7 navika japanskih stogodišnjaka zbog kojih ostaju vitalni do duboke starosti

Japan već godinama važi za zemlju u kojoj ljudi žive najduže. A ono što je zanimljivo jeste da njihova tajna dugovečnosti nije u napornim treninzima, strogim režimima ili skupim suplementima, već u sasvim običnim, svakodnevnim navikama koje ti ljudi neguju celog života.

Njihov život je jednostavan. Rituali su skromni. Navike deluju gotovo „dosadne“. Ali te male, svakodnevne stvari dodaju godine životu i život godinama.

Preporučujemo

Ovo su aktivnosti koje japanski stogodišnjaci rade svakog dana i koje i mi možemo da usvojimo, bez obzira gde živimo.

Hodaju uvek, čak i kada ne moraju

U Japanu je hodanje način života. Do prodavnice, do stanice, do prijatelja na kafu. Bez žurbe i bez posebnih ciljeva, ali sa kontinuitetom.

Takvo lagano, prirodno kretanje održava telo pokretnim, kičmu fleksibilnom i cirkulaciju aktivnom. Stručnjaci za dugovečnost često ističu da zdravi, dugovečni ljudi retko „vežbaju“. Oni se jednostavno kreću tokom celog dana.

Hodanje smanjuje stres, popravlja raspoloženje i daje trenutak odmora mozgu. Niste na treningu. Samo idete negde. A telo svejedno dobija ono što mu treba.

Jedu do 80 odsto sitosti

Okinavski princip „hara hači bu“ znači da se prestane jesti pre nego što stomak postane potpuno pun. To nije dijeta, ni odricanje. To je pažnja.

Kad uspemo da zastanemo, usporimo i primetimo da je glad prošla, a tanjir još nije prazan, telo to nagradi lakšim varenjem, stabilnijom energijom i manjim opterećenjem za metabolizam.

Ovaj princip sprečava prejedanje i pomaže održavanju zdrave težine bez brojanja kalorija. Samo slušanjem sopstvenog tela.

Svakog dana brinu o biljkama ili malom vrtu

Bilo da je reč o velikoj bašti ili nekoliko saksija na terasi, Japanci svoju dnevnu dozu kontakta sa prirodom dobijaju upravo kroz brigu o biljkama.

Zalivanje, presađivanje, čupkanje suvih listova… sve to su pokreti koji aktiviraju telo nežno, a um snažno smiruju. Osećaj svrhe, ritma i stvaranja nečeg živog čini mentalno zdravlje stabilnijim.

I nauka to potvrđuje: kontakt sa zemljom i biljkama može povoljno uticati na imunitet i raspoloženje.

Održavaju društvene veze

U Okinavi postoji tradicija „moai“, malih grupa prijatelja koji se međusobno podržavaju celog života. To nije formalna institucija. To je krug ljudi na koje možeš da se osloniš, i koji se oslanjaju na tebe.

U Japanu, ali i u mnogim drugim kulturama, usamljenost je prepoznata kao ozbiljan zdravstveni rizik. Redovni susreti, razgovori i planovi stvaraju doživljaj stabilnosti i pripadanja.

Stogodišnjaci to ne rade slučajno. Održavanje odnosa im je jednako važno kao i hrana ili san.

Svakog dana rade nešto što ima svrhu

Japanski koncept „ikigai“ opisuje razlog zbog kog se ujutru ustaje iz kreveta. Ne mora da bude veliki životni cilj. Dovoljno je nešto što čoveka ispunjava.

To može biti spremanje obroka za porodicu, briga o bašti, pomoć unucima oko domaćeg, ručni rad, volontiranje…

Kada postoji mala, svakodnevna svrha, duša ostaje aktivna, a telo dobija pokretačku snagu.

Kreću se lagano i raznovrsno tokom celog dana

Većina japanskih stogodišnjaka nikada nije bila član teretane. Njihov pokret dolazi iz svakodnevnih radnji: istezanja, penjanja uz stepenice, čučanja, sedenja na podu pa ustajanja. Takvi pokreti podstiču ravnotežu, snagu i gipkost.

Čak i istraživanja sprovedena na Harvardu pokazuju da lagane, redovne aktivnosti poput tai čija poboljšavaju zdravlje srca, smanjuju stres i utiču na bolju kontrolu držanja.

Sitne promene u načinu kretanja mogu preventivno delovati na čitav sistem mišića i zglobova.

Provode vreme u prirodi, makar i kratko

„Shinrin yoku“, poznat kao kupanje u šumi, deo je japanske svakodnevice. To ne podrazumeva planinarenje, već jednostavno boravak u prirodi:  sedenje, lagana šetnja, udisanje čistog vazduha.

Priroda snižava krvni pritisak, smanjuje nivo kortizola, popravlja raspoloženje i vraća nervni sistem u ravnotežu.

Samo deset minuta među drvećem, u parku ili kraj reke, može da napravi razliku.

Ulaganje u zdravlje je najbolja investicija

Ništa od ovoga nije skupo, komplikovano ili rezervisano za „posebne ljude“. Navike japanskih stogodišnjaka su jednostavne, svakodnevne i dostupne svima. Možemo početi jednim malim korakom, već danas.

Kratkom šetnjom. Obrokom koji završimo pre nego što se prejedemo. Porukom prijatelju. Zalivanjem biljke na prozoru. Pet minuta svežeg vazduha.

Navike se sabiraju. Godine takođe.

A zdravlje je najlepša investicija koju možemo da negujemo svaki dan.

(eKlinika.rs)