Mikroorganizmi su sve otporniji na lekove i taj problem bi mogao da postane izvor nove pandemije, s ozbiljnim implikacijama po zdravlje ljudi, poljoprivredno-prehrambene sisteme i privredu, upozorila je danas Agencija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Mikroorganizmi su sve otporniji na lekove, a proces ubrzava sve raširenija upotreba sredstava za njihovo uništenje kod ljudi, životinja i poljoprivrednih kultura, navodi FAO povodom Svetske nedelje svesti o zaraznim bolestima, koja se obležava od 18. do 24. novembra.
Uzročnike bolesti sve teže lečiti
– Najmanje 700.000 ljudi godišnje umre od zaraznih bolesti disajnih puteva, mokraćnog sistema i polno prenosivih bolesti, koje je zbog otpornosti uzročnika na lekove sve teže lečiti – podseća agencija UN u svom izveštaju u kome se navodi da je otpornost na lekove sve prisutnija i u poljoprivredno-prehrambenim sistemima i preti globalnoj sigurnosti hrane. Otpornost mikroorganizama na lekove spada među globalne pretnje, potencijalno opasnije od korona virusa, smatraju u FAO.
Više ne deluju ni najjači antibakterijski lekovi
– Širom sveta ljudi, životinje i biljke već umiru od infekcija koje se ne mogu lečiti čak ni najjačim antibakterijskom lekovima. Ako se problem otpornosti mikroorganizama na lekove ne reši, sledeća pandemija s kojom ćemo se suočiti mogla bi biti bakterijska i mnogo smrtonosnija, zbog lekova koji više ne deluju – izjavila je zamenica glavnog direktora FAO Maria Helena Semedo.
Naučnici ne mogu da drže tempo
Prehrambeni i poljoprivredni sektor imaju ključnu ulogu u rešenju tog problema jer se u mnogim delovima sveta antibakterijska sredstva mnogo više koriste u uzgoju životinja, nego u zaštiti ljudskog zdravlja. Proces pojačava snažan rast potražnje za hranom zbog sve brojnije ljudske populacije, a naučnici ne mogu da drže tempo i istom brzinom osmišljavaju nove lekove. Zato je u opasnosti globalni sistem prehrane, sigurnost hrane, zdravstveni sistemi i privreda, ističe se u izveštaju Agencije UN za hranu i poljoprivredu i dodaje da će 23. novembra oformiti tim stručnjaka, uključujući poljoprivrednike, veterinare, epidemiologe i naučnike koji će tražiti rešenja u poljoprivrednom sektoru i politici, usmerena na primereniju upotrebu ntibakterijskih sredstava i efikasnije sprečavanje bolesti.
Voda, hrana i srećne životinje
U međuvremenu, FAO sugeriše poljoprivrednicima i učesnicima u prehrambenom lancu da temeljno peru ruke, odeću i obuću i radne površine pre i nakon kontakta sa životinjama i proizvodima. Takođe, moraju voditi računa o zdravlju životinja koje bi trebalo da žive bez stresa. Važne su i čista voda, dobra hrana za životinje, koju treba držati na suvom i zaštititi je od glodara, ptica, buba i drugih životinja koje mogu prenositi bakterije.
Pouka pandemije covid 19
U FAO naglašavaju i da bi upotreba pesticida trebalo da bude zadnja opcija, tek kad se iscrpe sve druge. Potrošačima preporučuju da dobro termički obrade hranu i da je ne podgrevaju. Temperatura u frižiderima i u transportu mora da bude na odgovarajuće niskom nivou, posebice kad se radi o sirovom mesu. Od političara FAO traži da borbu protiv otpornih mikroorganizama proglase prioritetom i da hitno definišu mere rešavanja tog problema, u saradnji sa svim zainteresovanim akterima, kako bi strategije i zakoni bili što efikasniji.
– Covid 19 pokazao nam je da zdravlje ljudi, životinja i životne sredine nikada u istoriji nije bilo tako tesno isprepleteno kao što je danas – zaključuju u FAO.
