Kada su u februaru prošle godine, zbog proglašenja globalne pandemije, zaustavljeni životi prebrzog tempa, malo ko je mogao da pretpostavi da će biti i onih ljudi kojima je prijalo privremeno „zaključavanje“ sveta. Studija naučnika sa Univerziteta Bath u Velikoj Britaniji i portugalskog Univerziteta u Lisabonu, sprovedena među ljudima koji imaju i brinu o deci, otkriva da su karantini i socijalno distanciranje usled covid 19 – doneli neke neočekivane koristi, a neki su čak izjavili i da su „procvetali“ tokom pandemije.
Nema sumnje da su poremećaji u funkcionisanju sveta usled „zaključavanja“ prouzrokovanog covid 19 pandemijom imali dubok psihološki i ekonomski uticaj na mnoge ljude. Za mnoge se zaustavio takozvani normalan tempo života, za koji se ustvari ispostavilo da je ipak bio „mahnit“ način življenja. Studija britanskog i portugalskog univerziteta otkrila je da prisiljavanje ljudi na neku novu vrstu životne vrteške i nije tako loše palo. Kada su ljudi pitani „da li mislite da postoje ikakvi pozitivni ishodi iz ove pandemije i ograničenja socijalnog udaljavanja?“ čak 88,6 procenata ispitanih odgovorilo je sa „da“.
Studija objavljena u časopisu British Journal of Psychiatry otkriva da poteškoće izazvane pandemijom covid 19 mogu da pruže priliku za ono što se u istraživanju naziva „posttraumatskim rastom“. Prema vodećem autoru studije profesoru Paulu Stallardu sa Odeljenja za zdravlje Univerziteta Bath, nema sumnje da postoje negativne posledice pandemije:
– Ali, to nije cela priča. Mnogi ispitanici u našoj studiji naglasili su ono što smo u šali mogli da čujemo o nekim pozitivnim efektima koji su proizašli iz vođenja života na tiši i sporiji način zbog karantina i fizičkog distanciranja.“
Istraživači su svoje zaključke izvukli iz rezultata onlajn upitnika koji je, između 1. maja i 27. juna 2020, popunilo 385 negovatelja, roditelja iz Velike Britanije i Portugalije. Od toga je 185 bilo iz Portugala, a 200 iz Velike Britanije. Većina su bile majke u porodicama sa jednim ili dvoje dece. Deca o kojima su brinule bila su uzrasta od 6 do 16 godina. Skoro tri četvrtine učesnika – oko 70,4 odsto izjavilo je da rade isključivo od kuće. Od dece o kojoj su se brinile njih 93 procenata učilo je od kuće, na daljinu. Nešto manje od polovine ispitanih – 45,2 odsto izjavilo je da je tokom pandemije zarađivalo manje novca nego obično. Za portugalske učesnike studije ovaj gubitak prihoda bio je veći od 30 odsto, ali većina ih je bila zaposlena na puno radno vreme.
Ispitanici su u anketi identifikovali četiri primarne oblasti ličnog rasta koje su rezultat prekida njihovog normalnog, prezauzetog života. Čak 48 odsto ispitanika izjavilo je da oseća zahvalnost za svoju porodicu. Roditelji su više vremena provodili sa porodicom, što je dovelo do, kako je rekao jedan učesnik, „bližih odnosa i boljeg razumevanja jedni drugih“. Ljudi su takođe rekli da im posebno znači to što su više uključeni u živote svoje dece. Kako je život prisilno usporen, 22 procenata učesnika ankete izjavilo je da im je data prilika da izanaliziraju svoje lične vrednosti i „preispitaju ono što je zaista važno“. Ljudi su ponovo počeli da se povezuju sa „malim zadovoljstvima“, a sve manje interesa bilo je za materijalne stvari. Budući da se „život usporio“, 22 odsto ispitanika izjavilo je da živi na zdraviji način, sa manje stresa.
Druga oblast bio je duhovni rast, sa više vremena za razmatranje osnovnih, egzistencijalnih pitanja. Duhovno osveženi, pojedinci su prijavili da razvijaju ljubazniji odnos prema drugima i „jači osećaj zajednice“. To je uključivalo veće uvažavanje ljudi kao što su zdravstveni radnici i „priznavanje nejednakosti“. Ispitanici su takođe naveli pozitivne koristi za životnu sredinu zbog manjeg korišćenja automobila. Za 11 procenata učesnika ankete – pandemija je bila neka vrsta „otkrovenja“ koja je ljudima „otvorila oči“ za nove mogućnosti. Bili su zadovoljni što su imali priliku da savladaju tehnologije uključene proces rada od kuće i online učenja. Ljudi su naveli da imaju mogućnost da razviju bolju ravnotežu između poslovnog i privatnog života i napomenuli su da su uživali u mogućnosti da prate svoju decu dok su učila na daljinu.
Profesor Paulu Stallard navodi da su ovo veoma važni nalazi. Ne samo da identifikujemo koja su bila neka od ovih pozitivnih iskustava, smatra profesor, već pokazujemo da su ljudi koji su mogli da pronađu te pozitivne osobine pandemije imali bolje mentalno stanje od onih kojima se usporavanje sveta nije tako učinilo. Prema koautorki dr Ani Isabel Pereira sa Univerziteta u Lisabonu, „ova studija takođe predlaže strategije koje porodice, koje se ponovo vraćaju u restriktivniji način življenja i karantin u nekoliko zemalja, mogu da koriste.“ Tim povodom dr Ana Isabel Pereira zaključuje:
– U svakom trenutku možemo da pronažemo nove načine za povezivanje i izgradnju čvršćih veza sa svojom decom, partnerom ili prijateljima, da izaberemo kako možemo najbolje da iskoristitimo ovo vreme „zatočeništva“ i da pomognemo drugima u zajednici koji proživljavaju više nedaća ili se sa manje resursa kreću kroz ovaj period. “