Rak glave i vrata je termin koji opisuje različite maligne tumore koji se razvijaju u sva tri sprata farinksa (ždrelo), larinksu (grkljanu), nosu, ustima, sinusima i pljuvačnim žlezdama. Stručnjaci kažu da je rak glave i vrata posledica niza molekularnih promena koje progrediraju, od displazije do karcinoma in situ i na kraju do invazivnog karcinoma. Pacijenti teško govore, a u najtežim fazama ovaj karcinom se brzo razvija, zahvata hrskavicu, kosti, pluća. Lekari naglašavaju da je ovaj rak izlečiv ako se otkrije na vreme.
Rak glave i vrata uglavom se kasno otkriva
Problem je što se u 60 odsto slučajeva rak glave i vrata otkriva u uznapredovaloj fazi, kada pacijenti već počinju da osećaju bolove. Pod tumorima glave i vrata, stručnjaci podrazumevaju sve tumore u ovoj regiji osim onih u očnim dupljama, mozgu, ušima ili jednjaku. Postoji više od 30 regiona u glavi i vratu gde se rak može razviti.
-Akumulacija genetskih promena, nastalih delovanjem faktora rizika, olakšava razvoj tumora. Udruženo dejstvo molekularnih promena u tumorskim ćelijama uz kompenzatorne promene tumorskog mikrookruženja omogućavaju tumorsku invaziju i metastaziranje. Kod najučestalijeg maligniteta ove regije, skvamocelularnog karcinoma glave i vrata, izmenjeni su neki od ključnih gena i proteina koji su deo važnih ćelijskih signalnih puteva, kao što su p53, EGFR, VEGF, STAT3 i mnogi drugi – kaže za portal eKlinika radijacioni onkolog i član Srpskog udruženja onkologa glave i vrata dr Igor Đan.
Najzastupljeniji karcinom usne duplje
U Srbiji se svake godine registruje oko 2.000 novih pacijenata. Od vitalnog značaja je prepoznavanje simptoma i rano otkrivanje ove bolesti, jer ako se bolest dijagnostikuje na vreme 80 do 90 odsto pacijenata može da se izleči i da preživi.
-Skvamocelularni karcinom je zastupljen u više od 90 odsto slučajeva malignih tumora glave i vrata. Prema lokalizaciji najzastupljeniji je skvamocelularni karcinom usne duplje, larinksa pa druge lokalizacije. Veoma je važno odrediti stadijum bolesti i prema protokolima započeti lečenje jer ova vrsta karcinoma napreduje veoma brzo – kaže dr Đan.
Rak glave i vrata – fakori rizika
Konzumiranje alkohola i duvana (bilo da se puši ili žvaće), uz način ishrane su dobro znani i utvrđeni faktori rizika za skvamocelularni karcinom usne duplje, oro/hipofarinksa i larinksa, kaže dr Đan.
– Alkoholna pića i acetaldehid glavni metabolit etanola se klasifikuju kao karcinogeni klase 1. Alkohol ima i direktno i indirektno dejstvo u kancerogenezi. Alkohol i duvan deluju i sinergistički kao faktori rizika, čime se uvaćavaju šanse za nastanak maligniteta. Dokazano je da što duže osoba puši , to je veći rizik za razvoj karcinoma glave i vrata – ističe dr Đan.
Genetika i rak glave i vrata
Doktor dodaje da je za muškarce i žene pušače rizik za razvoj maligniteta 10, odnosno 5 puta veći, u poređenju sa osobama koje nikada u životu nisu pušile.
– Posle otprilike 5 godina od prestanka pušenja, rizik od razvoja karcinoma usne duplje i ždrela će biti prepolovljen. S obzirom da je nastanak ove bolesti multifaktorijalan od raka glave i vrata može da oboli i osoba koja nikad nije konzumirala alkohol ili duvan. Razlog tome je genetski faktor – objašnjava dr Đan.
Šta kada simptomi traju duže od tri nedelje?
Kada su u pitanju simptomi, oni kod raka glave i vrata zavise od lokalizacije, mesta gde se tumorska promena nalazi i od stepena proširenosti bolesti. Dr Đan naglašava, da ni jedan od simptoma ne smemo zanemariti ako traju duže od tri nedelje. Osoba sa jednom od ovih simptoma, treba što je moguće pre, da se javi nadležnom lekaru.
– Najčešći simptomi koji izazivaju sumnju da je u pitanju karcinom glave i vrata su: promenu boje glasa, dugotrajna promuklost, otežano bolno gutanje, osećaj stranog tela u ždrelu, zapušenost jedne strane nosa, krvarenje iz nosa, zapušenost uha, oslabljen sluh, dvoslike, paraliza kranijalnih nerava, najčešće facijalisa, pojava bezbolnog čvora na vratu i štitastoj žlezdi, pojava ranice na koži, usni, jeziku, usnoj duplji, bezbolno povećanje krajnika – precizira dr Đan.
Hirurški pristup najvažniji u ranim stadijumima bolesti
Prema podacima naših stručnjaka, ukoliko se rak glave i vrata otkrije na vreme izlečiv je u 80 do 90 odsto slučajeva. U slučaju da se uoče neki od simptoma. pacijent se upućuje na pregled kod maksilofacijalnog hirurga ili ORL specijaliste, u zavisnosti od simptoma i mesta na kome se malignitet javio. Posle biopsije sprovodi se dijagnostika – ultrazvuk regije glave i vrata, koji uz pregled maksilofacijalnog hirurga ili ORL specijaliste, kako navodi dr Đan, čini minimum dijagnostičke procedure.
-Ukoliko je potrebno sledi CT (kompjuterizovana tomografija) ili MRI (magnetna rezonanca) regije glave i vrata, kao i grudnog koša da bi se upotpunila dijagnostika i odredio stadijum bolesti. Izlečenje je moguće u visokom procentu ukoliko se bolest dijagnostikuje u ranom stadijumu. Kao najzastupljeniji skvamocelularni karcinom regije glave i vrata čini jedan entitet, i onkološki pristup je sličan bilo da se javio u usnoj duplji ili na primer larinksu. U ranim stadijumima bolesti hirurški pristup je najvažniji, a u odnosu na osobine tumora, lečenje u ranom stadijumu može biti potpomognuto dodatnom terapijom u vidu postoperativne radioterapije, sa ili bez sistemske terapije – objašnjava nam dr Đan.
Tumori, mada retko, mogu da metastaziraju na pluća i kosti
Karcinomi glave i vrata se klasifikuju uz pomoć TNM klasifikacije gde T određuje osobine primarnog tumora, N zahvaćenost okolnih limfnih čvorova tumorskim tkivom, dok M označava da li su prisutne udaljene metastaze, kao na primer metastaze u plućima porekla karcinoma glave i vrata.
– Skvamocelularni karcinom glave i vrata napreduje veoma brzo. Relativno mali tumori mogu zbog svoje agresivnosti metastazirati lokalno u regionalne limfne čvorove vrata, a ipak dosta ređe mogu direktno da metastaziraju u udaljene organe kao što su pluća, kosti – napominje doktor.
Kako se leči uznampredovali rak glave i vrata?
Dr Igor Đan objašnjava da je na osnovu navedene klasifikacije definisano 4 stadijuma karcinoma glave i vrata. Rak glave i vrata dijagnostikuje se u oko 30 odsto slučajeva u I i II stadijumu, doktor dodaje i da se nažalost, većina otkriva u uznapredovalom stadijumu (lokalno uznapredovalom i kada pacijenti već imaju udaljene metastaze).
– Terapijski pristup razlikuje se u odnosu na stadijum bolesti kao i na lokalizaciju. Bolju prognozu imaju pacijenti kod kojih je moguće u lečenju sprovesti sva tri modaliteta lečenja (hirurgija, radioterapija, sistemska terapija). Hirurški pristup nije uvek moguć kada je reč o uznapredovalom stadijumu bolesti i tada se lečenje sprovodi radioterapijom i sistemskom terapijom. U ovim slučajevima teško je pričati o potpunom izlečenju, s obzirom na to da je velika mogućnost da se bolest ponovo vrati, odnosno da dođe do recidiva – kaže dr Đan za portal eKlinika.
Mogući ozbiljni neželjeni efekti terapije
Terapija, nažalost, u nekim slučajevima može da izmeni izgled pacijenta i utiče na mogućnost govora, gutanja. Dr Đan potvrđuje da diferentna onkološka terapija kod ovih pacijenata ima i dosta neželjenih efekata.
– Svaki od prethodno navedenih modaliteta lečenja ima svoje neželjene efekte. Nakon hirurgije i radioterapije kao neželjeni efekti se mogu javiti otežano gutanje i govor, sama radioterapija dovodi do nastanka mukozitisa i smanjenog lučenja pljuvačke, bolova. Sistemska terapija pod kojom podrazumevamo hemioterapiju, biološku target terapiju i imunoterapiju, takođe može da dovede do ozbiljnih neželjenih efekata – kaže dr Đan.
Imunoterapija još ne može da se koristi o trošku zdravstvenog osiguranja
Dr Igor Đan nam objašnjava da je u našoj zemlji dijagnostika pacijenata obolelih od karcinoma glave i vrata, na svetskom nivou. Doktor navodi da hirurgija i radioterapija kao dva važna modaliteta lečenja, ne zaostaju u odnosu na druge zemlje.
– Što se tiče sistemske terapije stvari su malo drugačije. Za recidivantnu i metastatsku bolest u svetu se, za razliku od nas, koriste kombinacije imunoterapije i hemioterapije ukoliko genetski i imunohistohemijski profili pokažu da je to metoda lečenja. Kod pacijenata koji imaju negativne biomarkere za imunoterpiju lečenje se nastavlja kombinacijom biološke terapije i hemioterapije. U Srbiji se za recidivantnu bolest trenutno može koristiti kombinacija biološke i hemioterapije, bez mogućnosti nastavka lečenja u vidu održavanja biološkom terapijom, dok za metastatsku bolest ovaj protokol nije odobren. Imunoterapija koja je pokazala svoj benefit sama, ili u kombinaciji sa hemioterapijom, ne može da se koristi o trošku zdravstvenog osiguranja u našoj zemlji – kaže dr Đan.
Ova činjenica ne obeshrabruje stručnjake. Dr Đan dodaje da se ulažu veliki napori od strane stručnih udruženja kao što su Udruženje medikalnih onkologa Srbije i Srpsko udruženje onkologa glave i vrata, da za pacijente obolele od ove bolesti bude obezbeđena najbolja moguća terapija, poput one koju imaju pacijenti u Evropskoj uniji, Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama u okruženju.
