Rak pluća jedan je od najsmrtonosnijih karcinoma, a prema statistici jedan od 16. ljudi će tokom života dobiti dijagnozu raka pluća – 1 od 15 muškaraca i 1. od 17 žena. Pušenje je vodeći faktor rizika za rak pluća i odgovorno je za 80 odsto smrti uzrokovanih ovim karcinomom. Takođe, i ljudi koji nikada nisu pušili čine 20 procenata umrlih od ove bolesti. Onkolozi sa University of California u Los Anđelesu izdvajaju četiri iznenađujuće činjenice o raku pluća.
1. Nepušači takođe dobijaju rak pluća
Pušenje cigareta je daleko najveći faktor koji doprinosi razvoju raka pluća, čineći 80 do 90 procenata svih slučajeva, navode lekari. To znači da od 10 do 20 procenata ljudi sa rakom pluća nikada nije zapalilo cigaretu. Dok se rak pluća generalno ne nasleđuje, specifične nenasleđene mutacije mogu da izazovu kod nekih ljudi da se bolest razvije. Ostali faktori rizika uključuju izloženost pasivnom pušenju, radonu i azbestu.
2. Rani znaci raka pluća nisu uvek očigledni
Većina ljudi ne oseća nikakav bol ili nelagodnost u ranim fazama bolesti. Simptome karcinoma pluća prilično je lako odbaciti, navode onkolozi. Možda ćete imati uporan kašalj, osećati kratak dah ili izgubiti težinu, a da to niste nameravali. Neki ljudi razvijaju lupanje srca iz pluća, što vrši pritisak na srce. U vreme kada se pojave uznemirujući simptomi, kao što su ponovljena pneumonija ili bronhitis, bolest se verovatno već proširila.
3. Skrining za rak pluća može da vam spasi život
Kompjuterska tomografija sa malim dozama (LDCT) pomaže u otkrivanju znakova raka pluća, kao što su čvorovi ili mrlje na plućima, i to u ranoj fazi, kada je bolest najizlečivija. U zavisnosti od nalaza testa, može da se prati pacijent češcćim LDCT skeniranjem ili uradi biopsija za konačnu dijagnozu, naglašavaju stručnjci. Čvorovi na plućima, kako ističu, česti su i nisu uvek razlog za zabrinutost. Istraživači iz UCLA Jonsson Comprehensive Cancer Center vodili su nacionalnu studiju skrininga raka pluća koja je pokazala 20-postotno smanjenje smrtnih slučajeva od karcinoma pluća među pušačima, koji su bili podvrgnuti LDCT skriningu, umesto tradicionalnim rendgenskim snimcima grudnog koša. Radna grupa za preventivne usluge SAD preporučuje godišnje LDCT skrininge ako imate od 55 do 80 godina i imate istoriju pušenja (dve ili više kutija cigareta dnevno, tokom 15 godina, ili jedne kutije cigareta dnevno) i trenutno pušite ili ste prestali da pušite u poslednjih 15 godina.
4. Nikad nije kasno za odustajanje
Bez obzira na pušačku prošlost, još uvek možete da smanjite rizik od raka pluća i drugih stanja, kao što su bolesti srca, tako što ćete sada ostaviti cigarete. Samo pet godina života bez pušenja može da prepolovi rizik od raka usta, grla, jednjaka i bešike. Za 10 godina, rizik od smrti od raka pluća je upola manji rizik od nekoga ko nastavlja da konzumira duvan. Odustajanje od cigareta je i dalje korisno, čak i ako već imate rak pluća. Pušenje čini neke tretmane raka manje efikasnim, navode onkolozi, a takođe povećava neželjene efekte lečenja. Nikotin je zavisnost koju je teško prekinuti i čovek zaista mora da bude motivisan kako bi odustao.
