Lutajuće misli i periodi depresije u prethodne dve godine pandemije prisutni su kod mnogih ljudi. Pandemija covid 19 promenila je ne samo naše živote, već i naše misli. U poslednje skoro dve godine “nove realnosti” bili smo dosta okrenuti sami sebi – zbog socijalnog distanciranja, gubitka kontakata i prelaska života iz realog u virtuelni, onlajn. Dok su jedni vreme provodili nalazeći neke nove hobije, drugi su smatrali da sada imaju vremena za sebe i za razmišljanje o sebi.
Lutajuće misli kao okidač za anksioznost
Kod ne tako malog broja ljudi, u tim razmišljanjima pojavile su se depresija i anksioznost. Stručnjaci to nazivaju lutajućim mislima gde se negativna razmišljanja iznova i iznova ponavljaju. Dr Jessica Andrews-Hanna sa University of Arizona sa svojim saradnicima zabeležila je više od dve hiljade misli koje je naglas izgovorilo 78 učesnika studije. Učesnici su svoje misli pustili da lutaju deset minuta. Cilj studije bio da se istraži kako se to ljudi “zaglave” u negativnim mentalnim spiralama.
Ni negativno ni pozitivno
Rezultati su pokazali da je većina učesnika razmišljala o sadašnjosti ili budućnosti rečima koje nisu bile ni posebno negativne, ali ni pozitivne. Skoro tri četvrtine misli bilo je usmereno ka određenoj osobi ili nekom imaginarnom. To je samo po sebi bilo ohrabrujuće.
Negativnost rađa negativnost
Ipak, otkriven je i jedan interesantan obrazac kada je reč o negativnim mislima. Što su nečije misli postajale negativnije, veća je bila verovatnoća da će njihova sledeća ideja biti povezana sa prethodnom. Dakle, negativne misli su stvorile lančanu reakciju više negativnih misli. Nasuprot tome, pozitivne misli su praćene potpuno nepovezanim premišljanjima, što ukazuje na istinsko mentalno vijuganje. Uzorak sugeriše da negativnost teži da suzi opseg misli, dok je pozitivnost tendencija da je proširi tokom perioda u kojima um luta. Većina negativnih misli odnosila se na prošlost učesnika ispitivanja.
Lutajuće misli dovode do straha od odlaska na spavanje
Autori studije su utvrdili još jednu zanimljivost, a to je da lutajuće misli vode i ka insomniji, odnosno nesanici. U vreme pandemije ljudi na počinak odlaze glave prepunih crnih misli o zarazi i mogućim posledicama po njih i njihove bližnje. Odlazak na spavanje označava i trenutak kada je svako sam sa sobom i sa svojim mislima. Da bi se izbeglo suočavanje sa istim mnogi su priznali da su pribegavali raznim metodama ne bi li ostali što duže u budnom stanju.
Polazište za buduća istraživanja
Većina učesnika istraživanja bila je mlađe životne dobi i obrazovana. Autori studije učesnike nisu pitali o njihovom rasploženju pa samim tim nisu mogli da povežu određene obrasce mišljenja sa bilo kakvim stanjima mentalnog zdravlja. Nalazi ovih istraživanja sami po sebi ne ukazuju na rešenja za depresiju ili anksioznost ali oni mogu ponuditi polazište za buduća istraživanja o tome kako negativni tok misli počinje, a samim tim i kako ga sprečiti.
