Kardiopulmonalna reanimacija (CPR) nakon srčanog zastoja, za jednu od 5 osoba koje je prežive, može se opisati kao lucidno iskustvo smrti koje se dogodilo dok su ljudi bili naizgled nesvesni i na ivici smrti, pokazuje nova studija predvođena istraživačima sa NYU Grossman School of Medicine.
Kardiopulmonalna reanimacija učini da osetimo nešto „iza realnosti“
Studija je uključivala 567 muškaraca i žena čija su srca prestala da kucaju dok su bili u bolnici i na kojima je primenjnjena kardiopulmonalna reanimacija između maja 2017. i marta 2020. u SAD i Velikoj Britaniji. Preživeli su prijavili da su imali jedinstvena lucidna iskustva, kao i doživljaj fizičke odvojenosti bića od tela, posmatrali su događaje bez emocija – bola ili uznemirenosti, bavili se smislenom analizom života, procenjivali su svoje postupke, namere i misli prema drugima.
Istraživači su otkrili da se ova iskustva smrti razlikuju od halucinacija, zabluda, iluzija, snova ili svesti izazvane reanimacijom. Rad je uključivao i testove za skrivenu moždanu aktivnost. Ključno saznanje bilo je otkriće skokova moždane aktivnosti, uključujući takozvane gama, delta, teta, alfa i beta talase do sat vremena nakon kardiopulmonalne reanimacije. Neki od ovih moždanih talasa se obično javljaju kada su ljudi svesni i obavljaju više mentalnih funkcija kao što su razmišljanje, vraćanje memorije i svesna percepcija.
Iskustvo „bliske smrti“
– Ova opozvana iskustva i promene moždanih talasa mogu da budu prvi znaci takozvanog iskustva „bliske smrti“, a mi smo ih zabeležili po prvi put u ovoj velikoj studiji. Naši rezultati nude dokaz da dok su ljudi na ivici smrti i u komi, oni tada prolaze kroz jedinstveno unutrašnje svesno iskustvo, ali bez ikakvog osećaja uznemirenosti li stresa – objašnjava profesor dr Sam Parnia, vodeći istraživač studije i lekar intenzivne nege.
Identifikovanje merljivih električnih znakova lucidne i pojačane moždane aktivnosti, zajedno sa pričama o doživljenim iskustvima smrti pokazuje da ljudski osećaj svog sopstvenog bića i svesti, slično kao i druge biološke telesne funkcije, možda neće potpuno prestati u onom trenutku kada čovek zaista umre, smatra dr Parnia.
Kardiopulmonalna reanimacija zadire u dubine svesti osobe
– Ova lucidna iskustva ne mogu da se smatraju trikom poremećenog ili umirućeg mozga, već jedinstvenim ljudskim iskustvom koje se pojavljuje kada je čovek na ivici smrti. Kako se mozak gasi, mnogi njegovi prirodni kočioni sistemi se oslobađaju. Proces poznat kao dezinhibicija, omogućava pristup dubinama svesti osobe, uključujući sačuvana sećanja, misli od ranog detinjstva do smrti i druge aspekte stvarnosti. Iako niko ne zna evolucionu svrhu ovog fenomena, on jasno otkriva „intrigantna pitanja o ljudskoj svesti, čak i u trenutku smrti – naglašava dr Parnia.
Autori studije zaključuju da, iako dosadašnje studije nisu bile u stanju da u potpunosti dokažu stvarnost ili značenje iskustava i tvrdnji pacijenata da su doživeli „bliski susret“ sa smrću, bilo ih je nemoguće i odbaciti. Smatraju da to što se pacijenti, koji su preživeli reanimaciju, prisećaju u vezi sa trenucima kada su mislili da su nesvesni ili na ivici smerti, zaslužuje dalje istinsko empirijsko istraživanje, i to bez ikakvih predrasuda.
