Neki se jednako vešto služe i levom i desnom rukom Foto: Shutterstock
Poznato je da se većina ljudi, prema grubim procenama njih je oko 80 odsto, primarno koristi desnom rukom, dok ostatak populacije čine uglavnom levoruki. “Uglavnom”, jer postoje i oni retki, koji se jednako vešto, pri obavljanju bilo koje radnje, služe i levom i desnom. Ove „magove” nazivamo ambideksteri, od latinskih reči ambo, što znači oba, i dexter – desni. Procenjeno je da tek oko jedan odsto populacije ima ovu sposobnost, pa ih gotovo zanemarujemo, kad pričamo o lateralizaciji, odnosno o pitanju dominantnosti leve, odnosno desne strane tela i leve i desne hemisfere mozga.
Zašto smo desnoruki, a oni nisu?
Ljudski mozak podeljen je da dve hemisfere: levu i desnu. Svaka je “zadužena” za određene zadatke. Jednu ili drugu primarno koristimo pri obavljanju različitih mentalnih funkcija. Najčešće, jedna od dve hemisfere je kod svakog pojedinca “dominantnija”, a to zapravo i određuje koja ruka će biti dominantna.
– Većini je jedna strana dominantnija. Najveći broj ljudi ima dominantnu levu hemisferu. To su osobe koje su najčešće desnoruke, jer se motorički nervni putevi ukrštaju, pa je leva hemisfera zadužena za motoriku desne strane tela, i obrnuto – objašnjava za eKliniku psiholog Jelena Blažević.
Desnoruki, dakle, koriste dominantno levu hemisferu mozga, a levoruki desnu, a psiholog objašnjava šta to dalje znači.
Leva zadužena za red, desna kreativna
– Leva hemisfera može da se nazove „logička“. Zadužena je za operisanje analitičkim, verbalnim i numeričkim sadržajima, za analitičke sposobnosti. Ona „voli“ sređenost, red, sistem, jer je zadužena i za poštovanje pravila, sistematičnost, preciznost… Desna može da se nazove „kreativnom“. Ona je zadužena za vizuelni, auditivni sadržaj i percepciju i imaginaciju. Aktivira se, dakle, kad maštarimo, sanjarimo… Ona je „odgovorna“ za složenije funkcije poput rešavanja apstraktnih problema, snalaženje u prostoru, reorganizovanje – kaže Blažević.
Kod večine dominira leva hemisfera
Prema njenim rečima, levu stranu mozga dominantno koristi većina, što ne znači da je desna ugašena, već da ona nije aktivirana u meri u kojoj je leva.
Ima i desnorukih kod kojih je dominantna desna hemisfera, ali je to ređa pojava. Do toga dolazi, kako kaže psiholog, ako je akcenat tokom razvoja bio na kreativnosti, pa su se usled toga razvile i ove sposobnosti, u većoj meri nego što je to prirodno dato. Dakle, desnoruki su najčešće vešti u pisanju i baratanju brojevima, dok su levoruki bolji u imaginaciji i kreativniji.
Ali, šta je sa ambideksterima?
– Kod ambidekstera postoji usklađenost u radu obe hemisfere. Ovaj rad je uravnotežen, to im je prirodno dato. Oni i dok obavljaju rutinsku radnju, u većoj meri nego kod većine angažuju i desnu hemisferu. Ali, samo pod uslovom da koriste potencijale koje imaju, jer ako ih zapostavljaju, prirodna prednost ostaje neiskorišćena – objašnjava psiholog.
Obe hemisfere „hoće da budu angažovane“
Radi ilustracije, Blažević navodi primer školskog učenja, za koje se smatra da se bazira primarno na aktivaciji leve moždane hemisfere.
– Kad učimo suvoparno gradivo, ako recimo, treba da „bubamo“, leva hemisfera je aktivirana, a desna nestimulisana, pa imamo osećaj da se dosađujemo. Tada i desna ima potrebu da se „aktivira“. Dok učimo istoriju levom, desna nam poručuje da smo žedni, da nam se spava ili nam se ide na more – hoće da bude aktivirana – objašnjava.
Ako gledamo seriju, kaže psiholog, odnosno radimo nešto što nam i na druge načine okupira pažnju – pruža i kreativne sadržaje i traži od nas anticipaciju i aktivno učestvovanje, tada nam se ne ide na more, niti svaki čas imamo potrebu da „odemo do toaleta“.
Da li iste „muke“ imaju i ambideksteri?
– Iz navedenih razloga je dobro kad se uči da se podvuče, zaokruži – time se daje bar malo sadržaja koji će da podstakne kreativnost, jer obe hemisfere „imaju potrebu“ da budu angažovane. I najbolje je kad su nam u sve aktivnosti angažovane obe hemisfere – objašnjava psiholog.
A da li ovo muči i ambidekstere? Pitanje je, s obzirom na to da oni u svojim aktivnostima angažuju obe.
Mobilni telefon mozgu manje „dosadan“ nego knjiga?
Primer koji pojašnjava fenomen potrebe da obe strane mozga budu angažovane je mobilni telefon. Sadržaj na ekranu mobilnog telefona ili računara duže drži pažnju nego, recimo, neko suvoparno štivo na listu papira. Slika ekrana nudi boje, dinamiku, predstave se smenjuju, što stimuliše deo mozga zadužen za kreativnost.
– Prikaz koji ovako dobijamo je, doduše, dvodimenzionalan, pa ovo i dalje ne zadovoljava u potpunosti tu „desnu polovinu“. Desna hemisfera, kao zadužena za osećaj prostora, ne angažuje se u punom kapacitetu – priča Jelena Blažević.
Izgleda da se ambideksteri ne susreću, ili se u daleko manjoj meri susreću sa ovim problemom.
Tesla bio ambidekster?
Smatra se da je Nikola Tesla jednako koristio obe moždane hemisfere i najverovatnije bio i ambidekster. Kao rezultat toga, sve što je video, on je i doživljavao, pa nije morao da proverava da li neki njegov izum radi, jer ga je već „video“ kako radi, zahvaljujući imaginaciji i ostalim sposobnostima.
–Većina ljudi, recimo, mora da zapiše cifre da bi izračunala, dok oni koji imaju uravnotežen rad hemisfera mogu taj „posao“ da obave „u glavi“. Oni, zapravo, i „pišu u glavi“ i računaju, sposobni su da tako obave složenije matematičke radnje. Ovo je znak da im rade obe polovine mozga – kaže psiholog.
Prema njenim rečima, usklađenost rada obe hemisfere svakako jeste prednost, koja je ambideksterima prirodno data, ali, kako tvrdi, ona može i da se uvežba, ako bismo se tome posvetili.
Šta je starije, koka ili jaje?
Kako kaže, ima likovnih umetnika, na primer, kojima je dominantnija desna ruka, a reklo bi se da je i desna hemisfera. To su ljudi koji se, recimo, u prodavnici ne snazale s kusurom, jer imaju problem sa baratanjem numeričkim sadržajima. Postavlja se pitanje da li im je prirodno ova hemisfera razvijenija ili se posebno razvila jer su radili na kreativnosti. Kako objašnjava psiholog, ovo pitanje je poput onog: „Šta je starije, koka ili jaje?“
Ukrštanje ruku dobra „vežba za mozak“
Za podjednako angažovanje i uravnoteženje obe hemisfere dobra je fizička aktivnost, koja zahteva i koordinaciju pokreta.
-Ovo može da se vežba. Dirigenti, po prirodi posla, manipulisanjem rukama ujednačavaju rad hemisfera. Za njih se vezuje i jedna zanimljivost. Naime, poznato je da dirigenti dugo žive, a da li zahvaljujući ovoj osobini ili drugim faktorima, to već nije poznato. Samim pokretom ukrštanja ruke se uravnotežuje rad hemisfera – objašnjava Blažević.
Svaki stoti je u prednosti
Dakle, otprilike svaki stoti, ambidekster, u osnovi je u prednosti nad većinom. Ovi ljudi imaju bolje predispozicije, ali je pitanje da li ih koriste.
-Ovo treba shvatiti kao potencijal, odnosno sposobnost za istovremeno obavljanje više razlićitih funkcija – zaključuje psiholog. Da li će ovaj potencijal biti iskorišćen, zavisi od ličnog angažovanja pojedinca sa datom predispozicijom.
Ja sam jedna od ambidekstera i jako bih volela da negde procitam i saznam nesto vise o ovoj temi. Ovaj dar je nekada toliko zbunjujuc u svetu koji je predvidjen samo za desnoruke ljude. Cak sam u ranom dobu, u nizim razredima osnovne imala problem sa permutovanjem brojeva, a sve kao posledica insistiranja okolike da se ponasam kao desnoruka osoba (kada kazem okoline, mislim na skolsko okruzenje, nikako na roditelje, oni su ovu moju osobenost postovali). Medjutim, u mnogim slucajevima ova osobenost je korisna i neobicno lepa, samo ako se pravilno neguje. Srecna sam sa svojim darom, smatram ovu pojavu blagoslovom, jedino, ponavljam, volela bih da procitam i naucim vise o tome. Ukoliko imate neku preporuku, bila bih zahvalna da mi je posaljete. Pozdrav