Osam tema u razgovoru koje otkrivaju nisku socijalnu inteligenciju osobe

Sigurno je svako bar jednom prisustvovao situaciji u kojoj razgovor, gotovo neprimetno, zamre za svega nekoliko minuta. Niko nije bio nepristojan, nije bilo povišenih tonova ni otvorenog konflikta. Samo je jedna osoba, u pogrešnom trenutku i pogrešnom kontekstu, započela iscrpan i vrlo slikovit opis svog zdravstvenog pregleda, dok su se na stolu iznosila predjela. Sagovornici su se tiho povlačili, pronalazeći razloge da „odu po još pića“, dok je osoba koja je govorila ostajala nesvesna da je razgovor upravo prestao.

Psiholozi ovaj obrazac ponašanja nazivaju nedostatak socijalne percepcije – teškoća u čitanju društvenih signala i razumevanju kako izgovorene reči utiču na druge. Istraživanja iz oblasti emocionalne inteligencije pokazuju da socijalno svesne osobe uočavaju znake nelagodnosti veoma brzo i u skladu s tim menjaju tok razgovora. Kada se to ne dešava, određene teme u komunikaciji često otkrivaju ispodprosečnu socijalnu svest.

Prema istraživanjima:

• većina ljudi prepoznaje socijalnu nelagodnost u roku od pola minuta
• osobe sa razvijenom emocionalnom inteligencijom znatno češće prilagođavaju temu razgovora
• socijalna svesnost dostiže vrhunac u srednjem životnom dobu i potom ostaje stabilna

U situacijama kada se sagovornici povlače, menjaju temu ili pronalaze izgovore da prekinu razgovor, uzrok često nije u njima, već u sadržaju komunikacije.

1. Iznošenje zdravstvenih detalja bez obzira na kontekst

Razgovor o zdravlju je legitiman i potreban, ali detaljno opisivanje medicinskih procedura, telesnih simptoma ili nalaza u situacijama u kojima to nije primereno često izaziva nelagodnost.

Psihološka istraživanja ukazuju na značaj situacione svesti, odnosno razumevanja okruženja, odnosa među ljudima i trenutka u kojem se razgovor odvija. Nije primereno pričati o detaljima kolonoskopije dok drugi ljudi jedu. Ignorisanje tih faktora ukazuje na slabiju sposobnost procene kako će informacije biti doživljene. Takvo ponašanje ne proizlazi nužno iz loše namere, već iz odsustva socijalnog uvida.

2. Pominjanje novca koje podstiče poređenje i neprijatnost

Razgovori o platama, cenama, imovini ili velikim kupovinama često izazivaju tišinu ili povlačenje sagovornika. Psihologija novca pokazuje da ove teme aktiviraju osećaj nesigurnosti, upoređivanja i društvenog rangiranja.

Kada se finansijski podaci iznose bez povoda ili pitanja, to može ukazivati na potrebu za potvrdom lične vrednosti kroz spoljašnje pokazatelje. Socijalno svesne osobe prepoznaju da je novac privatna tema i prilagođavaju komunikaciju tome.

3. Davanje nepozvanih saveta o roditeljstvu

Roditeljstvo je oblast u kojoj gotovo svako ima mišljenje, ali ne i mandat da ga iznosi. Nepozvani saveti i kritike često se doživljavaju kao narušavanje granica, čak i kada su izrečeni sa dobrom namerom.

Psihološka istraživanja pokazuju da ovakvo ponašanje odražava poteškoće u prepoznavanju tuđe autonomije i socijalnog konteksta. Znanje i iskustvo gube vrednost ukoliko se nameću bez saglasnosti sagovornika.

4. Emocionalno preopterećivanje osoba sa kojima ne postoji bliskost

Deljenje ličnih iskustava može doprineti povezivanju, ali prerano iznošenje teških emotivnih sadržaja pred osobama sa kojima ne postoji odnos poverenja često izaziva nelagodnost.

Studije iz oblasti socijalne psihologije pokazuju da se ovakvo ponašanje percipira kao emocionalno preopterećujuće. Bliskost zahteva postepenost, uzajamnost i osećaj sigurnosti, bez kojih komunikacija postaje jednostrana i iscrpljujuća.

5. Tračevi u profesionalnom okruženju

Ogovaranje kolega iza njihovih leđa, narušavaju poverenje i dugoročno utiču na socijalni položaj osobe koja ih inicira. Istraživanja organizacione psihologije pokazuju da se takvo ponašanje brzo prepoznaje i dovodi do opreza u daljoj komunikaciji.

Socijalna inteligencija podrazumeva sposobnost da se problemi u radnom okruženju sagledaju bez ličnih napada i širenja glasina.

6. Preterana samopromocija

Kada se razgovori sistematski vraćaju na lične uspehe, dostignuća ili poznanstva, sagovornici često gube interesovanje. Psiholozi ovaj obrazac nazivaju konverzacijski narcizam.

Umesto sigurnosti, takvo ponašanje često ukazuje na potrebu za spoljašnjom potvrdom. Autentično samopouzdanje prepoznaje se po interesovanju za druge i ravnoteži u komunikaciji.

7. Dominacija u razgovoru

Preuzimanje većine prostora u razgovoru, bez pauza i prostora za druge, signalizira slabiju socijalnu regulaciju. Istraživanja pokazuju da se ovakvo ponašanje doživljava kao kontrolisano i iscrpljujuće.

Efikasna komunikacija podrazumeva razmenu, a ne monolog. Sposobnost da se sluša jednako je važna kao i sposobnost da se govori.

8. Pokretanje nekih tema bez procene situacije

Teme poput politike i religije imaju veliki emotivni naboj. Njihovo pokretanje bez procene odnosa, okruženja i trenutka često dovodi do konflikta i udaljavanja.

Socijalna inteligencija ne znači izbegavanje složenih tema, već razumevanje kada i na koji način ih treba otvoriti.

Važno je prepoznati pravi trenutak

Socijalne veštine nisu urođene u istoj meri kod svih ljudi, ali se mogu razvijati. Ključni element je pažnja usmerena na reakcije sagovornika – govor tela, promene u tonu razgovora i interesovanje za dalju komunikaciju. Razvijanjem socijalne svesnosti i prilagođavanjem sadržaja razgovora kontekstu, moguće je unaprediti odnose i smanjiti osećaj distance u komunikaciji.

U okruženju u kojem su međuljudski odnosi sve složeniji, sposobnost da se prepozna pravi trenutak, tema i način obraćanja postaje jednako važna kao i ono što se želi reći.

(eKlinika.rs)