Početni simptomi hronične opstruktivne bolesti pluća, koji pušači najčešće ne primećuju, jeste kašalj sa iskašljavanjem i zamranje. HOBP predstavlja značajan problem u celom svetu, jer su njena učestalost i posledice u stalnom prastu.
Faktori rizika za nastanak HOBP
O bolesti koju odlikuje ograničen protok vazduha u disajnim putevima (bronhoopstrukcija), razgovarali smo u ePodcastu sa pukovnikom doc. dr Radetom Milićem, načelnikom Klinike za pulmologiju na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Koji su uzroci nastanka hronične opstruktivne bolesti pluća?
– Uzročni faktor za nastanak HOBP mogu se podeliti na dve grupe. Jedna grupa su izloženost štetnim supstancama, među njima je najznačajniji duvanski dim, ali svemu tome može se dodati aerozagađenje i izloženost nekim štetnim česticama i gasovima na radnom mestu, produkti sagorevanja biomase u domaćinstvima, u toplanama i svemu ostalom, automobilska saobraćaj i sve ostalo. Tako da su to neki faktori koji utiču iz poljašnje sredine. S druge strane imamo faktore čoveka, odnosno domaćina, odnosno ljudskog organizma, koji su pre svega genetski. Oni određuju da li će se pod dejstvom ovih spoljašnjih faktora bolesti ispoljiti kod kog pojedinca. Naravno, znamo da ne obole svi oni koji su izloženi, na primer, duvanskom dimu, odnosno pušači, nego otprilike negde jedna petina tokom života razvije hroničnu obstruktivnu bolest pluća. E upravo su genetski faktori ti koji određuju prijemčljivost na oboljenje i kod koga će se klinička slika ispoljiti. Ti genetski faktori su takođe, raznovrsni. Jedan od najbolje utvrđenih i dokazanih jeste jedna genetska mutacija, koja dovodi do snižavanja koncentracije jednog proteina u krvi pacijenata, koji se zove alfa-1 antitripsin i kod tih pacijenata se vrlo rano u toku života, čak i ako nisu strastveni pušači, može ispoljiti hronična obstruktivna bolest pluća. Neki drugi faktori nisu baš tako jasno pokazani njihova povezanost, ali svakako se zna da mogu uticati na razvoj oboljenja. Tako da možemo zaključiti da ta interakcija spoljašnjih faktora u sadejstvu sa faktorima čoveka, gde pored genetskih faktora mogu biti poremećaji odnosno situacije koje se dešavaju u ranom razvoju, kako intrauterinom, tako i nakon rođenja, isto mogu imati uticaj u smislu da se ljudska pluća na rođenju samom nisu dovoljno zrela. Međutim, njihova zrelost i završetak rasta se praktično dešava negde oko 20. godine i sve što se dešava u tom periodu maturacije, odnosno sazrevanja pluća, može takođe biti predispozicija. Da li je to prevremeno rođenje, mala porođajna masa bebe, česte infekcije u dečijem uzrastu i slično – kaže pukovnik doc. dr Rade Milić.
Kako se dolazi do dijagnoze HOBP
Naš sagovornik kaže da se dijagnoza upravo postavlja na osnovu karakteristične kliničke slike, odnosno anamneze za prisustvo ovih simptoma koje smo pomenuli i gde postoji udruženost sa izloženošću, odnosno ekspoziciji i faktorima rizika koje smo u uvodnom delu nabrojali koji predisponiraju za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća.
– Kod pacijenata kod kojih postavimo sumnju, nju moramo potvrditi ispitivanjem testova plućne funkcije, da kažem spirometrija je test koji najčešće koristimo, koji je vrlo jeftin, jednostavan, široko dostupan, većina zdravstvenih ustanova ga ima i spirometrijski mi utvrđujemo takozvani poremećaj plućne funkcije, odnosno ventilacije u ovom slučaju gde vidimo opstruktivni poremećaj ventilacije. Radi se i dodatno bronhodilatatorni test gde mi potvrdimo da ta bronhoopstrukcija koja predstavlja ograničenje protoku vazduha kroz disajne puteve nije u potpunosti reverzibilna, odnosno ne može da se vrati u normalu i to nam je diagnostički kriterijum za hroničnu obstruktivnu bolest pluća. Naravno, spisak diferencijlnih dijagnoza je dosta širok, pored srčanih bolesti tu su i mnoge druge bolesti kako respiratorne, kardiovaskularne, tako i bolesti van grudnog koša i njih uvek treba uzeti u diferencijalnom razmatranju jer upravo ovi simptomi koje smo nabrojali, kašalj, zamor, mogu da se jave kod većine oboljenja pluća – objasnio nam je pukovnik doc. dr Rade Milić.
Načini lečenja hronične opstruktivne bolesti pluća
Naš sagovornik je objasnio da su neželjeni efekti HOBP mnogo izraženiji ukoliko se ne leči, a osnova lečenja su bronhodilatatori.
– Postoje dve klase bronhodilatatora, koji se razlikuju prema svom mehanizmu dejstva, odnosno prema receptorima na koje deluju. To su adrenergički i antiholinergički lekovi. Najčešće se daju zajedno, udruženo ili pojedinačno. Praktično to je kamen temeljac lečenja ove bolesti. Većina pacijenata, praktično svi, mogu reći da dobijaju bronhodilatatore. Oni takođe po brzini i dužini trajanja dejstva mogu biti kratko delujući, koji se daju za brzo otklanjanje simptoma kad ih pacijent ima, i dugo delujući koji se daju na redovnoj osnovi i pomažu da pacijenti nemaju simptome i da se spreče pogoršanje bolesti. Pored toga, inhalatorni kortikosteroidi su takođe jedna klasa lekova. Naravno, za njih postoje specifične indikacije. To su pacijenti koji imaju česta pogoršanja bolesti, koji imaju jedan biološki marker, koji se zovu eozinofili u perifernoj krvi. To je jedna posebna vrsta belih krvnih zrnaca, koji imaju visok nivo tog biomarkera. Oni su kandidati za dodatnu terapiju inhalatornim kortikosteroidima. Dakle, oni se ne daju svim pacijentima. Za razliku od, recimo, astme, koja često liči i može da se preklapa sa HOBP-om, gde su kortikosteroidi inhalatorni kamen temeljac, kod hronične opstruktivne bolesti pluća su bronhodilatatori – objašnjava pukovnik doc. dr Rade Milić.
Kada je vreme da se pacijenti hitno jave lekaru
– Pacijenti sa HOBP-om obično stalno osećaju neke simptome, poput dispneje (nedostatka vazduha), kašlja i iskašljavanja, koji mogu varirati tokom dana. Međutim, kada dođe do naglog pogoršanja simptoma, kada pacijent počne da se guši i kada brzo delujući bronhodilatatori, poput pumpica, ne pomažu, to je znak da treba hitno da se javi lekaru. U takvim situacijama, pacijenti često imaju ubrzano disanje, ubrzan rad srca i druge simptome koje lekar može prepoznati. Dakle, kada je intenzitet simptoma značajno povećan, neophodno je potražiti medicinsku pomoć.
Da li dolaze mlađi i stariji pacijenti, i koja je prosečna starost kada se HOBP najčešće javlja?
– Uglavnom se radi o starijoj populaciji, sa prevalencom HBP-a na svetskom nivou oko 10%, dok je kod starijih od 60 godina ta prevalenca znatno viša. U praksi najčešće viđamo pacijente starije od 40 godina, ali ponekad se javljaju i mlađi pacijenti koji mogu razviti ovu bolest iz različitih razloga, uključujući genetske faktore. Ono što bih naveo kao poseban savet je da je prvo i najvažnije, blagovremeno postaviti dijagnozu. Čim primete simptome koji ne prolaze, trebali bi odmah potražiti lekarsku pomoć kako bi se postavila dijagnoza. Nakon dijagnoze, ključno je strogo se pridržavati saveta lekara, uključujući preventivne mere i redovno uzimanje terapije – kaže na kraju razgovora pukovnik doc. dr Rade Milić.
Ceo ePodcast možete pogledati OVDE.
