Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) četvrti je uzročnik smrti u svetu, posle bolesti srca, šloga i zapaljenja pluća. Više od polovine obolelih od ove bolesti nemaju postavljenu dijagnozu i nisu svesni da su bolesni. Upravo je to bio razlog da se 18. novembar ustanovi kao Svetski dan posvećen HOBP-u, kako bi se što pre shvatila opasnost od ove bolesti. Stotine miliona ljudi bori se svakodnevno sa njenim simptomima, ali je HOBP i dalje među bolestima koje se nedovoljno dijagnostikuju.
Povodom Svetskok dana HOBP, u organizaciji Udruženja pulmologa Srbije održana je online tribina „Zdravo bez kašlja“ o značaju i prevenciji kako kašlja tako i HOBP.
Stručnjaci upozoravaju, posebno u vreme pandemije SARS CoV2, da je ova progresivna i potencijalno fatalna bolest savremenog čoveka u stalnom porastu i da od nje pati svaki deseti stanovnik naše planete. Jedna je od retkih bolesti koja u 21. veku ima rastuću stopu oboljevanja i smrtnosti, a procene su da blizu pola miliona ljudi u Srbiji ima problem sa HOBP. Šta su razlozi za tu zabrinjavajuću činjenicu?
Važno je na vreme prepoznati bolest i javiti se pulmologu Foto: Shutterstock
Bolesni se kasno javljaju lekaru
− Pre svega ovo je bolest starije životne dobi, više bolest muškaraca, pušača, onih koji rade ili žive izloženi respiratornim agensima, hroničnog i progresivnog toka sa nedovoljno karakterističnim simptomima od kojih je pre svega prisutan kašalj. I u svetu, a posebno kod nas oboleli se suviše kasno obraćaju lekaru, zanemarujući tegobe, pripisujući jutarnji kašalj i iskašljaj pušačkoj navici. Otkrivanje ove bolesti suviše kasno zahteva ozbiljnije lečenje, česte posete lekaru, dugotrajnu primenu više lekova. HOBP vodi u respiratronu slabost, značajno narušenu radnu i životnu aktivnost. Ova pandemija i zagađenost vazduha, koji dišemo, učinila je da moramo ozbiljno da vodimo računa o stanju naših pluća − ističe prof. dr Lidija Ristić, pulmolog i predsednica Udruženja pulmologa Srbije.
Kašalj u napadima je znak za uzbunu!
Treba reći da je kašalj odbrambeni mehanizam kojim se organizam, u normalnim okolnostima, brani i odstranjuje udahnute čestice iz disajnih puteva. Međutim, simptomi poput učestalog i dugotrajnog kašalja u napadima, sa zacenjivanjem ili iskašljajem, koji je izmenjene boje, u prevelikoj količini ili promenjene gustine, su sve alarmi za odlazak kod lekara ili pulmologu kako bi se uradila spirometrija, ispitivanje plućnih disajnih parametara.
− Funkcija pluća duplo brže opada kod pacijenata sa HOBP-om, u odnosu na zdravu populaciju. Sa svakim pogoršanjem HOBP-a, pluća su sve slabija, a kvalitet života tih pacijenata ugrožen. Kako prevenirati ovu bolest? Važno je zaštiti i ojačati imuni sistem i pluća, koja kada su oslabljena, bivaju podložna raznim virusnim i bakterijskim infekcijama. Stoga mi savetujemo prestanak pušenja, redovnu primenu propisane terapije, fizičku aktivnost i uzimanje dovoljno voća i povrća. Prema svetskim smernicama za lečenje HOBP-a savetuje se primena raznih lekova, pumpica, ali i mukolitika N-acetilcisteina u dužem vremenskom periodu, najmanje 4 meseca pa i duže, jer se njime olakšava iskašljavanje sekreta. Najnovija preporuka britanskih smernica jeste uzimanje meda i proizvoda od meda kao prve linije u borbi protiv kašlja. S obzirom da se simptomi HOBP-a kao i ostalih respiratornih oboljenja javljaju tokom zimskih meseci, a tada su uglavnom virusi uzročnici, ne treba odmah uzimati antibiotike. Savetuje se podizanje imuniteta u cilju borbe protiv virusa, smanjenja infekcija i to sa prečišćenim standardizovanim propolisom i prirodnim vitaminom C koji doprinose normalnoj funkciji imunološog sistema, popravljajući zdravlje pluća i čitavog organizma“− savetuje prof. dr Ristić.
Organski med, propolis, vitamin C kao prevencija
Ono što je zajednički simptom većini respiratornih oboljenja jeste nagomilani sekret sa kašljem koji smeta svakoj osobi, a pogodno je tlo za razvoj infekcija. Zato je neophodno voditi računa o zdravlju disajnih puteva.
− Respiratorne infekcije se mogu manifestovati različitim intenzitetom, od blage kliničke slike do komplikacija koje se moraju lečiti u bolničkim uslovima. Hiperprodukcija sekreta u gornjim respiratornim putevima može dovesti do zapaljenja sinusa, uva i grla, problema sa disanjem i gutanjem, a postnazalno slivanje sekreta dovodi do kašlja i komplikacija u donjim disajnim putevima. Kašalj predstavlja veliki problem, kao jedan od najkompleksnijih respiratornih simptoma. Najčešći uzrok kašlja su rinosinuzitis koji dovodi do slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela, kao i pulmološke bolesti i refluksna bolest – objašnjava doc. dr Sanja Krejović-Trivić, specijalista ORL – fonijatar iz Udruženja laringologa Srbije i dodaje da je prevencija najbolji „lek“.
− Prevencija je uvek najbolja terapija. Zato treba na vreme ojačati imunitet uz pomoć prirodnih preparata na bazi organskog meda, propolisa, vitamina C. Savetuje se provetravanje prostorija, posebna pažnja o ličnoj higijeni, zdrava ishrana sa dosta tečnosti i vitamina, promena loših životnih navika i vakcinacija. Redovna toaleta nosa, kod dece i odraslih, je i prevencija i terapija stalno pristunog sekreta u nosu. Toaleta nosa hipertoničnim rastvorom je najbolji izbor za ispiranje nosa od bakterija i virusa, kao i za smanjenje otoka sluznice i osećaja zapušenosti u nosu zbog sekreta. Upotreba prirodnog sekretolitika je neophodna da bi se sekret lakše eliminisao iz respiratornih puteva uz prečišćeni propolis, med i vitamin C − kaže doc. dr Sanja Krejović-Trivić.
