su odrastale uz televizijske vesti navikle su da svaka informacija prolazi kroz uredničku proveru. Na Fejsbuku, međutim, svako može da „objavi“ nešto što deluje kao istina – i tu se stara logika briše.

5) Deljenje medicinskih detalja

„Upravo sam se vratila sa kolonoskopije! Evo 7 slika iz čekaonice i opis pripreme. Ima li još neko problema s digestivnim traktom?“ Postoji nešto dirljivo u toj iskrenosti, ali i neizdrživo neprijatno za publiku koja uključuje vašu decu, njihove kolege i komšiju iz zgrade. Ono što bi trebalo da ostane u razgovoru uz kafu, sada je dostupno svima.

Nije problem u medicinskim temama – već u prevelikom nivou intimnosti u javnom prostoru.

6) Preterana upotreba znakova uzvika i velikih slova

„WOW!!!! Tako sam PONOSNA na svog UNUKA!!!! DOBIO je PETICU iz MATEMATIKE!!!!“ Svaka emocija je maksimalna. Svaka rečenica – eksplozija. Ovaj stil potiče iz vremena pre emotikona, kada su ljudi ton i emociju prenosili samo znakovima interpunkcije. Danas, međutim, to zvuči kao da neko stalno viče u digitalnoj biblioteci u kojoj svi drugi šapuću.

7) Komentarisanje „Volim te!“ na svaku objavu svoje dece

Fotografija s letovanja: „Volim te, dušo!“

Objava o klimatskim promenama: „Tako sam ponosna! Volim te!“

Meme o nesanici: „Predivna si! Ljubav!“

Namera je čista – roditeljska ljubav. Ali efekat ponekad deluje kao da vam mama svako jutro donosi užinu u kancelariju pred kolegama. Mladi korisnici intuitivno razumeju da javna nežnost ima svoju meru. Kada postane prečesta, deluje kao predstava, čak i kad nije.

8) Korišćenje Fejsbuka kao Gugla

„vreme sutra“

„recept za musaku“

„kad radi Lidl?“

Sve to – upisano kao status. Kao da Mark Zakerberg lično odgovara. Ovo je zapravo najšarmantnija navika: pokazuje potpunu nevinost starije generacije u digitalnom svetu. Ali za njihovu decu, to je podsećanje na sve veću generacijsku digitalnu prazninu – i pitanje kako se taj jaz može premostiti.

Isti prostor, različiti svetovi

Ove navike nisu mana – one su trag generacije koja je učila internet iz nule, dok su mlađi na njemu odrasli.

Bumeri su došli na Fejsbuk da ostanu u kontaktu s porodicom.

Njihova deca – da pažljivo izgrade digitalni identitet.

I zato su nesporazumi neizbežni. Možda rešenje nije u „popravljanju“ ničijeg ponašanja, već u razumevanju da svi koristimo isti alat na različite načine. I da je ponekad najbolje – jednostavno se nasmejati, umesto da objašnjavamo.

Koja od ovih Fejsbuk navika vam je najpoznatija iz vaše porodice – i kako reagujete? Da li pokušavate da „prevaspitate“ svoje roditelje na mreži, ili ste odustali i odlučili da samo kliknete na srce i nastavite dalje?