Besne životinje sve češće napadaju decu: Lekari upozoravaju da se kod ove bolesti ne sme čekati ni jedan dan

Besnilo je jedna od najsmrtonosnijih zaraznih bolesti na svetu. Kada se pojave prvi simptomi, izlečenje praktično nije moguće. Ipak, ako se zaštita primi odmah nakon ujeda ili kontakta sa zaraženom životinjom, bolest može da se spreči. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da nijedan kontakt sa slepim mišem ili drugom divljom životinjom ne treba potceniti.

Terapiju započeti pre nego što virus izazove bolest

Poslednjih nedelja u Sjedinjenim Američkim Državama zabeleženo je više slučajeva napada besnih životinja na decu, što je ponovo skrenulo pažnju javnosti na bolest koja se smatra gotovo uvek smrtonosnom kada se razviju simptomi.

Preporučujemo

Jedna šestogodišnja devojčica iz Viskonsina ugrizena je nakon što joj se slepi miš zakačio za nogu dok se igrala u dvorištu. Nekoliko dana kasnije potvrđeno je da je životinja bila zaražena virusom besnila, pa je devojčica odmah započela preventivno lečenje.

Samo nekoliko dana kasnije, petogodišnju devojčicu iz Džordžije ugrizla je besna lisica ispred porodične kuće. Zahvaljujući brzoj reakciji porodice, terapija je započeta pre nego što je virus mogao da izazove bolest.

Istovremeno, lekari ponovo podsećaju na tragičan slučaj jedanaestogodišnjeg dečaka iz Kanade koji je prošle godine preminuo nakon kontakta sa slepim mišem. Porodica nije primetila nikakav ugriz niti ogrebotinu, pa nisu potražili medicinsku pomoć. Tek kasnije razvili su se simptomi besnila, koji su završili smrtnim ishodom.

Zašto su ujedi slepih miševa posebno opasni?

Prema podacima Cleveland Clinic, u Sjedinjenim Američkim Državama slepi miševi predstavljaju najčešći izvor zaraze kod ljudi. Njihovi zubi su izuzetno sitni, pa ugriz može biti gotovo nevidljiv i podsećati na ubod vrhom olovke. Upravo zato mnogi ljudi nisu ni svesni da su bili izloženi virusu.

Stručnjaci naglašavaju da se lekaru treba javiti nakon svakog direktnog kontakta sa slepim mišem, čak i kada nema vidljive povrede.

Kada se pojave simptomi, bolest je gotovo uvek smrtonosna

Virus besnila napada centralni nervni sistem. Prvi simptomi mogu da liče na grip, ali ubrzo nastaju ozbiljni neurološki poremećaji.

Mogu da se jave:

• visoka temperatura
• glavobolja
• halucinacije
• napadi i grčevi
• paraliza
• izražen strah od vode (hidrofobija)
• strah od strujanja vazduha
• delirijum i koma.

Kada virus dospe do mozga i razviju se simptomi, medicina gotovo da nema mogućnost da spase obolelog.

Lečenje mora da počne odmah nakon izlaganja virusu

Dobra vest je da se besnilo može sprečiti ako se odmah nakon mogućeg izlaganja sprovede takozvana postekspoziciona profilaksa. Ona podrazumeva temeljno ispiranje rane, primenu antirabičnog imunoglobulina kod osoba kojima je potreban, kao i seriju vakcina koje omogućavaju organizmu da razvije zaštitu pre nego što virus stigne do mozga.

Kako se besnilo leči u Srbiji i da li se terapija plaća?

U Srbiji se svaka osoba koju ugrize ili na drugi način povredi životinja za koju postoji sumnja da je zaražena virusom besnila hitno upućuje na procenu rizika u nadležnu zdravstvenu ustanovu. Ako lekar proceni da postoji opasnost od infekcije, odmah se započinje postekspoziciona profilaksa, koja podrazumeva temeljno zbrinjavanje rane, primenu antirabičnog imunoglobulina kada je to potrebno i vakcinaciju protiv besnila prema propisanom rasporedu. Ove mere predstavljaju deo obavezne zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Iako je u drugim zemljama terapija protiv besnila izuzetno skupa, za građane Srbije najvažnija vest je da se postekspoziciona zaštita protiv besnila ne plaća kada za nju postoji medicinska indikacija, odnosno kada je lekar proceni kao neophodnu. Vakcine i antirabični imunoglobulin obezbeđuju se u okviru zdravstvenog sistema, a nacionalna referentna ustanova za prevenciju i praćenje besnila je Pasterov zavod u Novom Sadu.

Ako vas ujede ili ogrebe nepoznata, divlja ili sumnjivo bolesna životinja, nemojte čekati da se pojave simptomi. Ranu odmah isperite sapunom i tekućom vodom najmanje 15 minuta i što pre se javite u najbližu zdravstvenu ustanovu. Lekar će proceniti da li je potrebna zaštita protiv besnila.

(eKlinika.rs)