Razvod braka je sve češća pojava u celom svetu, ali i na našim prostorima i pored toga što taj događaj mnogi smatraju jednom od najvećih psiholoških trauma za celu porodicu. O tome kakve posledice ostavlja i kako je moguće pobediti traume koje donosi, ali i kako bi roditelji trebalo da se postave prema deci u toj situaciji za portal eKlinika govori Nedeljko Rvović, psihoterapeut pod supervizijom.
Razvod braka i najčešći razlozi
– Brak je zajednica sa mnogo više izazova nego što većina ljudi pretpostavlja kada u njega stupa. Prvi talas izazova (materijalnih, emotivnih, „neslaganje naravi“…) obično dovodi do toga da mnogi supružnici, suočeni sa problemima u zajedničkom životu, odlučuju da ostanu u bračnoj zajednici nadajući se da će se nešto promeniti, a istovremeno zbog straha ili iz neznanja, ništa ne preduzimaju da se problemi reše – kaže Rvović.
Kako navodi u naletima optimizma partneri su skloni da veruju da će ponovo uspostaviti idiličan odnos ili da će ljubav sa početka braka ponovo „pokucati na vrata“.
– Suprotno tome, u naletima pesimizma – brinu, strahuju i očajavaju. I tako sve dok razvod ne uđe u njihov život. A razlozi za razvod braka su brojni. Od toga da supružnici ne mogu više da nađu zajednički jezik, ili je jedan prestao da voli drugog, ne žele više da pristaju na kompromise, procenjuju da su pogrešili, ili čak pokušavaju da pobegnu iz veze u kojoj su zlostavljani. Koji god da je razlog, razvod braka je težak, stresan i mučan proces obično za obe strane. Nakon razvoda nema pobednika – svako je izgubio nešto – objašnjava Rvović.
Razvod braka ne počinje odlaskom kod advokata
Razvod nije jedan događaj, u jednom danu. Period razvoda može trajati od nekoliko meseci do nekoliko godina. Prve faze razvoda su još u braku. Razvod ne počinje tužbom za razvod braka i ne završava se rešenjem ili presudom.
– Još u toku zajedničkog života rađa se prvo ideja o razvodu kao rešenju, zatim se ta ideja potvrđuje ili napušta, razmišlja se o tome kako bi izgledao život posle razvoda i kako bismo se osećali. Za to vreme se traga i za drugim rešenjima, alternativama koje će „spasiti“ brak. Neke od tih ideja se sprovode i budu uspešne, a neke ne. Postoji veliki broj različitih scenarija. Dešava se i da se nekoliko godina nakon razvoda partneri ponovo približe i nastave zajednički život – kaže psihoterapeut.
On dodaje da razvod bračnim parovima donosi mnogo više od gorčine i slomljenih srca – trauma najčešće ostavlja dugoročne posledice na mentalno i fizičko zdravlje, koje čak ni ulazak u novi brak ponekad ne može da popravi.
Razvod braka i kako se odražava na partnere i na decu
– Kada počinje razvod braka, partneri su već u stanju emocionalne pobuđenosti (ljutnje, ljubomore, straha) ili pak „istrošenosti“ od bitki koje su vodili sami sa sobom ili sa partnerom u toku bračnog života. Moramo imati u vidu da niko nije želeo niti planirao da se jednoga dana njegov brak završi razvodom. Zbog toga svi postaju osetljiviji nego što bi bili u nekoj drugoj neželjenoj situaciji, podložniji emocionalnoj povredi – navodi psihoterapeut.
Veliki emotivni bol stvara doživljaj gubitka sopstvene porodice, što se može porediti sa smrću bliske osobe.
– U toj situaciji ne gubimo samo partnerski odnos, već našu zajednicu, porodični život u kome smo imali svoje mesto, svoju ulogu, gubimo jednu celinu kojoj smo pripadali. Osim gubitka i žalosti za onim što smo imali, gubimo i sve ono što smo mislili da ćemo imati. Sve to skupa traži od osobe u razvodu da kontroliše svoja osećanja, obrađuje ih na način koji nije destruktivan po nju i u tom periodu toleriše emocionalnu poljuljanost u kojoj se nalazi – ističe za portal eKlinika Rvović.
Bez obzira u kojoj se fazi razvoda dogodi, rastavljenje supružnika gotovo uvek predstavlja izvor stresa za partnere.
– Partner koji napušta zajednicu se na taj događaj više mentalno i emotivno pripremio, obradio razloge i moguće posledice, za razliku od ovog drugog. Razdvajenje partnera često prati i odvajanje od deteta, koje može biti privremeno ili trajno, dogovoreno ili prisilno. Promene kod detata kao rekacije na rastavljanje roditelja i odvajanje od njih, kao što su promene u ponašanju, ljutnja, agresivnost, bolešljivost, vraćanje na ranije savladane razvojne zadatke, roditelji mogu doživeti kao još jedan nepredviđeni izvor stresa – kaže psihoterapeut.
Tri tipa razvoda
Postoje tri tipa razvoda braka – razvod kao vrsta poslovnog ugovora, prijateljski razvod i visokokonfliktni razvod.
– U brakovima koji su u riziku da postanu visokokonfliktni, kada prestane ljubav, između supružnika javlja se mržnja, a ne ravnodušnost. Zbog toga je u visokokonfliktnim razvodima sposobnost roditelja da svojoj deci ponude osećaj sigurnosti i zaštite umnogome smanjena, a oni često uključuju svoju decu u sukob posle razvoda. Na primer, često traže od dece da prenose neprijateljske poruke drugom roditelju ili vrše uticaj na decu kako bi ona zauzela stranu u njihovim sukobima – objašnjava psihoterapeut.
On navodi da kao rezultat toga, deca svoje roditelje ne doživljavaju kao tim koji radi zajedno već kao neprijatelje u borbi.
-Zbog toga ova deca u većoj meri ispoljavaju antisocijalna ponašanja i nepoštovanje autoriteta, teže uspostavljaju i održavaju vršnjačke odnose i koriste nasilje kao strategiju rešavanja problema. Deca koja su bila svedoci visokokonfliktnih razvoda imaju više teškoća u školi, sklonija su razvijanju strahu od bliskih odnosa i nestabilnijim partnerskim odnosima u budućnosti. Neretko ispoljavaju i niže samopoštovanje, viši nivo anksioznosti, depresivnosti i impulsivnosti, krivice i srama. Nažalost, kod njih je primetna veća zloupotreba supstanci koje izazivaju zavisnost – objašnjava Rvović ističući da o to potvrđuju i razne psihološke studije koje su rađene na ovu temu.
Druga dva tipa razvoda ostavljau posledice, ali manje od onih koje ostavlja visokokonfliktni razvod.
Razvod braka i promene koje donosi za decu
On dodaje da zbog razvoda deca ponekad izgube svakodnevni kontakt sa jednim od roditelja.
-Kako dete vremenom bude provodilo sve manje vremena sa roditeljem, odnos roditelj-dete počinje da trpi i oni počinju da gube bliskost. Ankete su pokazale da se deca posle razvoda najčešće udaljavaju od očeva.
Ali istraživanja su pokazala da usled razvoda dete može izgubiti i bliskost i sa roditeljem koji je njegov staratelj. Usled prevelikog stresa koji izazovi samohranog roditeljstva nose, roditelj koji dobija strateljstvo često nije u stanju da detetu pruži pravu podršku. Osim toga, roditelji tada često postaju popustljivi, zbog čega gube istrajnost i efektivnost u vaspitanju deteta – kaže psihoterpeut.
On navodi da za neku decu pak, razvod nije najveći stres, već promene koje on donosi.
– To može biti promena škole, razdvajanje od bliskih drugara, gubitak kontakta sa omiljenom bakom i dekom, preseljenje u drugi grad, selo ili državu… Deca mogu osetiti i materijalne poteškoće. Zbog razvoda ona se često sele u manje domove, a zbog novonastalih okolnosti bivaju lišena mnogih svakodnevnih stvari i potrepština na koje su navikli. To može biti stresno za njih – objašnjava Rvović.
Razvod braka je sve češća pojava danas – da li to znači da ih i lakše prihvatamo?
Od 32.757 bračnih parova koji su tokom prošle godine sa vrata porodičnog stana skinuli zajedničko prezime, više od petine njih razvelo se u prvim godinama braka. Iskustvo stručnjaka u Centru za socijalni rad govori da sve veći broj mladih bračnih parova odlazi kod brakorazvodnog advokata pre prve godišnjice braka, a život u proširenoj porodici – sa njegovim ili njenim roditeljima, jedan je od prvooptuženih za razvod braka.
– O problematičnom odnosu bivših supružnika mislim da dovoljno govori i činjenica da u Centar za socijalni red neretko dolaze i bake i deke kojima je povređeno pravo na viđanje unuka i koji od zahtevaju da im omogući da budu sastavni deo njihovog života. To zbog čega sve veći broj mladih ljudi u prvim godinama braka stavlja tačku na zajednički život, rekao bih da se odgovor nalazi u tom što se današnje generacije vaspitavaju u duhu individualizma, a ne zajedništva i što često ni deca nisu dovoljno snažni “vezivni materijal” koji partnere zadržava na okupu – smatra Rvović.
Kako bi trebalo da se se postave partneri posle posle razvoda?
Razvod se obično, u većini slučajeva, lakše podnosi i manje je komplikovan za partnere, ako nemaju decu. Bez obzira da li imaju potomke ili ne zbog oba partnera je važno da pokušaju da se raziđu „u miru“ i „zakopaju ratne sekire“. Ma kako da je razvod traumatičan, sa aspekta odraslih, on nekada može da psredstavlja i neku vrstu olakšanja u pojedinim situacijama i vezama. Međutim, ukoliko partneri imaju zajedničku decu, razvod je daleko komplikovaniji. U toj situaciji i roditelji i deca su izloženi mnogo većoj traumi i patnji.
– Kao i sami roditelji i deca su obično zbunjena, tužna, besna, a neretko imaju osećaj da moraju da biraju stranu. Kada su deca u pitganju, najvažnije je da sa njima budete iskreni, jer koliko god godina da imaju, oni znaju kada ih lažete. Razvod braka nije mala stvar i nikako nije situacija kada decu treba da lažete. Iskreno objasnite svojoj deci o čemu se radi i pokažite im da ih i dalje volite i da ćete zauvek biti njihovi roditelji. Deca najviše cene iskrenost i u budućnosti će vam biti zahvalna za to – navodi psihoterapeut.
Važno da oba roditelja i dalje učestvuju u životu deteta
On navodi da je takođe, veoma važno da tokom celog procesa pričate sa decom i da im objasnite da oni nisu krivi, jer deca imaju običaj da osećaju krivicu što je jedan od roditelja „otišao“.
– Morate biti spremni na to da vašoj deci neće biti lako kao ni vama i da morate biti njihov oslonac u ovoj teškoj situaciji. Zavisno od uzrasta, dete će ovu informaciju drugačije primiti, ali je najvažnije da zna da će uvek imati svoje roditelje. Ne dozvolite da deca prisustvuju konfliktnim situacijama, diskusijama i pravnim razgovorima. Vodite računa o tome da što je moguće manje razvod utiče na detetove redovne dnevne rutine. Roditelji bi trebalo da rade na tome da dete što više zaštite od negativnosti koja prati razvod i da razgovoraju o sopstvenim osećanjima bez prisustva deteta. Veoma je važno da svaki roditelj nastavi da u istoj meri učestvuje u detetovom životu – istilče Rvović.
Da li je u nekim slučajevima razvod bolji od braka punog konflikata ?
– U vreme kad sam ja bio dete, razvedeni roditelji su smatrani izuzetno lošim. Treslo se glavama, razvedeni roditelji su posmatrani kao razoritelji porodica, sebični i hladni, uništavali su živote svoje djece. Poruka koja se šalje venčanim parovima bila je vrlo jasna: očuvajte svoju porodicu po svaku cenu. To da li će razvod deci pomoći ili naškoditi zavisi od njihovih roditelja, ali jedna stvar je sigurna: ostanak u toksičnom braku će zasigurno više naštetiti deci nego im doneti dobra – samtra psihoterapeut.
On dodaje da je prekidanje braka „brutalan poduhvat kog treba poduzeti samo kada više ne postoji nijedna druga opcija“.
– Pre nego što pozovete advokata razmotrite da prvo preduzmete nešto što je savetodavno i predstavlja određeni vid podrške kao što je savetovanje za parove, individualna terapija, grupe za podršku…Mislite na svoju porodicu danas, sutra i svaki dan kasnije, ne dozvolite da vas današnji užurbani svet spreči da pokažete koliko volite i cenite svoju porodicu – poručujue Rvović.
