Kvalitetan san i spavanje može da nas zaštiti od mnogih zdravstvenih problema i obezbedi vitalnost i u starosti. Veza između zdravlja i dobrih navika, kada je u pitanju spavanje, je poznata, ali naučnici još nastoje da proniknu u sve detalje. Nova opsežna studija, pokušava da otkrije, kako spavanje može da umanji rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Stručnjaci navode, da je odlazak na spavanje uvek u približno isto vreme, još uvek, najbolji način da sačuvamo zdravlje.
Kada je najzdravije da idemo na spavanje?
I pored toga što je dobro, ukoliko je moguće, da idemo na spavanje uvek u određeno vreme, istraživanje, ipak, navodi da diktiranje nekog vremena, u toku 24 sata kao obaveznog za spavanje, može da bude kontraproduktivno. Mnoge osobe rade po smenama, i to nekada nije moguće.
Stručnjaci tvrde da je najzdravije otići na spavanje, pre ponoći, između 10 i 11 sati uveče. Smatra se da usnivanje pre ponoći, može biti dobro za pravilan rad kardiovaskularnog sistema, zaključuje studija objavljena u časopisu European Heart Journal.
Unutrašnji sat
– Ljudsko telo ima svoj 24-časovni unutrašnji sat, nazvan cirkadijalni ritam, koji pomaže u regulisanju fizičkog i mentalnog funkcionisanja – kaže psiholog David Plans sa University of Exeter. On otkriva da rezultati studije navode da postoji veća verovatnoća da suviše rani ili kasni odlazak u krevet, mogu poremetiti naš telesni sat i negativno se odraziti na zdravlje kardiovaskularnog sistema.
Za 25 odsto veći rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti
Stručnjaci su analizirali podatke akcelerometra, koji su na zglobu nosila 88. 026 učesnika studije UK Biobank. Istraživanje je predvodio Sarama Nikbakhtian iz kompanije za digitalnu zdravstvenu zaštitu Huma Therapeutics. Stručnjaci su nastojali da utvrde vezu, između vremena spavanja tokom jedne nedelje sa kasnijim zdravstvenim ishodima. Skup podataka obuhvatio je 3.172 slučaja kardiovaskularnih bolesti, tokom skoro šest godina praćenja.
Istraživači su otkrili da se usnivanje posle ponoći ili pre 22 sata, može dovesti u vezu sa 25 odsto većim rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti, u poređenju sa odlaskom na spavanje u vremenu između 22 i 23 sata.
– Najrizičnije vreme bilo je posle ponoći, usled mogućnosti da čovek prespava jutro, ne oseti jutarnju svetlost i na taj način resetuje telesni sat – kaže Plans.
Žene sklonije resetovanju telesnog sata?
Ovo pravilo važi za sve, bez obzira na starost, pol, dužnu sna, nije bitno ni da li su po prirodi ranoranioci ili noćne ptice. Pravilo se odnosi i na pušače i nepušače, i gojazne i one sa normalnom telesnom masom, na dijabetičare. Nije bitan ni krvni pritisak, nivo holesterola i socioekonomski status. Sklonije resetovanju telesnog sata su više bile žene, s tim da se ne zna pravi razlog.
– Moguće je da postoje polne razlike, u tome kako endokrini sistem reaguje na poremećaj cirkadijalnog ritma – ističe psiholog David Plans.
Stariji uzrast učesnika studije, kako smatraju stručnjaci, može biti zbunjujući faktor. Žene u postmenopauzi su, zbog hormonalnih promena, u riziku od kardiovaskularnih tegoba. Ova činjenica ide u prilog zaključku, da nema bitne razlike između žena i muškaraca, kada je u pitanju najbolje vreme za spavanje.
Studija potvrđuje zaključke svih prethodnih istraživanja, prema kojima bi, čovek morao da ima neke ustaljene navike, kada je u pitanju spavanje i da ide u krevet uvek u isto vreme. Ipak, ova vrsta studije, ne može da utvrdi da li samo vreme odlaska na spavanje doprinosi srčanim oboljenjima. Nekada srčani problem mogu biti uzrokovani upotrebom alkohola ili velikim stresom, koji je često razlog za nesanicu. Studija je, takođe, bila ograničena godinama učesnika i njihovim socioekonomskim statusom. U istraživanju su praćene osobe nešto boljeg finansijskog stanja, stare između 43 i 79 godina.
Šta sve može povećati mogućnost od kardiovaskularnih bolesti?
Neusklađenost navika i cirkadijalnog sata povećava rizik od upala i može narušiti nivo glukoze, a sve zajedno uvećava mogućnost od pojave kardiovaskularnih bolesti, ističu stručnjaci. Budući da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrtnosti u svetu, naučnici smatraju da svakako treba nastaviti sa sličnim istraživanjima.
– Ukoliko nalaze naše studije potvrde slična istraživanja, vreme spavanja i osnovna higijena sna mogli bi biti najlakši i najjeftiniji načini da se smanji rizik od pojave srčanih bolesti – kaže psiholog David Plans.
Oko 22 uobičajeno