Moždana smrt predstavlja smrt kore velikog mozga i smrt moždanog stabla. Sama smrt je nepovrati prestanak rada centralnog nervnog sistema, respiratornog i kardiovaskularnog sistema. Kada nastupi smrt mozga to je definitivna smrt, nema nade za vraćanje u život, vitalnost pojedinih organa može se veštački održati, kratkotrajno, uz pomoć lekova, aparata i iskusnih intezivista anesteziologa.
Smrt moždanog stabla i velikog mozga znači smrt čoveka
Ljudi koji su moždano mrtvi nisu svesni, nisu u stanju da misle i osećaju, nisu sposobni da dišu ili se kreću. Stručnjaci objašnjavaju da moždano mrtvi ljudi ne mogu da se oporave, u ovakvim situacijama su i lekari nemoćni, bez obzira na njihovo znanje, zalaganje i trud, telo umire za nekoliko dana. Ipak, pre nego što prestane delovanje lekova, moguće je da bubreg ili jetra pacijenta kod kojeg je već konstatovana moždana smrt, spasu život drugoj osobi. Transplantacija je moguća, tek kad se iscrpu svi oblici lečenja i kada ni jedna od terapija ne dovede do boljitka.
-Moždano stablo je centar skoro svih vitalnih funkcija i bez njega nema života, gašenjem centra za disanje u moždanom stablu nemoguća je doprema kiseonika do ćelija što praktično znači smrt. Veliki mozak sa svojim pratećim delovima kontroliše svest i metaboličke procese neophodne za život, smrt moždanog stabla i velikog mozga znači smrt čoveka – kaže za portal eKlinika dr spec. med. Saša Knežević, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije.
Koji su najčešći uzroci moždane smrti?
Dr Knežević, koji već više od decenije leči najteže pacijente u Urgentnom centru i Neurohirurškoj klinici Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, navodi da su najčešći uzroci moždane smrti trauma mozga i spontana krvarenja u mozgu, bilo da se radi o aneurizmi i ili hipertenzivnom hematomu, čest uzrok moždane smrti je i ishemija ili šlog. Moždana smrt je moguća posledica hipoksije, smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima, na primer ako osoba nastrada daveći se, moždana smrt je na kraju moguća i kod kardioloških pacijenata i osoba koje boluju od epilepsije.
-U Srbiji se moždana smrt dokaže na godišnjem nivou kod nekoliko stotina pacijenata, s tim da je svega jedna trećina podobna za proces kadaverične donacije tkiva i organa. Mozak je organ koji kontroliše gotovo sve procese u organizmu, njegove ćelije su izuzetno osetljive i umiru za nekoliko minuta ako nemaju hranu i kiseonik, čovek bez mozga ne može samostalno da diše ni da obavlja metaboličke procese potrebne za održanje tela u funkciji – objašnjava dr Knežević.
Ćelije mozga umiru za nekoliko minta
Pojam moždane smrti potiče od sredine prošlog veka, zahvaljujući napretku intenzivne medicine, anesteziologije i nastanku respiratora, kaže dr Knežević. Kliničari su, dodaje doktor, prvi put u Francuskoj 1959. godine u okviru velike studije proučavanja pacijenata u nepovratnoj komi sa oštećenjem mozga, došli do zaključka da su pacijenti zapravo mrtvi tog trenutka kada im se mozak ugasi, odnosno umre. Tada je nastao entitet moždane smrti koji je utemeljen narednih decenijama u najsavremenijim medicinskim centrima, Harvard 1968, London 1976. i SAD u sveobuhvatnoj kliničkoj studiji 1981. godine.
Dr Knežević nam objašnjava i sam pojam somatske smrti i dodaje da somatska smrt ne znači da sve ćelije umiru u istom trenutku.
-Proces umiranja nije jednostavan i brz ali je nepovratan i konačan. Ćelije mozga su najosetljivije i umiru za nekoliko minuta, dok na primer ćelije trepljastog epitela respiratornog trakta i spermatozoidi ostaju vitalni i do 36 sati posle telesne smrti – navodi doktor.
Savremena medicina ne dozvoljava grešeke
Pitali smo doktora i na osnovu kojih kriterijuma se utvrđuje moždana smrt. Koliko je bitno isključiti da organizam nije u stanju intoksikacije zbog, na primer, upotrebe droga? Koliko je važno isključiti neka stanja usled metaboličkih problema, na primer, insulinske kome?
-Savremena medicina ne dozvoljava bilo kakve greške u utvrđivanju moždane smrti. Protokoli su jasni i moraju se poštovati, isključuju se sva stanja koja mogu maskirati pravu kliničku sliku pacijenta. Moždana smrt se nikada ne dokazuje u komi nepoznatog porekla, u komi metaboličkog porekla, u intoksikaciji, hipotermiji jer su to stanja koja mogu dovesti mozak u stanje privremenog gubitka funkcija. Moždana smrt se dokazuje samo onda kada je jasno i sa sigurnošću vidljivo oštećenje mozga koje se lako i jasno može dokumentovati, tako da i laiku bude jasno o čemu se radi – naglašava dr Saša Knežević.
Transplant koordinator ne sme dokazivati moždanu smrt
Protokoli za dokazivanje moždane smrti su jasno utemeljeni i naučno dokazani i oni su nepogrešivi, kaže dr Knežević.
-Moždanu smrt kod odrasle osobe dokazuje anesteziolog i neurolog ili neurohirurg u nekoliko pregleda sa određenom vremenskom pauzom, koja zavisi od uzrasta pacijenta. Kod dece se obavljaju pregledi u dužim vremenskim razmacima, u zavisnosti od uzrasta i lekarski tim ima drugačiji sastav. U dečjoj populaciji u timu su anesteziolog, pedijatar i neurolog. Transplant koordinator ne sme dokazivati moždanu smrt kada obavlja tu funkciju – ističe dr Knežević.
Kako se potvrđuje moždana smrt?
Doktor objašnjava da se moždana smrt dokazuje na osnovu kliničkih pregleda u datom vremenskom intervalu i potvrđuje jednim od sledećih dijagnostičkih postupaka:
-EEG, Evocirani potencijali, Transkranijalni dopler, Konvencionalna cerebralna panangiografija, CT multislajsna kontrastna panangiografija i perfuziona radionuklearna scintigrafija (u praksi se ne koristi) – precizira dr Knežević.
Nemoguć je oporavak od moždane smrti
I pored usavršene i precizne dijagnostike, postoji dosta kontroverzi kada je u pitanju moždana smrt. Naučno je nemoguće da se čovek oporavi od moždane smrti, ali kako doktor potvrđuje mogući su pokreti kod moždano mrtvih.
-Oni su posledica složene metaboličke ili refleksne aktivnosti umirućeg tela, to su takozvana pražnjenja i nekordinisane metaboličke aktivnosti posle smrti mozga. Ne postoji oporavak nakon moždane smrti koja je ispravno dijagnostikovana i dokazana. Ali postoje pacijenti kojima trebaju organi kao zadnji vid pružanja medicinske pomoći, onda kada su svi drugi postupci iscrpljeni. Ovi ljudi su u dovoljno teškoj situaciji i njihovi dani su odbrojani da bi mi stvarali bilo kakve predrasude o ovom činu – napominje dr Knežević.
Šta bi uradili da je organ potreban nama ili nekom od naših najbiližih?
– Potrebno je da pogledamo sebe i svoju okolinu i da razmislimo. Šta bi radili da nama treba organ, našem detetu, roditeljima, braći i sestrama, voljenim osobama i svim dragim ljudima, a da ne možete ništa da učinite, samo da gledate i čekate taj tužan kraj nečijeg života. Ovo je stvarnost, svaki dan umre neko sa liste, organi se još uvek ne mogu napraviti i jedini bezbedan način da ih dobijete je od osobe koja je izgubila život. Treba pronaći humanost i empatiju u svakom pojedincu, jer je to jedino rešenje za ovu naizgled bezizlaznu situaciju za mnoge bolesne i nesrećne – kaže dr Saša Knežević.
Šta je koma?
Zamolili smo doktora i da nam objasni razliku između kome, trajno vegetativnog stanja, kliničke smrti i moždane smrti.
– Koma je najteži oblik kvantitativnog poremećaja svesti, pri čemu čovek gubi spoznaju sebe i okoline i ne reaguje na najgrublje stimuluse. Koma može imati različite uzroke i od toga zavisi njen krajnji ishod. Na primer, ako dijabetičaru padne šećer on upada u komu, ali ako se brzo reaguje i podigne mu se šećer, on će se probuditi. Ipak, ako osoba pretrpi jak udarac u glavu i dođe do velikog krvarenja u mozgu situacija je drugačija. Lobanja ne može da se širi, pa ta krv stvara veliki pritisak u okolnom mozgu, na kraju ne postoji mogućnost da sveža krv snabde glavu kiseonikom i hranjivim materijama, da ukloni štetne produkte metabolizma i mozak brzo umire – precizira doktor.
Šta je trajno vegetativno stanje i klinička smrt?
Doktor ističe da moždana smrt predstavlja smrt kore velikog mozga i smrt moždanog stabla.
-Trajno vegetativno stanje je poremećaj svesti uz relativno očuvanu budnost, bez spoznaje okoline. Ovo stanje nastaje usled oštećenja velikog mozga, dok je očuvana funkcija moždanog stabla. Klinička smrt je povratni gubitak respiratorne, cirkulatorne i moždane funkcije koje se brzom i stručnom reanimacijom mogu povratiti i vratiti pacijenta u život. Na primer, ako osoba ima poremećaj srčanog ritma koji uzrokuje prestanak rada srca.
Doktor objašnjava da u ovakvim situacijama srce staje i ne isporučuje kiseonik, mozak je posebno osetljiv i prestaje sa radom, pacijent gubi svest, to jest, pada u komu, prestaje da diše, jer moždano stablo gubi funkciju.
–Ali ako se na vreme počne reanimacija, srce počinje ponovo da pumpa, mozak dobija gorivo i radi, osoba počinje da se budi, da diše i evo vas među živima – kaže za portal eKlinika dr Saša Knežević.
