Medicinski informativni portal
Naslovna / Psihologija

Strah i agresivnost kriju se iza ljubomore, otkriva aplikacija protiv depresije

Piše: Danijela Tadić
8:45 - 24. 01. 2023.

Opasno da je psihoterapija postane pomodarstvo. Zadatak psihoterapeuta jeste da se drži etike i da odbije osobe koje nisu za psihoterapiju. Tu treba biti posebno obazriv, jer ne može sve da se proglasi za bolest i nema potrebe da svi idu na psihoterapiju, kaže psihoterapeut Žarko Petrović

depresija aplikacija Žarko Petrović, psihoterapeut: Aplikacija nije zamena za psihoterapiju i verovatno neće ni u narednih 50 godina moći da zameni psihoterapijski proces Foto: Lična arhiva Žarko Petrović/ Shutterstock

Strah i agresivnost neprijatna su osećanja koja nekada mogu da se kriju iza ljubomore. Veštačka inteligencija mogla bi biti saveznik u nastojanju da uvidimo pravu pozadinu svojih osećanja, misli i postupaka i lakše se izborimo sa psihološkim problemima. Psihoterapeuti iz Niša osmišljavaju aplikaciju koja bi mogla da nam pomogne da prevaziđemo depresiju, strah, anksioznost, panične i druge poremećaje.

Osećaj straha, depresija, anksionoznost bolesti 21. veka

Prema projekcijama Svetske zdravstvene organizacije, pojedini oblici psihičkih poremećaja biće najrasprostranjenije bolesti čovečanstva u 21. veku. Depresija i anksioznost prete, kako se navodi, da poprime epidemijske razmere. Uviđa se da bi veštačka inteligencija i aplikacije mogle, u izvesnoj meri, da budu od koristi na putu pronalaženja najboljih rešenja za savladavanje psihičkih tegoba.

Aplikacija nije zamena za psihoterapiju i verovatno neće ni u narednih 50 godina moći da zameni psihoterapijski proces. S druge strane, ona omogućava dostupnost informacija i iskorak je koji samopomoć izdiže na jedan viši nivo. U osnovi nudi ličniji kontrakt, simulira se psihoterapijski proces i predviđaju najčešće greške pri primeni određene tehnike. Neko ko, na primer radi vežbe disanja i nema pozitivan odgovor, imaće mogućnost da vidi najčešće greške koje se javljaju tokom praktikovanja vežbi disanja – objašnjava za portal eKlinika, jedan od psihoterapeuta koji radi na izradi ove aplikacije Žarko Petrović.

Dosadašnje aplikacije su uglavnom bile linearne

Ova aplikacija trebalo bi da bude završena tokom ove godine. Aplikacija će pokrivati stanja kao što su depresija, anksioznost, panični i opsesivno-kompulzivni poremećaj i nudiće oko 90 različitih tehnika kao što su dnevnik, vežbe disanja. Cilj autora jeste da korisnici, donekle, komuniciraju sa aplikacijom kao i sa terapeutom.

– Ono što je razlika u odnosu na slične aplikacije je činjenica da su dosadašnje aplikacije bile linearne. Nudile su samo tekst na određenu temu. Osoba pročita tekst i onda ga protumači na neki svoj način. To su aplikacije na nivou edukacije i SOS telefona. Ovo što mi radimo su kognitivno – bihevioralne tehnike koje se primenjuju na psihoterapijskom procesu. Naša aplikacija omogućava da beležimo svoje misli, pa da potom na ekonomičan način, na primer prepoznamo greške u mišljenju. Aplikacija pokušava da pronikne u potrebe osobe i ponudi rešenja – kaže Petrović.

Kako možemo prepoznati strah iza emocije ljubomore?

Aplikacija će nuditi spisak poremećaja, vraćati korisnika korak nazad i ukazivati na moguće greške.
– Imamo odeljak o paničnim napadima, kada uđete u njega vidite hijerarhijski poređane tehnike kako se koriste i tokom psihoterapije. Prvo se stiču znanja o samom poremećaju, pa se potom primenjuju vežbe relaksacije i disanja. Ukoliko  imamo neku intenzivnu emociju pomoću određene tehnike učićemo da prepoznamo tu osnovu emociju, kako bismo shvatili da se iza, na primer ljubomore krije strah i agresivnost – navodi psihoterapeut Žarko Petrović.

Psihoterapija zasnovna na etici

Stručnjaci psihoterapeuti nameravaju da ovu aplikaciju testiraju i na naučno – eksperimentalnom planu. Petrović priča da sve više osoba u većim sredinama, otvoreno govori o svojim psihičkim problemima, ali i skreće pažnju na jednu bitnu činjenicu.

Opasno da je psihoterapija postane pomodarstvo. Zadatak psihoterapeuta jeste da se drži etike i da odbije osobe koje nisu za psihoterapiju. Tu treba biti posebno obazriv, jer ne može sve da se proglasi za bolest. Nema potrebe da svi idu kod psihoterapeuta. Ponekad je važno da pokušamo samostalno da rešimo neki problem, ali ako osetimo da posle izvesnog vremena nema poboljšanja onda je potrebno obratiti se za stručnu pomoć. Na internetu ima veliki broj dezinformacija koje lako mogu da dovedu u zabludu i da pomislimo da smo u mnogo većem problemu nego što stvarno jesmo – naglašava Petrović.

Strah „estetstske prirode“

U razgovoru za portal eKlinika Žarko Petrović kaže da je činjenica da se u bogatom zapadnjačkom društvu beleži porast neurotskih poremećaja iza kojih su strah i nedostatak vrednosti.

– Među Aboridžinima pre kolonizacije imali ste 1 do 3 odsto neurotičnih osoba, sada ih je 40 odsto. Prisutan je porast alkoholizma, jer Aboridžini nemaju više jako uporište u svojoj kulturi koja je razrušena i oni su doživeli kolaps. U ovom momentu definisao bih naš problem kao problem izobilja. Živimo u sredini koja ne očekuje velike gubitke u društvu koje je više podložno problemima “estetske prirode”. Kada to kažem, mislim da mnoge osobe nisu spremne da prihvate nešto što nije savršeno, pa imate neuroze koje dolaze iz spektra perfekcionizma. I pored svega, bolje je da se ljudi  suočavaju sa izazovima komfora i luksuza koji produkuju i više neuroza, nego da kao u starim vremenima razmišljaju o tome kako da izbegnu koleru – navodi Petrović.

Najsrećniji ljudi na svetu nisu milijarderi

Srbija nije bogata kao neke zapadne kulture i veliki broj građana Srbije nije u mogućnosti da dosta toga priušti. I pored toga tehnologija brzo napreduje, a ljudska duša sučava se sa problemima zato jer nije u stanju da sve to prati, kaže Petrović.

– Imamo situaciju u kojoj niko više u ništa ne veruje. Ljudi izgovaraju floskule da će im Bog pomoći, a ni sami ne veruju do kraja u to. Činjenica jeste da živimo u turbulentnom vremenu, gde ima i nemaštine, socijalnih razlika, nametanja konzumerizma i porasta psiholoških smetnji. Nekada najveći broj biljaka ugine zato što ih mnogo zalivamo. Najsrećniji ljudi na svetu nisu milijarderi, nego ljudi koji imaju dovoljno novca za normalan život, oni koji se ne “kidaju” previše zbog posla – zaključuje Petrović.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend