Naučno je dokazano da određene intelektualne sposobnosti rastu ukoliko redovno i u određenom trajanju praktikujemo vežbe. I to ne bilo kakve. Ako želite da poboljšate svoje kapacitete, bilo bi dobro da poslušate savete lekara.
1. Vežbanje pomaže da se fokusirate
Da li ste u poslednje vreme proveravali svoje moždane funkcije? Verovatno ne, osim ako vaš lekar nije pomislio da imate moždane probleme poput epilepsije ili Alchajmerove bolesti. Elektroencefalografijom (EEG) je moguće utvrditi sposobnost fokusiranja i obraćanja pažnje.
Ustanovljeno je da ove sposobnosti rastu nakon intenzivnog vežbanja. Ovo stanje se ne menja nakon statičnih vežbi, koliko pomoću aerobnih, poput laganog džoginga ili vožnje biciklom.
2. Pomaže pamćenju
Aerobne vežbe poput hodanja i trčanja, ali i obavljanje nekih svakodnevnih aktivnosti koje podrazumevaju fizički rad, poput baštovanstva, pospešuju rast hipokampusa, dela mozga koji je povezan sa pamćenjem i učenjem. Ove aktivnosti, takođe, usporavaju smanjenje hipokampusa, koje može da dovede do gubitka memorije usled starenja.
Neke studije pokazuju da se bolji rezultati postižu ukoliko uživate u aktivnosti koju obavljate. Dakle, pronađite nešto u čemu uživate i „bacite se“ na posao.
3. Smanjuje depresiju i anksioznosti
Aerobna vežba ublažava simptome depresije i anksioznosti, u toj meri da ih lekari i terapeuti neretko predlažu kao deo tretmana. Vežbanje usporava oštećenje i razgradnju moždanih ćelija. Možda će biti potrebno do nekoliko meseci kako biste osetili pune efekte, pa zato počnite da stičete naviku da budete aktivni.
4. Vežbanje čini mozak „fleksibilnijim“
„Neuroplastičnost“ je sposobnost mozga da se menja kada osoba uči ili ima nove doživljaje. Mozak mladih ljudi je najčešće bolji u tome od mozga starijih, ali čak i oni istih godina mogu da imaju vrlo različite sposobnosti. Naučnici veruju da i aerobna vežbe i trening sa tegovima pomažu u stvaranju fleksibilnijih ili „neuroplastičnijih“ mozgova.
5. Usporava ili sprečava demenciju
Ljudi koji ne vežbaju mnogo, češće obolevaju od Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. To je delom i zbog toga što vežbanje pomaže u sprečavanju mnogih pojava koje su povezane sa demencijom, poput gojaznosti, dijabetesa, visokog krvnog pritiska, depresije. Naučnici smatraju da vežbanje takođe ima i direktan efekat u sprečavanju ove pojave.
6. Pospešuje cirkulaciju
Aerobna vežba pomaže krvi da dođe do mozga. Vežbanje čini srce i krvne sudove jačim, i to se odnosi na sve krvne sudove: od većih, koji dovode krv do vrata i glave, pa do do sitnih krvnih sudova u mozgu. Jaki krvni sudovi i bolji protok krvi pomažu zaustavljanju nakupljanja plakova povezanih sa demencijom. Naučnici takođe veruju da snažan protok krvi pospešuje ishranu mozga, pa tako usporava mentalni pad. Još nisu poznati precizni mehanizmi koji dovode do ovog fenomena.
7. Vežbanje poboljšava izvršne funkcije
Istraživanja pokazuju da vežbanje poboljšava sposobnost organizovanja i tumačenja informacija i delovanja na način koji ima smisla, odnosno pomaže „izvršne funkcije“. Samo jedna sesija vežbanja može da pokrene ovaj proces. Postoje indicije da fizička aktivnost dugoročno menja strukturu bele moždane mase tako što omogućava moždanim ćelijama da se lakše povežu.
8. Čini san kvalitetnijim
Znamo da vežbanje održava raspoloženje na optimalnom nivou, čini da se organizam opusti pred spavanje i da se uspostavi zdrav ciklus spavanja i buđenja. Tačni efekti na mozak još nisu poznati, ali ljudi koji više vežbaju upadaju u duže faze više dubokog sna, tokom kojeg se mozak i telo revitalizuju.
Koliko je potrebno vežbati?
Standardne preporuke glase da je potrebno izdvojiti oko 30 minuta dnevno za umereno vežbanje i to praktikovati ako je moguće i svakodnevno. Ovo bi mogao da bude sjajan početak, ali se pokazalo da oni koji udvostruče vreme vežbanja sebi obezbeđuju više koristi. Trajanje svake pojedinačne sesije je takođe važno. Pokazalo se da se najbolji rezultati postižu kroz aerobne vežbe koje se obavljaju u trajanju od 45 do 60 minuta.