Gađenje je neprijatan osećaj, koji se manifestuje kao mučnina i doživljava kao reakcija organizma na neku hranu, neprijatne mirise, prljave stvari, patogene. Novo istraživanje objavljeno u časopisu Personality and Individual Differences tvrdi da je pandemija covid 19, a posebno strah od zaraze, povećala kod nekih osoba, osetljivost na gađenje.
Gađenje kao deo evolucije
Smatra se da su ljudi razvili tokom evolucije osetljivost na određene supstance kako bi izbegli mnoge bolesti. Gađenje je tako važan deo bihejvioralnog imunološkog sistema, koji pomaže čoveku da izbegne kontakt sa patogenima. Velika većina osoba se sa gađenjem odnosi, prema nekim insektima, glodarima, telesnim tečnostima, signalima bolesti.
Svi imaju do izvesne mere razvijenu osetljivost na gađenje, s tim da neke osobe jače reaguju. Postoji i „hipoteza kalibracije“, koja naglašava da se stepen gađenja, prilagođava našem očekivanju. Na primer, verujemo da ćemo zaista razboleti, pošto smo osetili neki čudan miris ili videli snažne i neprijatne simptome neke bolesti.
Gađenje se povećalo posle pandemije
Iako cilj ove studije nije bio da meri stepen osetljivosti na gađenje, istraživači su otkrili da se osećaj gađenja povećao posle izbijanja pandemije covid 19, posebno kod onih osoba koje su mislile da mogu da se lakše razbole.
Za potrebe ove studije naučnici sa The Ohio State University sproveli su devet istraživanja od kraja 2018. do juna 2020. godine. Pre početka pandemije, istraživači su prikupili podatke od 2.300 pacijenata u sedam grupa anketa. Istraživači su sproveli još dve ankete krajem 2019. kada je počela pandemija. U ovim anketama je učestvovalo još po 500 osoba. Pokazalo se da su ljudi koji su učestvovali u istraživanju pre početka pandemije, iskazali manji stepen gađenja, u odnosu na one ispitanike koji su bili anketirani kada je pandemija počela.
Kako regujete kada neko kija i kašlje u liftu?
Učesnici istraživanja su uglavnom su odgovarali na pitanja o patogenima koji ih mogu razboleti. Ispitivane su reakcije učesnika istraživanja, na primer, na osobu koja stoji do njih u liftu i kija. Istraživano je i kako reaguju kada im neko ponudi čokoladu u obliku psećeg izmeta ili sladoled preliven kečapom. Na skali od 0 do 5, gde je 5 najveća vrednost, traženo je da ocene stepen odvratnosti. Istraživače su zanimali i stavovi učesnika o pandemiji, nastojali su da otkriju koliko ih zabrinjava covid 19.
Kada raste osetljivost?
Istraživači su otkrili da je, pre pandemije, prosečna osetljivost učesnika na gađenje iznosila 2,82, a posle izbijanja pandemije 3,26.
– Stepen gađenja povećao se, posle izbijanja pandemije – kaže jedan od istraživača psiholog dr Shelby Boggs. Ova studija podržava i „hipotezu kalibracije“, i tvrdi da se osetljivost na gađenje može menjati u zavisnosti od okolnosti.
– Ukoliko smo u većoj meri okruženi patogenima, onda je i veći i osećaj gađenja – kaže Boggs.
Kada se snižava osetljivost?
Specifične reakcije učesnika na pandemiju uticale su i na njihovu osetljivost na gađenje. Naučnici kažu da su utvrdili da se osetljivost na gađenje povećala posle izbijanja covid 19, a stepen gađenja je bio uslovljen subjektivnom zabrinutošću svakog pojedinca za svoje zdravlje. Osobe koje su bile više zabrinute zbog pandemije , izrazile su i veći stepen osetljivosti na gađenje. U ovom smislu gađenje bi moglo da bude zaštitni bedem od patogena i dobar čuvar zdravlja.
– Osobe koje iskazuju veći osećaj gađenja trebalo bi da izbegavaju bakterije i viruse i da ređe oboljevaju. Potencijalno na taj način one bi imale i jači imunitet – kaže Boggs. Istraživači tvrde da ovaj osećaj pojačanog gađenja sigurno neće biti trajne prirode. Kada prestaje pretnja po ljudsko zdravlje, snižavaju se i kriterijumi kada je u pitanju gađenje.
