Pored brojnih kardioloških novina, razmene iskustava i znanja, na kongresu su bile prezentovane najnovije evropske preporuke za lečenje kardioloških bolesnika. Srbija je time postala prva zemlja gde su autori i nosioci preporuka predstavili te smernice stručnoj javnosti, nakon što su zvanično promovisane u avgustu na Kongresu Evropskog udruženja kardiologa u Londonu.
„Sinergija“ se tradicionalno održala deveti put ove godine, a bila je osmišljena da olakša razmenu ideja i iskustava kroz međusobnu diskusiju i demonstraciju slučajeva uživo, s krajnjim ciljem poboljšanja brige o pacijentima u regionu jugoistočne Evrope. Sastanak je okupio profesionalce sa Istoka (Indija, Kina i Japan) i Zapada (Evropa, Severna i Južna Amerika), kao i iz zemalja šireg regiona, uključujući Bugarsku, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Grčku, Mađarsku, Severnu Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju, Srbiju i Sloveniju. Zbog toga je osnovni moto kongresa bio: „Istok susreće Zapad u Srbiji“.
Inovacije u modorenoj kardiološkoj praksi i prenosi uživo
Ove godine je posebno mesto bilo posvećeno inovacijama u modernoj kardiološkoj praksi, gde su kombinacijom prenosa uživo iz prestižnih evropskih centara i demonstracija novih tehnologija iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije predstavljeni aktuelni pravci razvoja kardiologije.
– Naš naučni program je bio u duhu samog naziva kongresa, koncipiran kao sinergija znanja interventnih i neinvazivnih kardiologa i kardiohirurga. Prva i suštinski možda najvažnija celina odnosila se na novine sa evropskog kongresa kardiologa u Londonu. Bile su predstavljene nove Evropske preporuke za lečenje hroničnog koronarnog sindroma, arterijske hipertenzije, kao i za lečenje bolesnika sa atrijalnom fibrilacijom. SINERGIJA je u okviru svog tradicionalnog regionalnog kursa iz interventne kardiologije, koji se održavao tokom oba kongresna dana, ponudila niz sesija u kojima su priznati međunarodni eksperti iz Evrope i Azije diskutovali o novinama na polju kompleksnih koronarnih intervencija uz UŽIVO prenose slučajeva ovih procedura iz Kine, Norveške i Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Ove godine je posebno mesto bilo posvećeno inovacijama u modernoj kardiološkoj praksi, tako da je premijerno izvedena procedura plućne arterijske denervacije iz sale za kateterizaciju UKC Srbije. Takođe, uživo su se pratile kompleksne koronarne procedure, kao i perkutano lečenje valvularnih oboljenja, uključujući prenos perkutane zamene aortnog zaliska iz Tuluza u Francuskoj i rekonstrukcije mitralnog zaliska iz Majnca u Nemačkoj – objasnio je akademik prof. dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS i organizator „Sinergije“.
Preporuke za prevenciju i lečenje hroničnog koronarnog sindroma
Na kongresu je bilo reči i o aterosklerotskoj kardiovaskularnoj bolesti (ASKVB), u svetlu novih preporuka za dijagnostiku, lečenje i prevenciju hroničnog koronarnog sindroma. Ovaj sindrom predstavlja progresivno i ozbiljno stanje čak i u klinički asimptomatskim fazama jer može dovesti do neželjenih događaja, infarkta miokarda ili smrti. Današnje spoznaje pokazuju da pacijenti koji su duže vreme izloženi povišenim vrednostima LDL holesterola imaju veći rizik od razvoja aterosklerotske kardiovaskularne bolesti, pa ove preporuke sugerišu ispitivanje profila lipida kod svih pacijenata sa suspektnim hroničnim koronarnim sindromom u okviru procene rizika i izbora odgovarajuće terapije. Vodiči preporučuju da pacijenti sa hroničnim koronarnim sindromom, s obzirom na vrlo visok kardiovaskularni rizik, treba da imaju nivo LDL holesterola ispod 1,4 mmol/l, a u slučaju ponovnog vaskularnog događaja unutar dve godine uprkos terapiji, cilj je još niži, ispod 1,0 mmol/l. Ohrabrujuće je to da se 80 odsto ranih kardiovaskularnih događaja može sprečiti, posebno boljom kontrolom LDL holesterola, koji je faktor rizika koji se može promeniti.
Važnost provere nivoa LDL holesterola
Ciljne vrednosti LDL holesterola u sekundarnoj prevenciji kardiovaskularnih bolesti su jasno definisane, ali se retko dostižu u rutinskoj kliničkoj praksi, jer pacijenti često nisu na adekvatnoj terapiji. Takođe, zbog neusklađenosti referentnih vrednosti lipidnih parametara sa kardiovaskularnim rizikom na laboratorijskim izveštajima, pacijenti su skloni samoanalizi tih rezultata, na osnovu kojih samostalno procenjuju da li su zdravi ili bolesni. Zbog toga je od izuzetne važnosti da se na svakoj kontroli pacijenata sa hroničnim koronarnim sindromom meri nivo LDL holesterola i koriguje terapija statinom u maksimalnoj dozi koju tolerišu, s ciljem snižavanja nivoa LDL holesterola ispod 1,4 mmol/l, kao i redukcije za više od 50% u odnosu na početne vrednosti. Međutim, ako se samo potentnim statinom ne postigne željeni efekat, dodaje se terapija koja sprečava resorpciju holesterola. Ako se i kombinovanom terapijom ne postigne željeni efekat, preporučuje se dodavanje inovativne terapije koja se daje potkožnim injekcijama i deluje preko enzima PCSK9. Tom trojnom terapijom se nivo holesterola može dovesti u referentne vrednosti u preko 85 odsto slučajeva, prema novim evropskim vodičima.
