Velike količine hrane, odnosno obiman praznični obrok, umesto uživanja u hrani, može nekada da bude uzrok bolova i dodatnih zdravstvenih problema. Začinjeno predjelo, masno glavno jelo, torta, uz neku čašicu alkohola, i sve to nekoliko puta dnevno, mogu da isprovociraju moždani ili srčani udar. Stručnjaci upozoravaju na oprez i tvrde da samo uz malo više discipline, možemo da uživamo u ukusnoj slavskoj trpezi i sačuvamo zdravlje.
Zašto su opasne velike količine hrane?
Odraslom čoveku potrebno je u proseku oko 2.000 kalorija dnevno. Statistike kažu da tokom jednog prazničnog dana, neke osobe unesu više od 5.000 kalorija. Obiman praznični obrok može da dovede do sitnih tegoba i kod zdravih osoba, a hroničnim bolesnicima da zada dosta zdravstvenih problema.
– Skoro po pravilu, posle slava, beleži se veliki broj hospitalizacija od srčanih i moždanih udara. Kardiovaskulani bolesnici imaju često sužene arterije, tahikardije (ubrzan rad srca), pa posle količinski obimnih obroka, može lako doći do velikih zdravstvenih problema. Dovoljno je samo da se prejedemo, a da ta hrana ne mora da bude ni suviše masna, niti začinjena, može biti bez trunke alkohola – kaže za eKinika portal specijalista Aleksa Rašević, strukovni nutricionista dijetetičar Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu.
Velike količine hrane i mehanički utiču na telo
Kardiovaskularni bolesnici moraju i tokom praznika da se pridržavaju propisane terapije, ali ne smeju da se opuste ni jedan dan i da zaborave na preporuke stručnjaka, kada je u pitanju hrana.
– Velike količine hrane i mehanički utiču na telo. Želudac se raširi, a obimni ručak zahteva veliki broj enzima i drugih materija za varenje. Sve to može i akutno da dovede do zdravstvenih problema, ne samo hronično. Moguć je i srčani zastoj i ovakva situacija nije uopšte naivna – naglašava Rašević.
On dodaje da razume ljudsku potrebu za opuštanjem i uživanjem u hrani, ali i naglašava da, na primer kardiovaskularni bolesnici, za praznični obrok mogu da pripreme ukusnu sarmu bez suviše jakih začina.
– Možete listove kiselog kupusa potopiti u vodu, kako biste uklonili višak soli, sarma može da bude sa mesom i pinčem, ali bez jakih zaprški i dodataka suvog mesa – objašnjava Rašević.
Tradicija jake zimske hrane i zdravlje
Tradicija jake zimske hrane i obimnih prazničnih obroka sastavni je deo naše kulture ishrane. Još se negde veruje da se zima ne može preživeti, bez jake hrane, sa dosta soli, masti, mesa i šećera, ali stručnjaci upravo dodaju, da je ovakav stav jedan od razloga za dosta visok broj kardiovaskularnih bolesnika u našoj zemlji.
– U starim vremenima meso se usoljavalo i dimilo, jer nije bilo drugih načina da se sačuva. Uglavnom male količine neke dimljene šunke, do 50 grama, uz sveže povrće neće praviti problem zdravim osobama. Ipak, ako se dimljeni proizvodi koriste često i tokom dužeg vremenskog intervala, mogući su problemi sa želucem, ima ljudi kojima ta hrana jednostavno ne prija. Najčešće grešimo kada pravimo omlet od jaja i dimljene slanine, kada koristimo dosta mesa sa ugljenim hidratima, bez povrća – objašnjava Aleksa Rašević.
Telo zahteva veću količinu energije, ako je niža spoljnja temperatura, ali to su minorne razlike i sve može da se lako izbalansira, smatra Rašević.
–Na primer, može da se poveća količina ugljenih hidrata iz integralnih žitarica, mahunarki. Možemo da unesemo i kalorije putem svežeg voća i povrća – dodaje naš sagovornik.
Umesto dimljene šunke i slanine, birajte sveže meso
Osobama koje pate od visokog krvnog pritiska, potrebne su manje količine soli, do 3 grama dnevno, to je jedna kafena kašičica. Ovi pacijenti bi morali da izbace dimljene proizvode, šunke, slanine iz ishane. Salama ima, primera radi, 5,4 grama soli u 100 grama. Savet je da se, za praznični obrok, koristi sveže meso, od 80 do 100 grama dnevno. Sve zavisi od uzrasta, nivoa fizičke aktivnosti, objašnjava, Rašević.
On dodaje da turšiju i kiseli kupus, mogu da se koriste kardiovaskularni bolesnici, s tim što je preporuka da se pre upotrebe isperu, kako bi se uklone dodatne količine soli. Sve ovo su i opšte preporuke za veliku grupaciju hroničnih bolesnika, kao što su kardiovaskularni i pacijenti sa pridruženim dijabetesom.
Sastavni deo prazničnog obroka su i jela sa dosta majoneza i masnih kremova uz obavezno alkoholno piće. Rašević objašnjava da je dominantan deo majoneza, više od 80 odsto, ulje.
–Pa, da li biste odjednom pojeli dve, tri kašike čistog ulja? Sve to može da se preskoči ili da se baš ako želimo, uzme u minimalnim količinama. Tu veliku količinu hrane treba rasporediti u više manjih obroka. Za zdrave ljude dozvoljena je jedna čašica nekog alkoholnog pića, ali kod kardiovaskularnih bolesnika treba biti obazriv. Čovek koji ima visok krvni pritisak, neće na primer, popiti samo jednu čašu piva, već će pojesti i neku sarmu, parče mesa, sve ovo može dovesti do akutnih zdravstvenih problema. Savet je bez prejedanja, bez jake hrane i sve uz uobičajenu terapiju za visok krvni pritisak – kaže sagovornik eKlinike Aleksa Rašević.
Alkohol i hladni zimski dani
Osobe sa visokim krvnim pritiskom trebalo bi da izbegavaju alkoholna pića, posebno tokom hladnih zimskih dana. Možda zdravom čoveku neće smetati neka čaša pića posle prazničnog obroka, ali kako upozorava Rašević, kod bolesnika sa hipertenzijom skoro uvek će doći do problema.
–Alkohol utiče na dilataciju, proširenje krvnih sudova. U većini slučajeva jedna jedinica alkohola ne bi trebalo da dovede do nekih problema, ako nije bilo prejedanja. Ali ljudi su skloni, kada je u pitanju praznični obrok, da preteraju, pa se popije po nekoliko čašica alkohola- navodi Rašević.
On objašnjava da alkohol može da oteža funkcionisanje gastrointestinalnog trakta i dovede do niza problema i poremećaja kardiovaskularnog sistema i celokupnog organizma.
– Ukoliko se još uz to, naglo izložimo toploti ili hladnoći, opet dolazi do promena u organizmu, koje mogu naglo da dovedu do promena stanja. Naše telo je „pročitalo“ da smo se ugrejali, iako u stvari nismo, već samo malo proširili krvne sudove i imamo osećaj toplote – objašnjava Rašević.
Oprezno i sa gaziranim pićima
Posle obimnog prazničnog obroka, mnogi pokušavaju da olakšaju tegobe i gaziranim pićima, što je kako smatra Rašević, velika greška.
-Našem gastrointestinalnom traktu dodajemo još jednu materiju s kojom telo mora da se bori. Što ima manje raznovrsnih namirnica, to će biti, jednostavnije organizmu da svari hranu. Nekada se greši i odlazi u drugu krajnost, pa se izbegava bilo kakva tečnost tokom obroka, i to nije tačno, ako podrazumevamo pod tečnošću vodu i supu, koje se brzo apsorbuju i eliminišu. Gazirani napici, s druge strane, mogu dovesti do pojave gasova, iritacije želuca, Voda je, ipak, najbolji napitak, može i čaj i kafa umereno. Alkoholna pića se ne preporučuju kardiovaskularnim bolesnicima, dozvoljeno je eventualno, pola jedince nekog blažeg alkoholnog pića, i to izdvojeno od obroka – navodi Rašević.
Kardiovaskularnim bolesnicima sa dobro kontrolisanom bolešću preporučuju se vina sa manjim procentom alkohola do 10 odsto. Rašević, ipak, upozorava da piva i sa manjim procentom alkohola, sadrže neke druge materijekoje mogu da utiču varenje.
– Pivo baš nije preporučljivo, jer ima veliku količinu ugljenih hidrata, sva alkoholna pića sadrže veliki broj kalorija. Alkohol se nikako ne preporučuje,ako neko ima hipertenziju i dijabetes kao pridruženu bolest – ističe Rašević.
Šta znači fizička aktivnost za velike količine hrane
Najbolja je prevencija jeste da ne unosimo prevelike količine hrane, ipak ako se dese problemi usled neumerene konzumacije ne postoji neki „magični lek“.
– Sve zavisi od toga šta će se desiti, to je neizvesno i veliko pitanje. Ne postoji neki magični lek. Jedno rešenje je ne prejedati se. Fizička aktivnost se preporučuje, samo se treba pripremiti i ne ulaziti iz ekstremno hlade u toplu sredinu, ili obrnuto. Ukoliko se pretera sa količinom unete hrane, ne bi trebalo ništa intenzivno raditi. Svaka fizička aktivnost je stres i napor. U uobičajenom stanju ovaj stres pomaže organizmu da regeneriše mišiće i da ima veći protok materija, bolji metabolizam. Kada se čovek prejede fizičkom aktivnošću može dodano da izloži stresu organizam – kaže Rašević.
Može li stroga redukcijska dijeta pomoći posle prejedanja?
Često ljudi misle da je dobra opcija da se od enormnih količina unete hrane „oporave“ dodatnim redukcionim dijetama, pa na primer, u toku dana pojedu samo jedno jaje.
-Treba biti umeren i vratiti se uobičajenom načinu ishrane, ako je moguće konzumirati tri obroka uvek u isto vreme, i užinu. Mora se obratiti pažnja na količinu unete hrane. Jedan dan stroge dijete i jedan dan prejedanja, pre će možda naškoditi. Bitno je da nam praznični dani proteknu u dobrom raspoloženju i zdravlju, a ne da se posle praznika „savijamo“ od bolova. Odvojite vreme za sebe uživajte u hrani, značiće nam puno, jer ćemo ostati zdravi, uživati u obroku i biti psihički rasterećeniji – zaključuje dijetetičar Aleksa Rašević.
