Neželejni efekti lekova i anksioznost
Anksioznost izazvana supstancama je stanje uzrokovano uzimanjem određenih lekova, ponekad čak i medikamenata namenjenih lečenju same anksioznosti. Anksioznost vam može ometati san, uticati na koncentraciju, izazvati bol u grudima i učiniti da izgubite apetit.
Problemi sa probavom
Neki neželjeni efekti na probavu mogu iscrpeti vaše telo. Obratite pažnju na probleme kao što su dijareja, mučnina, bol u stomaku, povraćanje i nedostatak apetita.
Neželjeni efekti lekova i vrtoglavica
Osjećaj vrtoglavice nije opasan po život, ali može povećati rizik od padova koji uzrokuju povrede na telu.
Nuspojava je i pospanost
Pospanost koja je nus pojava uzimanja pojedinih lekova može učiniti vožnju opasnom, uticati na radni učinak i otežati obavljanje svakodnevnih zadataka. Može vam se dogoditi da gubite koncentraciju i fokus.
Suva usta
Pljuvačka je važna za oralno zdravlje, a kada lek koji pijemo isušuje usta, povećavaju se šanse za dobijanje plaka, karijesa i bolesti desni. Takođe mogu da se pojave rane u ustima, gljivične infekcije u ustima, kao i ispucala usta.
Neželjeni efekti lekova i halucinacije
Neki lekovi mogu uzrokovati da vidite stvari koje ne postoje, a šansa da se to dogodi je još veća ako uzimate više lekova istovremeno. Ove vizije mogu biti zastrašujuće i izazvati ponašanja opasna po okolinu.
Glavobolja kao nuspojava
Uobičajeno je da se nosite sa bolom u glavi kada uzimate lekove, ali glavobolju je potrebno pratiti. Prekomerna upotreba lekova ili glavobolje koje traju i vraćaju se često mogu se javiti kada uzimate lekove protiv glavobolje tokom dužeg vremenskog perioda.
Srčani problemi
Neki lekovi izazivaju preskakanje otkucaja srca ili ubrzan rad. Takođe možete osećati bol u grudima. Proverite uzroke bola, jer oni mogu biti različiti, a u nekim situacijama su i pokazatelj infarkta. Ezofagitis izazvan tabletama je redak uzrok akutnog bola u grudima.
Neželjeni efekti lekova i nesanica
Kad lekovi otežavaju spavanje, vremenom se fizičko i mentalno zdravlje može pogoršati. U toj situaciji rizik je povećan od dijabetesa, visokog krvnog pritiska, poremećaja raspoloženja, povećanja telesne težine, nesreća u vožnji, povreda i padova.
I žutica može biti posledica nuspojave nekih lekova
Iako je retko, veće količine nekih lekova mogu izazvati hepatitis ili upalu jetre. Pored požutele kože (žutice), možete se manifestovati bol u stomaku, umor i probleme sa GI, a možda ćete imati i temperaturu. Hepatitis koji se ne leči može oštetiti jetru, a u retkim slučajevima može čak biti potrebna i transplantacija jetre.
Neželjeni efekti lekova i osip
Otprilike pet do 10 odsto nuspojava na lekove su alergijske reakcije. Najčešće se manifestuju kao osip ili koprivnjača na koži. Ozbiljne alergijske reakcije mogu otežati disanje i biti opasne po život. Plikovi na usnama, očima i genitalijama mogu biti znak ozbiljne reakcije na lek zvane Stevens-Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza (TEN).
Tinitus kao nuspojava
Tinitus je stanje koje izaziva zujanje, škljocanje, šištanje u ušima. Može imati negativan uticaj na nas, otežavajući koncentraciju, utiče na raspoloženje i sprečava dobar san.
Kratak dah
Loše reakcije na lekove ponekad mogu uticati na pluća, dovesti do krvarenja u vazdušnim kesama, autoimunih bolesti koje napadaju ćelije pluća i utiču na nakupljanje tečnosti u plućima. Odmah potražite medicinsku pomoć ako osećate bol u grudima zbog otežanog disanja ili kašljete dok pokušavate da udišete.
Oticanje ili povećanje telesne težine
Ako lek koji uzimate čini da vaše telo zadrži višak tečnosti, možda ćete primetiti da imate otečene ruke i noge. Otok koji dolazi sa kratkim dahom, otežanim disanjem ili bolom u grudima može biti znak skupljanja tečnosti u plućima.
