Takozvane „zanemarene“ onkološke bolesti, kao što su karcinomi glave i vrata, mokraćne bešike, bubrežnih ćelija, prostate, čekaju još na potrebne terapije. Iako je situacija, kada je u pitanju lečenje, dosta bolja u odnosu na vreme pre 10 godina, ovim pacijentima i dalje nedostaju terapije koje mogu da im produže životni vek i omoguće kvalitetniji način života
Pomaka ipak ima, pa je umesto 7, 9, 12 meseci, sada preživljavanje ovih pacijenata 40 meseci ili 7 godina. Stručnjaci naglašavaju da su mogućnosti lečenja sve veće, ali i da je i sve više pacijenata sa raznim vrstama karcinoma.
„Zanemarene“ onkološke bolesti nemaju udruženje pacijenata
Na konferenciji za novinare Udruženja pacijenata Srbije, naglašeno je da pacijenti sa zanemarenim onkološkim bolestima nemaju udruženja i teže dolaze do terapija.
Ovi pacijenti zbog promena u izgledu, kod raka glave i vrata, ili usled intimne prirode bolesti kao što su karcinom mokraćne bešike, penisa, testisa, prostate, teže odlučuju da se organizuju u udruženja i javno progovore o svojoj bolesti i problemima lečenja.
Karcinom mokraćne bešike
Karcinom mokraćne bešike je primer „zanemarene“ onkološke bolesti za koju u svetu postoji terapija uz koju pacijenti žive duže. Ovaj karcinom već 25 godina se bori za terapiju, a u poslednjih nekoliko godina pojavila se terapija održanja za pacijente koji su dobro odgovorili na prvu fazu lečenja.
– Pacijenti sa rakom mokraćne bešike često se javljaju kasno na preglede, stoga je bitno da svako ko primeti simptome, posebno krv u mokraći, odmah reaguje i javi se lekaru – rekao je prof. dr Zoran Džamić, direktor Klinike za urologiju, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.
Prof. Džamić je naveo da više od 2.500 osoba oboli svake godine od raka mokraćne bešike, a da za 1.000 njih bolest ima fatalni ishod.
– Zato je važno uvođenje imunoterapije, kao najsavremenijeg oblika lečenja – kaže prof. dr Džamić.
Karcinomi glave i vrata
Prof. dr Borislava Nikolin sa Instituta za onkologiju Vojvodine napomenula je da se tumori glave i vrata javljaju uglavnom između 50. i 70. godine života. Najčešće – rak usne šupljine, ždrela, grkljana, sinusa, epifarinksa i pljuvačnih žlezda.
– I pored savremene dijagnostike, ovi tumori se uglavnom otkrivaju u III ili IV stadijumu, kada su mogućnosti lečenja manje i podrazumevaju kombinaciju hemioterapije, zračne i ciljane (biološke) terapije kod ograničene grupe bolesnika – navela je prof. dr Nikolin.
Prof. dr Nikolin je precizirala da imunoterapija aktivira imuni sistem pacijenta da ciljano napada tumorske ćelije. Veoma je značajno da pacijenti sa tumorima glave i vrata dobiju najbolju moguću zdravstvenu zaštitu, da se leče prema preporukama Evropskog udruženja medicinskih onkologa, rekla je prof. dr Nikolin.
Karcinom bubrežnih ćelija
U zanemarene onkološke bolesti spada i karcinom bubrežnih ćelija, koji se u Srbiji godišnje dijagnostikuje kod 800 pacijenata. Oko 25 do 35 odsto bolesnika ima metastaze pri postavljanju dijagnoze, dok 30 odsto lokalizovanih tumora razvija udaljene metastaze posle hirurškog tretmana.
Prim. dr Suzana Matković, medicinski onkolog Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, rekla je da uvođenje ciljane terapije produžava za 36 meseci preživljavanje kod karcinoma bubrežnih ćelija. Problem je ipak što ova terapija ima neželjene reakcije, pa je potrebno da pacijenti dobiju efikasniji način lečenja.
– Razvojem imunoterapije i sinteze lekova poznatih kao „checkpoint“ inhibitori omogućeno je produženje medijane preživljavanja na 55 meseci. U Srbiji je imunoterapija za lečenje karcinoma bubrežnih ćelija dostupna od 2022, ali samo u drugoj terapijskoj liniji. Efekti lečenja su najbolji kada se ovako moćna terapija primeni što ranije. Trebalo bi omogućiti lečenje najefikasnijom terapijom koja predstavlja zlatni standard u svetu, a to je kombinacija imunoloških „checkpoint“ inhibitora i terapije usmerene na ciljne molekule, već u prvoj liniji lečenja – rekla je dr Matković.
Dr Matković je naglasila da je posebno bitno da oko 20 odsto pacijenata sa podtipom nesvetloćelijskog raka bubrežnih ćelija dobije terapiju. Ovi pacijenti nemaju dostupnu terapiju u okviru redovnih indikacija Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, što je potrebno korigovati u skladu sa svetskim preporukama, naglasila je doktorka.
Rak prostate
Za rak prostate ne postoji prevencija, pa je rano otkrivanje izuzetno važno. Stručnjaci naglašavaju da je lečenje uspešno, ako se karcinom prostate otkrije u početnoj fazi bolesti. Cilj terapije jeste da ovu bolest prevede u hroničnu.
– U poslednjih 15 godina registrovani su u svetu inovativni lekovi koji menjaju tok bolesti. Zahvaljujući RFZO, od ove godine se na listi nalaze dva ARTA leka za terapiju metastatskog hormonski osetljivog raka prostate. Uvođenjem ARTA lekova uz androgen deprivacionu terapiju značajno se odlaže dalje napredovanje bolesti – kaže dr Matković.
Pacijent sam dr Nikolin Borislave sest godina. Hvala joj za sve. Prvo, sto je postavila dijagnozu i odlucila se za moju terapiju. Hvala joj sto mi je produzila zivot. U pitanju je bio maligni melanom sa netastszama.