Poverenje, sticanje i gubljenje istog je složen proces, koji stručnjaci još uvek ne razumeju u potpunosti. Radi se o složenom fenomenu koji je individualan i zavisi od naših ličnih karakteristika, ali u isto vreme i društveni, kao posledica odlika društva u kojem pojedinac živi. To bi, u najkraćem, moglo da bude i objašanjenje zašto gubljenje poverenja u druge ljude, institucije i društvo u celini može da ima veoma negativne psihološke posledice.
Poverenje je višeslojni proces koji zavisi od brojnih faktora
Kada govorimo o poverenju, prvo treba napraviti razliku između vrsta tog procesa. Najpre je tu poverenje u osobe koje su nam bliske (članovi porodice, prijatelji, komšije, kolege itd.), a sledi poverenje u druge ljude, koje slabije poznajemo.
– Tu je zatim poverenje u ustanove koje nam pružaju stručne usluge (recimo škola ili zdravstvene ustanove), i poverenje u firme čije proizvode koristimo (firme koje, na primer, proizvode mleko koje koristimo). Tu je poverenje u agencije koje regulišu određeni segment našeg života (REM koji reguliše medije), pa sve do poverenja u administraciju (opštinske službe), poverenja u policiju i poverenje u političke stranke ili političke institucije. Poverenje je složen fenomen i zato se menja tokom vremena. Tako, u istom društvu može da bude na veoma visokom nivou u nekom istorijskom periodu, a vrlo nisko u nekom drugom – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal, dr Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetima iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja.
Poverenje u bliske osobe i društvo menja se vremenom
Profesor dr Baucal ističe da je poverenje u bliske osobe često na relativno visokom nivou, budući da se radi o ljudima sa kojima smo povezani i sa kojima delimo puno pozitivnog iskustva. U suprotnom, objašnjava, te osobe ne bismo doživljavali kao bliske.
– Međutim, druge vrste poverenja mogu veoma mnogo da variraju. Na primer, pre nego što je došlo do raspada Jugoslavije, poverenje građana je bilo na visokom nivou u različite institucije i druge ljude. Visoko poverenje kojeg se mnogi stariji sugrađani sećaju sa nostalgijom je jednim delom bilo posledica visoke kontrole medija i javnog prostora. U jednopartijskom sistemu, koji je kontrolisao sve institucije i informacije, građanima su bile dostupne samo pozitivne informacije. Pored toga, društvo je delovalo stabilno. Institucije su u očima građana bile funkcionalne i stručne. Život je bio predvidljiv, što je dodatno doprinosilo da većina građana ima osećaj da živi u društvu u koje može da ima poverenje – priča nam profesor Baucal.
Kako gubitak poverenja utiče na čoveka kao društveno biće
Da li nas proces gubljenja poverenja čini nesigurnim i zašto, a šta se događa kada ga izgubimo (bilo ono partnersko, u poslu, svakodnevnom životu i funkcionisanju?)
– Mi, ljudi, po svojoj prirodi smo društvena bića. Naša biologija je tokom evolucije prilagođena životu u zajednici i saradnji sa drugim članovima zajednice. Svako od nas može da analizira svoj svakodnevni život i biće nam jasno u kojoj meri je naš život isprepleten sa životom drugih ljudi. Konačno, možemo da zamislimo kako bi nam izgledao život ako bismo želeli da budemo u potpunosti samostalni i da uopšte ne zavisimo od drugih ljudi i društva. Ako je to tako, onda je lako razumeti zašto gubljenje poverenja u druge ljude, institucije i društvo u celini može da ima veoma negativne psihološke posledice – ističe dr Aleksandar Baucal.
Poverenje kroz metaforu koja oslikava sigurnost
Zamislite, opisuje profesor Baucal, da treba da letite avionom i imate dve opcije. U prvoj, na ulazu u avion vidite pilota i osoblje koji vam ulivaju poverenje. U drugoj, imate utisak da je pilot nenaspavan, neuredan i da vam ne deluje „sasvim svoj“.
– Sada se zapitajte kako biste se osećali tokom leta u prvoj situaciji, a kako u drugoj. U prvoj biste bili opušteni i mogli bi da se posvetite svojim saputnicima, razgovarajući o temama koje vas zanimaju. Da čitate knjigu, ili da opušteno dremate. U drugoj situaciji ništa od toga ne bi bilo moguće, zato što biste osluškivali svaki zvuk. Veliki strah bi vas obuzeo, čak i u slučaju malih turbulencija. Sve u svemu, u prvom slučaju putovanje bi bilo pozitivno iskustvo, dok bi u drugoj bilo noćna mora. Život bez poverenja u partnera, prijatelje, saradnike, komšije i društvo u kojem živimo nas čini nesigurnim, zabrinutim, uplašenim i sumnjičavim, i ako dugo traje, može da dovede do ozbiljnih psiholoških teškoća – kaže sagovornik eKlinika portala dr Aleksandar Baucal.
Zašto proveravano i doktore, kao i druge osobe od poverenja
Profesora Baucala pitali smo i kako je moguće, da čak i u toku boravka u lekarskoj ordinaciji, neki ljudi „guglaju“ dok im lekar govori šta bi trebalo da rade? Šta je do toga dovelo? Tehnološka ekspanzija, dostupnost informacija „na klik“ bez mogućnosti provere, ili gubitak poverenja na globalnom nivou?
– To je dobar primer šta sve može da se desi kada se izgubi poverenje, čak i u stručne institucije koje imaju važno mesto u svakom društvu i koje treba da obezbede određene usluge svim građanima. Takav je slučaj sa ustanovama zdravstvene zaštite, obrazovnim ustanovama, agencijama čija je uloga da obezbede ili zaštite opšti interes u određenom domenu. Kada se izgubi poverenje u te ustanove i stručnjake koji rade u njima, onda se sumnja u sve što nam dolazi od njih – objašnjava profesor Baucal.
Izgubljeno poverenje ne može se tražiti na društvenim mrežama
– Iz tog razloga osoba ima potrebu da sve proveri i tu se internet i društvene mreže pojavljuju kao najdostupniji izvor. Razlog je način na koji su definisani algoritmi koji njima upravljaju. Nažalost, njima će dominirati informacije koje su pogrešne i mišljenja koja su konfliktna i zapaljiva, jer se takvi sadržaji najviše lajkuju i dele. Društvene mreže nikada nisu bile ni namenjene, na primer, lečenju ljudi. Traženje saveta i lekova na društvenim mrežama je samo još jedan znak da je osoba izgubila poverenje u stručnjake i institucije koje su zadužene za čuvanje zdravlja ljudi – mišljenja je dr Aleksandar Baucal.
Psihološki profil ljudi koji su prema svemu i svakome nepoverljivi
Naravno, kaže profesor dr Baucal, postoje pojedinci koji bi i u najoptimalnijim društvenim uslovima bili sumnjičavi i nepoverljivi prema svima. U tom slučaju, naglašava, mogli bi da kažemo da njihovo nepoverenje najviše govori o njihovim psihološkim teškoćama.
– Sasvim sigurno, takve bi mogli da posavetujemo da se obrate za psihološku podršku i pomoć. Međutim, u društvu u kojem postoji poverenje u druge ljude i institucije, većina ljudi neće imati takvo osećanje. U takvim okolnostima, čak i oni koji imaju probleme sa poverenjem, biće manje opterećeni i imaće manje psihološke teškoće nego kada bi živeli u društvu nepoverenja – ispričao je za eKlinika portal profesor dr Aleksandar Baucal.
Poverenje se teško zaslužuje, a lako gubi
Često se kaže da se poverenje teško zaslužuje, a lako gubi. Sa tim je saglasan i naš sagovornik, koji dodaje da je proces povratka poverenja, potrebno je dosta truda i vremena. Pre svega, naglašava profesor Baucal, potrebna je volja i sposobnost odgovornih ljudi, koji vode važne stručne institucije.
– Na primer, potrebno je da građani vide da se na vodeća mesta u stručnim institucijama postavljaju ljudi koji imaju autoritet i integritet. Ljudi koji će voditi te institucije tako da unaprede njihovu profesionalnost i kredibilnost, a ne da bi udovoljili interesima političkih grupacija. Takođe, potrebno je da građani vide da državni zvaninici baziraju svoje odluke na savetima najboljih stručnjaka koje imamo, a ne na svojim intuicijama i zabludama. I to mora da potraje godinama da bi se povratilo poverenje građana. U tom pogledu nema prečica. Svako ko misli da se poverenje može brzo povratiti marketinškim kampanjama ili tako što će se davati izjave, vrlo brzo će shvatiti da živi u zabludi – naglaša profesor dr Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na predmetima iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja.
