Binge pijenje i srce: Da li epizode opijanja zaista štite od infarkta ili nose veći rizik?

Kažu da čašica rakije ujutro čuva srce. Nova američka studija o epizodnom opijanju otkriva nešto sasvim drugo…

U Srbiji se i danas često može čuti da „je dobro za zdravlje popiti jednu čašicu rakije ujutro“ ili da „čaša vina uz ručak čuva srce“. Ove tvrdnje prenosile su se s kolena na koleno i postale deo našeg svakodnevnog folklora o zdravlju. Međutim, naučna istraživanja daju mnogo složeniju sliku o povezanosti alkohola i kardiovaskularnog sistema. Najnovija analiza iz Sjedinjenih Američkih Država, sprovedena na skoro 390.000 ljudi, donela je rezultate koji su na prvi pogled zbunjujući: ispitanici koji su prijavili epizode opijanja ređe su govorili da su preležali infarkt miokarda ili koronarnu bolest.

Šta zapravo znači binge pijenje

Preporučujemo

Termin binge drinking prevodi se kao povremeno opijanje. To podrazumeva situaciju kada se u kratkom vremenskom periodu popije veća količina alkohola. Prema definiciji američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, to znači pet i više pića odjednom kod muškaraca i četiri i više pića kod žena, makar jednom u poslednjih mesec dana. U našem jeziku to se najčešće opisuje kao „izašli smo i preterali“ ili „popili smo do iznemoglosti“.

Šta je pokazala studija

U okviru istraživanja analizirani su podaci 389.945 odraslih Amerikanaca iz baze BRFSS. Među više od 56.000 onih koji su prijavili binge pijenje, 4,5 odsto je imalo srčani udar ili koronarnu bolest. Kod ispitanika koji nisu pili na ovaj način taj procenat bio je viši. Statistička obrada pokazala je da su binge pijači ređe prijavljivali srčani udar ili koronarnu bolest, a sličan obrazac primećen je u različitim starosnim, polnim, obrazovnim i prihodnim grupama, uz izuzetak najmlađih od 18 do 24 godine gde je trend bio obrnut.

Zašto ovo nije dokaz da alkohol štiti srce

Iako brojke na prvi pogled mogu da zavaraju, istraživači odmah upozoravaju da rezultati ne znače da alkohol ima zaštitni efekat. Podaci su dobijeni samoprijavljivanjem, što uvek nosi rizik da ljudi potcene ili pogrešno predstave svoje navike i zdravstveno stanje. Studija nije uključila druge važne faktore rizika poput pušenja, visokog krvnog pritiska ili dijabetesa, a njen presečni dizajn ne dozvoljava da se zaključi šta je uzrok, a šta posledica. Vrlo je moguće da su ljudi sa već postojećim srčanim problemima prestali da piju, pa su u statistici ostali oni zdraviji, dok je opijanje kao takvo i dalje faktor rizika.

Epizodno opijanje dobro je poznato po svojim opasnostima. Može izazvati nagle skokove krvnog pritiska, poremetiti srčani ritam, povećati sklonost stvaranju krvnih ugrušaka i povećati rizik od moždanog udara. Pored toga, često dovodi do povreda i saobraćajnih nesreća.

Šta ovo znači za sve nas

Poruka koju bi trebalo zapamtiti nije da alkohol štiti, već da je sa ovakvim studijama potreban oprez. Ako ne pijete, nema razloga da počinjete „zbog zdravlja“. Ako pijete, ključno je da izbegavate epizode opijanja. Ono što sigurno čuva srce jesu zdrave životne navike – prestanak pušenja, redovno kretanje, kontrola krvnog pritiska i šećera, zdrava ishrana i dobar san.

Kada je potrebno potražiti pomoć

Ako primećujete da teško možete da se zaustavite posle prvog pića, da pijete da biste se izborili sa stresom ili tugom, ili ako alkohol stvara sukobe i probleme u svakodnevnom životu, važno je da potražite pomoć lekara ili savetovališta za bolesti zavisnosti. Pomoć postoji i može značajno promeniti kvalitet života i očuvati zdravlje.

Narodna izreka o „čašici rakije za zdravlje“ može zvučati simpatično, ali naučni dokazi na pokazuju drugačije. Epizodno opijanje ostaje ozbiljan rizik, a ono što srce zaista štiti nisu alkoholne navike već odgovoran način života i redovne lekarske kontrole.

Česta pitanja  (FAQ)

Da li čaša vina dnevno zaista štiti srce?

Ovo je jedan od najčešćih mitova. Neke starije studije su pokazivale da umeren unos alkohola može biti povezan sa manjim rizikom od srčanih bolesti. Ipak, novija istraživanja pokazuju da nema univerzalno bezbedne doze alkohola i da se koristi ne mogu odvojiti od rizika. Ako ne pijete, ne bi trebalo da počinjete zbog navodne „zaštite srca“.

Šta je opasnije – malo svaki dan ili binge pijenje?

Epizodno opijanje, odnosno binge pijenje, nosi najveći rizik jer naglo opterećuje organizam. Svakodnevno pijenje u manjim količinama može izgledati „blaže“, ali i tada vremenom raste rizik za jetru, mozak i kardiovaskularni sistem. Najsigurniji izbor je – što manje alkohola.

Ako sam već imao/la infarkt, smem li povremeno da popijem?

To je pitanje na koje jedino vaš kardiolog može dati tačan odgovor. Sve zavisi od terapije koju uzimate, prisustva drugih bolesti, kao i opšteg zdravstvenog stanja. Uvođenje alkohola posle srčanog udara nikada ne bi trebalo da bude samostalna odluka, već isključivo dogovor sa lekarom.

Da li je istina da rakija „otvara apetit“ i „ubija bakterije“?

Ovo su narodne izreke koje zvuče simpatično, ali nemaju naučnu potvrdu. Rakija može izazvati kratkotrajan osećaj topline i opuštenosti, ali nema dokaz da štiti od bakterija niti da ima dugoročno povoljan uticaj na varenje ili srce.