Mozak je i pored razvoja nauke i dalje tajna, najzagonetnija i najsloženija struktura u univerzumu. „Iskoristi ga ili ga izgubi“ – pravilo je na osnovu kojeg funkcioniše ljudski mozak. Stručnjaci, ipak, uočavaju da na mozak deluju i neke loše navike. Usamljenost, nedovoljno sna, slaba pokretljivost samo su deo grešaka koje mogu i trajno da utiču na moždanu aktivnost.
Kako nedostatak sna deluje na mozak?
Uzroci demencije su mnogobrojni i nepoznati do kraja. Smatra se da nedostatak sna može biti faktor rizika za nastanak demencije i Alchajmerove bolesti. Kvalitetan san je bitan za proces pamćenja i učenja. Nauka tvrdi da se kada spavamo ažuriraju sećanja. Posle kvalitetnog sna veća je verovatnoća da ćemo se lakše prisetiti nekog podatka.
San nam omogućava i kvalitetnije učenje. U REM fazi sna mozak gradi i jača sinapse, koje spajaju nervne ćelije i omogućavaju sećanje, učvršćivanje znanja. U ovoj fazi sna mozak se regeneriše i „popravlja“ neuronska oštećenja. U slučaju da imamo problema sa spavanjem savet je da izbegavamo obilne večere, alkohol, kofein i da uvek idem na spavanje u isto vreme.
Previše smo usamljeni
Kulture, civilizacije, ljubav ali i ratovi nemogući su bez kontakata sa drugim osobama. Ljudi i ljudski mozak se izgrađuje u stalnoj interakciji sa drugim. Nije bitno koliko imamo prijatelja na Fejsbuku, već je važno koliko imamo iskrenih prijatelja, osoba sa kojima možemo da izgradimo kvalitetnu komunikaciju i da oplemenimo nekada i sumornu svakodnevicu. Na taj način čuvamo zdravlje mozga i srca. Istraživanja tvrde da produktivne i druželjubive osobe ređe pate od demencije i Alchajmerove bolesti.
Reci mi šta jedeš, pa ću ti reći ko si
Dobra ishrana je osnova zdravlja. Istraživanja navode da su delovi mozga zaduženi za pamćenje i učenje manji kod osoba koje konzumiraju velike količine hamburgera, pomfrita, gaziranih pića. Jagodičasto voće, namirnice od celog zrna, orašasti plodovi, riba, zeleno lisnato povrće mogu da nam pomognu da sačuvamo dobro funkcionisanje i uspore starenje mozga.
Preglasna muzika
Preglasna muzika može da ošteti čulo sluha i dovede do promena koje se mogu povezati sa propadanjem neurona i Alchajmerovom bolešću. Kod osoba sa oslabljenim čulom sluha mozak mora napornije da radi i da se usmeri na zvuke. U situaciji kada osoba ulaže dodatni napor da bi razumela govor, nije u stanju dobro da sačuva sve poruke. Savet je da muziku slušamo na jačini od 60 odsto i da pravimo pauze.
Svaki pokret čuva zdravlje mozga
Svaki pa i najmanji pokret čuva zdravlje mozga, koji ima više nervnih ćelija nego što je zvezda u galaksiji. Fizička neaktivnost jedan je, kako se pretpostavlja, od faktora rizika za razvoj demencije, dijabetesa, bolesti srca, hipertenzije. Nema potrebe da trčimo maraton. Brza šetnja u trajanju od nekoliko minuta sasvim je dovoljna. Savet stručnjaka je najmanje 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
Umerenost ključ za zdravlje mozga
Umerenost i dobar balans su osnove zdravlja. Neumerenost u jelu i piću, pa čak ukoliko su u pitanju i zdrave namirnice nisu garancija dobrog zdravlja. Na ovaj način dolazi do problema sa pamćenjem i raste rizik od razvoja demencije. Prekomerna telesna težina često je udružena sa dijabetesom, bolestima srca, visokim krvnim pritiskom.
Mozak najbolje radi na dnevnoj svetlosti
Iako će mnogi reći, da su pojedini veliki pisci napisali sva svoja dela ispijajući u noćnim satima velike količine kafe, nauka tvrdi da mozak najbolje radi na dnevnoj svetlosti. U slučaju da je manje sunčeve svetlosti raste rizik od depresije, koja utiče i na funkcionisanje mozga.
U situacijama kada smo izloženi sunčevoj svetlosti povećava se nivo serotonina, hormona koji deluje na raspoloženje. Depresija se češće zapaža kod osoba koje su manje izložene dnevnoj svetlosti.
