Loše finansijsko stanje, stres, usamljenost, nestabilno radno mesto, problemi u partnerskim odnosima i sa drugim osobama, neki su od faktora rizika koji mogu oštetiti naše psihičko zdravlje. Stručnjaci upozoravaju da je depresija sve zastupljenija bolest. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) obeležava 10. oktobar kao Svetski dan mentalnog zdravlja. U našoj zemlji se mentalni poremećaji često zanemaruju ili ne prepoznaju na vreme, a problem je i što prema podacima iz Farmaceutske komore Srbije, skoro polovina osoba kojima su potrebni lekovi prerano prekida započetu terapiju.
Loše finasijsko stanje, covid 19 i stalni stres
Svetski izveštaj o mentalnom zdravlju SZO iz juna ove godine, naglašava da je 25 odsto više anksioznih i depresivnih osoba, u odnosu na vreme pre pandemije covd 19. Na sve se nadovezalo loše finansijsko stanje i stalni stres.
Svetska zdravstvena organizacija definisala je zdravlje kao “stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i onesposobljenosti”.
Jednostavne male promene nekada mogu mnogo značiti
Povodom Svetskog dana mentalnih bolesti oglasila se Farmaceutska komora Srbije, čiji stručnjaci naglašavaju da jednostavne izmene u našem životu mogu da imaju značajan uticaj na naše mentalno zdravlje i opštu dobrobit.
– Ponekad je za otklanjanje simptoma dovoljno samo adekvatno odmaranje, promena ishrane, izmena načina života, rešavanje nesporazuma sa bliskom osobom, rešavanje konflikta, prihvatanja i emotivna podrška. Farmaceuti, kao jedni od najpristupačnijih zdravstvenih radnika u jedinstvenoj su poziciji da prepoznaju znake i simptome narušenog mentalnog zdravlja. Pacijenti su u apotekama redovno, ponekad i nekoliko puta nedeljno što farmaceutima daje mogućnost da prepoznaju promene koje se mogu javiti u raspoloženju, kognitivnim funkcijama ili ukupnom zdravlju pacijenta – objašnjava magistar farmacije Biljana Glavonjić iz Farmaceutske komore Srbije.
Farmaceut je tu da objasni sve o primeni leka
Farmaceuti su tu, kako se naglašava da informišu o programima podrške, da ohrabre da potražimo ako je potrebno pomoć i razgovaramo o mentalnim problemima sa svojim lekarom primarne zdravstvene zaštite.
– Iako je klinička efikasnost lekova za mentalne poremećaje dokazana, ciljevi primenjene terapije se postižu kod nezadovoljavajućeg procenta ljudi usled neadekvatne upotrebe ovih lekova. Procenjuje se da oko polovine pacijenata prerano prekida započetu terapiju, a razlozi su slaba motivisanost, neželjena dejstva, neuočavanje poboljšanja, prerana procena da su simptomi nestali i izostanak podrške okoline. Ovde je uloga farmaceuta od velikog značaja, u smislu da smo mi tu da detaljno objasnimo pacijentu čemu je lek namenjen, kakve efekte može da očekuje, kako se lek uvodi, koji je režim doziranja, koji su rizici od samoinicijativnog prekida terapije, kao i uticaj ovih lekova na upravljanje motornim vozilima, koji neželjeni efekti se mogu javiti nakon primene leka i kod kojih neželjenih efekata je potrebno da se jave svom izabranom lekaru – ističe Glavonjić.
Jako je važno da pacijenti naglase farmaceutu koje lekove piju prilikom kupovine drugih lekova i preparata sa režimom izdavanja bez lekarskog recepta kakobi izbegli moguće interakcije lekova. Farmaceut je tu da svojim znanjem i veštinama podrži pacijenta, prati napredak i pruži potrebne informacije u svim fazama terapije.
