Ujed psa najčešće je reakcija životinje na stres, strah, ili doživljaj pretnje. Nesmotren pristup naizgled umiljatom kučetu može da se završi sa ogrebotinama ili čak oštećenjima tkiva i kosti. U retkim slučajevima moguća je i životna ugroženost, od samog ujeda psa ili infekcije.
Ujed psa ne dolazi bez najave
Nažalost, od ujeda psa najviše su ugrožena deca, a i veća je mogućnost da će deca pretrpeti ozbiljnije povede. Ne ujedaju samo nepoznati psi, prema nekim procenama veća je verovatnoća od incidenta sa vlasničkim psom ili čak životinjom koja je kućni ljubimac. U nekim situacijama ne obraćamo u dovoljnoj meri na signale koje nam šalje pas.
Profesor urgentne medicine dr Christopher Baugh sa Harvard Medical School objašnjava da neki psi nastoje da po svaku cenu zaštite teritoriju – laju, reže ako primete neznanca na svojem prostoru bilo da je to dvorište, deo ulice, stan. Mogu da postanu agresivni i kada je u pitanju hrana, neka igračka.
– Ovakve situacije mogu da budu visokorizične posebno za decu koja su u manjoj meri svesna svih rizika – kaže dr Baugh koji je i sam vlasnik dva psa mešanca.
Kako možemo da sprečimo ujed psa?
Mali i umiljati pas može da nas ugrize ukoliko ga nešto isprovocira. Nikako ne dirajte psa dok jede, spava ili brine o štenadima.
Studija Opšte bolnice u Masačusecu u kojoj je tokom 20 godina učestvovalo 321 pacijenata koji su pretrpeli ujed psa, pokazala je da je u 88 odsto slučajeva pas bio poznat pacijentu. Većina incidenata desila se posle igre sa psom, hranjenja ili u bliskom kontaktu lice u lice s psom. Pas je napadao u velikoj većini slučajeva ruku odraste osobe.
Stručnjaci savetuju da uvek pitamo vlasnika da li možemo da priđemo i pomazimo psa, neka nas pas prethodno vidi i onjuši. Izbegavajte kontakt s psom koji izgleda kao da se krije, da je uplašen, ljut, bolestan,
Ukoliko nam priđe nepoznat pas preporuka je da budemo mirni i nepomični i da izbegavamo kontakt očima sa životinjom. Stručnjaci savetuju da se okrenemo prema psu i da mu odlučnim glasom kažemo „ne“ ili „idi kući“. Kada se pas povuče potrebno je da se udaljimo.
Šta da radimo ako nas pas ujede?
Ranu isperite sa velikom količinom vode i sapunom, možemo da dezinfikujemo ranu alkoholom, pa potom zaštitite ranu sterilnim zavojem, flasterom. Ukoliko se radi o ozbiljnijoj povredi potrebno je da se zaustavi krvarenje i da što pre potražimo stručnu pomoć. U slučaju povreda lica, lomljenja kosti obavezno je da pozovemo hitnu pomoć.
Primite zaštitu protiv tetanusa ili proverite da li ste je već vakcinisani. Besnilo u Srbiji zvanično ne postoji, ali posavetujte se sa lekarom o potrebi za imunizacijom. U većini slučajeva preporučuje se zaštita protiv tetanusa, antibiotik kako bi se sprečila infekcija ozlede. Lekar će preporučiti i lekove protiv bolova i javljanje epidemiologu.
Lekari navode da neke rane zahtevaju sanaciju – zašivanje idealno u roku od 12 do 24 sata. U slučaju da povređena osoba boluje od neke hronične bolesti, narušenog imuniteta, dijabetesa moguća je dodatna medicinska pomoć.
– Lekari će pažljivo propisivati antibiotike i izbegavati ih ako je ujed psa blaže prirode. Prekomerna upotreba antibiotika može da razvije rezistenciji na antibiotike i da u nekim drugim prilikama kada nam antibiotik bude zaista potreban od njega nemamo nikakve koristi – upozorava dr Baugh.
