Depresija se često ne vidi i ne priznaje, ali treba imati u vidu da se radi o veoma ozbiljnom poremećaju mentalnog zdravlja Foto: Shutterstock
Prikrivena depresija ne mora da bude vidljiva, pa neko ko pati od ovog oblika depresije, može izgledati kao zadovoljna i srećna osoba. Depresija se često ne vidi i ne priznaje, ali treba imati u vidu da se radi o veoma ozbiljnom poremećaju mentalnog zdravlja.
Studija iz 2008. godine sa podacima 2 miliona ljudi otkrila je da depresija srednjih godina obuhvata ceo svet. U SAD dostiže vrhunac oko 40. godine kod žena i 50. kod muškaraca, a obično počinje da biva intenzivnija u 50-im godinama.
Razapeti između zahteva dece, ostarelih roditelja, braka i posla osećamo se tužno, bezvredno i krivo. Žene imaju tendenciju da na sebe preuzmu više tereta i zbog toga gotovo polovina njih postaje depresivna.
Da bi se na vreme izbegle ovakve situacije, treba voditi više računa i o sebi. Vežbanje, dovoljno odmora, zdrava ishrana, viđanje sa prijateljima i, ako je potrebno, pomoć stručne osobe za izlazak iz depresivnog stanja, mogu biti rešenje.
Ako se osećamo letargično ili depresivno, možda je za to kriv nizak nivo vitamina B12 u organizmu. Što smo stariji, više smo u opasnosti od potištenosti, jer možda nemamo dovoljno želudačne kiseline da oslobodimo vitamin B12 iz hrane.
Rešenje bi moglo da bude da uradimo analizu krvi i vidimo nivo vitamina B12. Ako je nizak, lekar može da pruži savete o ishrani, oralnim suplementima ili injekcijama, u zavisnosti od toga šta je za nas najbolje.
S godinama, u telu muškaraca proizvodi se manje važnog polnog hormona testosterona. Nizak nivo testosterona može da izazove depresiju, kao i erektilnu disfunkciju (ED) – probleme u dobijanju ili održavanju erekcije –i smanjeno interesovanje za seks.
Lekar bi mogao da traži analizu nivoa testosterona u krvi. Ako je nizak, rešenje bi mogla da bude terapija zamene ili druge opcije lečenja.
Depresija može biti jedan od simptoma nedovoljne ili povremeno preaktivne štitne žlezde. Kod starijih osoba to može biti jedini simptom. Ili se može pojaviti sa jedva primetnim simptomom. U slučaju preaktivne štitne žlezde, može biti treperenje srca, tremor ili umor. Nedovoljno aktivna štitna žlezda može izazvati zatvor ili umor. Zbog toga se ovaj problem, koji može da se leči, kod starijih ljudi često pogrešno definiše kao poremećaj creva ili nervnog sistema. Zato se treba obratiti svom lekaru, posebno ako bliski rođak ima bolest štitne žlezde.
Život sa stanjem koje uzrokuje hronični bol, kao što je reumatoidni artritis ili osteoartritis, povećava šanse za depresiju. Kod ljudi sa hroničnim bolom tri puta je veća verovatnoća da imaju depresiju ili anksiozni poremećaj. A depresija može da pogorša bol.
Rešenje može da bude vežbanje, meditiranje ili slušanje muzike. Pokazalo se da sat klasične muzike dnevno ublažava bolove od artritisa i depresiju. Ako se depresija ili bol ne povuku, treba potražiti savet lekara.
Hormonske fluktuacije, talasi vrućine i životne promene povezane sa perimenopauzom i menopauzom mogu da dovedu do pada raspoloženja. Kod osoba koje imaju problem sa spavanjem, istoriju depresije ili PMS-a, promene raspoloženja ili depresija mogu se pogoršati tokom ovog prelaznog perioda.
Za blagu depresiju, treba probati samosmirivanje, u šta spadaju joga ili duboko disanje. Radite stvari zbog kojih se osećate bolje, kao što su vežbanje ili izlasci sa prijateljima, ili pronađite kreativan izlaz. Za ozbiljnije, dugotrajne simptome depresije, lekovi koje odredi lekar ili terapija razgovorima mogu da pomognu.
Ako je dete otišlo od kuće, „prazno gnezdo” može može da bude uzrok da se i mi osećamo praznim. Ovakvo stanje može da oteža prolazak kroz menopauzu ili odlazak penziju ako se dešavaju u isto vreme.
Trebalo bi da to posmatramo kao priliku da se ponovo povežemo sa svojim supružnikom, drugim članovima porodice i prijateljima. Da se bavimo hobijima i interesovanjima za koje ranije nismo imali vremena. Treba sebi da damo vremena da se prilagodimo. Ali, ako se raspoloženje ne popravi za nekoliko meseci, treba razgovarati sa lekarom.
Otprilike 1 od 4 starije osobe koje puno piju pati od velike depresije. Neki stariji ljudi počinju više da piju zbog stresnih događaja, kao što su odlazak u penziju ili smrt supružnika. Ipak, problemi sa alkoholom često se zamenjuju sa drugim problemima vezanim za starosnu dob.
Kombinacija lekova može da leči i zavisnost od alkohola i depresiju. Individualna ili grupna terapija takođe može da pomogne u rešavanju problema koji mogu da izazovu alkoholizam.
Nesanica i drugi poremećaji sna, koji su uobičajeni s dolaskom godina, usko su povezani sa depresijom. Nesanica može biti znak da smo depresivni, a ako imamo nesanicu, ali nismo depresivni, postoji veći rizik od razvoja promena raspoloženja. Opstruktivna apneja u snu i sindrom nemirnih nogu takođe su povezani sa depresijom.
Sa lekarom treba razgovarati o mogućim razlozima za probleme sa spavanjem i, ako je potrebno, on će propisati odgovarajuću terapiju. Treba se držati dobrih navika spavanja. Pomaže i izbegavanje kofeina alkohola ili nikotina, koji ometaju san.
Možemo da budemo depresivni ako smo bili primorani da odemo u penziju zbog lošeg zdravlja ili drugih razloga. Faktori kao što su finansijska nesigurnost ili nedostatak društvene podrške takođe mogu da budu uzročnici depresije prilikom odlaska u penziju.
Vredni, zaposleni penzioneri imaju tendenciju da budu srećniji penzioneri. Savladajte nove veštine, pohađajte časove, vežbajte. Budite fleksibilni, pa ako vam, recimo, putovanja ne prijaju, posetite muzeje, gledajte strane filmove.
Uobičajeno je depresija nakon dijagnoze srčane bolesti ili srčanog udara ili operacije srca. Međutim, mnogi ljudi sa srčanim oboljenjima pate od teške, dugotrajne depresije. A to može da pogorša zdravlje srca.
Zdrava ishrana i san, blage vežbe, tehnike opuštanja i pridruživanje grupi podrške mogu da pomognu da da se prebrodi utučenost. Ako depresija potraje, mogu pomoći antidepresivi ili terapija razgovorom.
Neki lekovi za krvni pritisak, kao i određeni antibiotici, antiaritmici, proizvodi protiv akni i steroidi, između ostalih lekova, mogu da budu povezani sa depresijom ili drugim promenama raspoloženja.
U slučaju da neki novi lekovi koje uzimate mogu da budu povezani sa promenama raspoloženja, lekar će vam odrediti drugu terapiju.
Društvena podrška može pomoći u sprečavanju ili ublažavanju depresije. Ali neke vrste socijalne podrške mogu biti bolje od drugih. Studija o ljudima u penzionerskoj zajednici pokazala je da su oni koji su ostali povezani sa prijateljima koji žive negde drugde manje patili od depresije. Podrška unutar zajednice nije uticala na raspoloženje.
Održavajte veze sa bliskim prijateljima i članovima porodice. Istražite internet tehnologiju koja može da pruži virtuelno druženje sa udaljenim prijateljima.
Svako hronično ili ozbiljno stanje, kao što je Parkinsonova bolest ili moždani udar, može da dovede do depresije. Moždani udar može da utiče na područja mozga koja kontrolišu raspoloženje.
Budite realni, ali pozitivni. Naučite kako da se nosite sa fizičkim posledicama vaše bolesti. Ne dozvolite im da vas sprečavaju da se brinete o sebi i zabavite se. Ako imate simptome depresije, nemojte čekati – odmah potražite pomoć.
Kao da je sve maglovito, postajete zaboravni – to može da bude depresija ili demencija, stanje obeleženo gubitkom pamćenja. Znaci i simptomi mogu da budu slični. Ili bi moglo da bude i jedno i drugo – depresija je češća kod starijih ljudi koji imaju demenciju, posebno Alchajmerovu bolest.
Ako ne znate šta je uzrok simptoma, lekar će odrediti odgovarajuće lečenje, ako je potrebno.
Tugovanje je normalno nakon gubitka supružnika ili druge voljene osobe. Ali tuga može da preraste u depresiju. Problemi sa pamćenjem, konfuzija i društveno povlačenje mogu da budu simptomi depresije kod starijih ljudi. I tuga i depresija povećavaju rizik od smrti povezane sa srcem.
Dozvolite sebi da tugujete. Izrazite svoja osećanja prijateljima, u grupi za podršku ili lekaru. Za depresiju, lekovi i terapija razgovorom mogu da budu od pomoći.
Evo par saveta, šta može pomoći da bi se izašlo iz ovog stanja i videlo svetlo na „kraju tunela“, koje uvek postoji:
Za dobro raspoloženje pomažu dobra emocionalna i društvena podrška. Međutim, društvenu podršku da pružaju samo ljudi. Studije pokazuju da kućni ljubimci mogu da pomognu da ljudi budu manje depresivni i usamljeni i da budu srećniji i da imaju više samopoštovanja. Osim što su odani prijatelji, kućni ljubimci obezbeđuju i druge pogodnosti. Šetnja psa je dobra vežba i odličan način da upoznate ljude.
Dobar smeh može opustiti mišiće, smanjiti stres i ublažiti bol. Istraživanja pokazuju da dobar smisao za humor može da ukloni depresiju.
Pomoć drugima može naše misli da odvrati od problema. Volontiranje je dobro u bilo kom starosnom dobu, ali može da ima posebne pogodnosti za starije ljude. Ako vas penzionisanje odvoji od sveta, volontersko angažovanje može vašem životu da pruži novi osećaj svrhe i zadovoljstva. Nedavna istraživanja pokazuju da čak može da spreči bolesti i nesigurnost kod starijih ljudi. Pronađite cilj koji vam je od posebnog značaja i angažujte se.