Usamljenost i kako s njom da se borimo

Usamljenost možemo da doživimo i osećamo i kada smo u blizini drugih, kada smo sami ili u određenim situacijama.

O usamljenosti

Američko psihološko udruženje definiše usamljenost kao percipirano stanje usamljenosti koje izaziva uznemirenost ili nelagodu. Ljudi mogu doživeti emocionalni stres ako im inherentne potrebe za društvom i intimnošću nisu zadovoljene. Do usamljenosti može doći ako ljudi osete jaz između količine ili kvaliteta veza koje žele i njihovih stvarnih društvenih veza.

Neki psiholozi posmatraju usamljenost kao deo ljudskog stanja koje, iako bolno, takođe može ponuditi obnovu i povećanu samosvest.

Prema Kampanji za okončanje usamljenosti, postoji nekoliko vrsta usamljenosti:

• Emocionalna usamljenost: nedostatak sadržajnih odnosa
• Društvena usamljenost: izražen nedostatak kvaliteta društvenih veza
• Egzistencijalna usamljenost: osećaj duboke odvojenosti od drugih i od sveta
• Prolazna usamljenost: usamljenost koja dolazi i prolazi
• Situaciona usamljenost: usamljenost koja se javlja samo u određeno vreme, na primer tokom praznika
• Hronična usamljenost: usamljenost koju osoba oseća većinu ili sve vreme

Po čemu se usamljenost razlikuje od samoće ili osamljenosti

Osamljenost je fizičko stanje samoće, dok je usamljenost percipirano stanje samoće koje uzrokuje emocionalnu nelagodu ili uznemirenost.

Samoća ne mora nužno biti u korelaciji sa usamljenošću. Neki ljudi mogu se osećati zadovoljnim u sopstvenom društvu, dok se neki mogu osećati usamljeno čak i kada su u blizini drugih.

U studiji iz 2021. godine istraživači su prikupili informacije o iskustvima osamljenosti kod 2.035 ljudi, od adolescenata do starijih osoba. Učesnici su prijavili pozitivna iskustva u vezi sa osamljenošću, uključujući samopovezivanje, smanjen pritisak i mirna osećanja.

Studija iz 2019. sugeriše da motivacija neke osobe za osamljenošću može da odredi da li ona oseća pozitivne ili negativne emocije zbog toga što je sama. Odabir osamljenosti da biste sami uživali u nekim aktivnostima može biti od koristi, dok odabir osamljenosti da biste izbegli provođenje vremena sa drugim ljudima može biti negativno iskustvo.

Šta ukazuje na to da je neka osoba usamljena

Ako ljudi misle da su usamljeni, možda se osećaju:

• odvojeni od drugih ljudi
• izolovani od drugih ljudi
• kao da ih niko ne razume
• kao da nemaju kome da se obrate ili da razgovaraju
• tužno

Fizički simptomi mogu uključivati promene u:

• fokusu ili koncentraciji
• apetitu
• spavanju
• nivoima energije

Šta može izazvati usamljenost

Usamljenost može uticati na ljude bilo kog uzrasta, ali može dostići vrhunac u adolescenciji, ranom odraslom dobu i starijem dobu. 

Uzroci usamljenosti kod mlađih odraslih mogu uključivati:

• napuštanje kuće i prelazak na dalje obrazovanje ili zaposlenje
• prilagođavanje stalnom zaposlenju i odraslom životu
• doživljavanje promene odnosa

Neki istraživači sugerišu da upotreba društvenih medija, koja može zameniti kontakt licem u lice, može doprineti usamljenosti. Drugi smatraju da društveni mediji mogu omogućiti ljudima da formiraju nove odnose ili da se povežu sa ljudima koje već poznaju.

Kod starijih osoba, usamljenost može biti posledica društvene izolacije, koja može biti rezultat:

• života koji žive sami
• gubitka porodice ili prijatelja
• hroničnih zdravstvenih problema
• gubitka sluha

Određeni životni događaji mogu učiniti da se ljudi osećaju usamljeno, kao što su:

• žalost
• kraj veze
• gubitak posla ili promena posla
• odlazak u penziju
• početak studija
• problemi s mentalnim zdravljem
• prelazak na roditeljstvo
• preseljenje u novo područje ili zemlju u kojoj nemaju nikakve društvene veze

Faktori rizika za usamljenost

Prema holandskoj studiji iz 2021. godine, faktori rizika za usamljenost kod ljudi različitog uzrasta uključuju:

• biti muško
• niži nivo obrazovanja
• nedostatak finansijskih sredstva
• zabrinutost za mentalno zdravlje
• obavljanje neformalne nege koja je opterećujuća
• ograničen društveni kontakt
• fizički invaliditet
• živeti sam
• odsustvo plaćenog posla

Usamljenost nakon pandemije COVID-19

Prema studiji iz 2021. godine sprovedenoj u više zemalja, preovlađivanje velike usamljenosti bilo je 6 odsto pre pandemije COVID-19 i 21 procenata tokom pandemije.

Posledice pandemije mogu ostaviti ljude sa pomešanim emocijama, a dugoročni uticaj pandemije na mentalno zdravlje može doprineti usamljenosti. Pandemija je možda dovela do iskustava kao što su gubitak kontrole, gubitak posla ili tuga. Važno je da ljudi potvrde i prihvate ta osećanja, a ne da se stide zbog emocija koje možda doživljavaju.

Uticaj usamljenosti na mentalno zdravlje

Prema Mental Health America, usamljenost može biti povezana sa problemima mentalnog zdravlja. Usamljenost može da bude okidač za nastanak nekog stanja mentalnog zdravlja ili može proisteći iz stanja mentalnog zdravlja.

Kako navode u Centrima za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), usamljenost može imati vezu sa višim stopama anksioznosti, depresije i samoubistava.

Uticaj usamljenosti na fizičko zdravlje

Prema National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine, društvena izolacija i usamljenost mogu imati negativne efekte na fizičko zdravlje, uključujući:

• 29 odsto povećan rizik od srčanih bolesti i 32 procenta povećan rizik od moždanog udara
• povećan rizik od prerane smrti od svih uzroka
• 50 odsto povećan rizik od demencije

Istraživanja sugerišu da kod ljudi sa srčanom insuficijencijom usamljenost može:

• povećati rizik od smrti skoro četiri puta
• izazvati 68 odsto veći rizik od hospitalizacije
• izazvati 57 odsto veći rizik od odlaska u hitnu pomoć

Kako da se borimo sa usamljenošću

Saveti za suočavanje sa usamljenošću uključuju:

• obraćanje prijatelju, članu porodice, komšiju ili kolegi i započinjanje razgovora
• pronalaženje zajednice ili grupe za podršku na internetu ili korišćenje društvenih medija za povezivanje sa ljudima koji isto misle
• vođenje brige o sebi i fokusiranje na prijatne aktivnosti
• korišćenje pozitivnog samogovora i priznavanje ličnih uspeha i dobrih osobina
• volontiranje u zajednici ili u lokalnoj organizaciji
• razgovor sa lekarom o osećaju usamljenosti

Postoje li koraci koje osoba može preduzeti da spreči usamljenost

Saveti za osećaj povezanosti i sprečavanje usamljenosti uključuju:

• angažovanje u prijatnim aktivnostima, bavljenje hobijem ili pohađanje nastave da biste naučili novu veštinu
• svakodnevno zakazivanje vremena za povezivanje sa drugima lično, telefonom ili onlajn
• razmišljanje o nabavci kućnog ljubimca, ako osoba može da brine o njemu
• redovno vežbanje i pridruživanje grupi za vežbanje
• povezivanje sa komšijama, kolegama ili ljudima u zajednici
• traženje događaja, sastanaka ili lokalnih razloga za učešće
• saznavanje o dostupnim uslugama kućne podrške i posetama, kao i onlajn grupama podrške, ako osoba ne može da napusti svoj dom

Kako da pomognemo nekome ko je usamljen

Ako mislimo da je neko usamljen, možemo da im pomognemo ako:

• pitamo kako se osećaju
• ostanemo u kontaktu, posećujemo ih, pozivamo ili im šaljemo poruke
• predlažemo aktivnosti koje treba da radimo zajedno
• budemo pouzdani i poštujemo sve na šta smo se obavezali, kao što su telefonski poziv ili poseta
• predlažemo da kontaktiraju lekara ili telefonsku liniju za pomoć ako imaju poteškoća sa svojim mentalnim ili fizičkim zdravljem