Foto: Shutterstock, Press centar UNS
Oni građani koji ne podržavaju doniranje organa, kao dva najčešća razloga navode nepoverenje u sistem i uverenje da je doniranje organa protiv njihove religije i veroispovesti. Ovo su samo neki od rezultata istraživanja „Stavovi građana Srbije o doniranju organu”, koje je uradio IPSOS za potrebe Udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo” u septembru mesecu.
U ovom trenutku u Srbiji oko 2.000 pacijenata čeka na transplantaciju organa, među njima je i 40-oro dece bubrežnih pacijenata. Od početka godine u Srbiji su urađene svega 22 kadaverične (sa preminulog donora) transplantacije – 10 bubrega, 3 srca, 3 jetre i 6 rožnjača. Najviše zatraženih i dobijenih saglasnosti za doniranje organa bilo je u UKCV Vojvodina.
– Ministarstvo zdravlja čvrsto je opredeljeno, i čini sve, da se oblast transplantacije organa u našoj zemlji značajno unapredi. I to u svakom smislu, dakle i administrativno, kroz neophodna zakonska i podzakonska akta, ali pre svega u pogledu broja donora i broja obavljenih transplantacija. Za to imamo sve potrebne resurse- stručne timove za transplantaciju, dobru organizaciju, neophodnu opremu i izuzetne uslove rada u našim bolnicama. U skladu sa tim, u prethodnih par meseci urađeno je 8 transplantacija bubrega, 3 transplantacije jetre, 3 transplantacija srca i 6 transplantacija rožnjača, što jeste značajan pomak u odnosu na stanje pre, ali svakako nije dovoljno. Za mnogo bolje rezultate, one koji su od životne važnosti za blizu 2.000 ljudi koji trenutno čekaju organ, potrebna je jaka i nedvosmislena podrška svih društvenih aktera, civilnog društva, pojedinaca, javnih ličnosti, verskih organizacija… Zato je neophodno da se svi još više angažujemo kako bismo dodatno podigli svest građana o značaju transplantacija – izjavila je dr Ružica Jovanović, v. d. direktora Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja.
Asist. dr Saša Knežević, specijalista anesteziologije, reanimatologije i intenzivne terapije i koordinator za darivanje UKCS, smatra da:
– Transplantacija predstavlja najviši čin zrelosti i humanosti jednog društva, test spremnosti da se pomoć traži i spremnosti da se pomoć dobije. Transplantacija je ogledalo empatije sadašnjeg čoveka da se izdigne iznad lične tragedije i podari dalje život kome je potreban i suđen, uteha i nada da lakše prođe kroz svoje lične tragedije. Transplantacija je najmanje medicinska procedura, mnogo više je merilo svih socijalnih, kulturoloških i drugih odnosa društva u celini.
Jasmina Miljković je majka koja je prošle godine donirala sinu bubreg, član udruženja dece bubrežnih bolesnika i transplantiraniih osoba „Sve za osmeh“ prenela je svoje iskustvo.
– Srećna je žena koja se ostvari u ulozi majke, naročito ako dobije drugu šansu da omogući detetu koje je bilo bolesno od autoimune bolesti da nastavi normalno da živi kao i svi njegovi vršnjaci. Činjenica da je njegov život u mojim rukama i da isključivo zavisi od aparata za peritoneumsku dijalizu na koji je bio priključen dnevno od 12 do 17 sati ne dovodi u pitanje kako ću i da li ću moći, nego ja to mogu i moram za moje dete. Put od saznanja, prihvatanja, lečenja i izlečenja trajao je punih 9 godina i bio je pun straha, neizvesnosti, ali i nade da će na kraju sve biti dobro. Zahvaljujući Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova, Repupličkom fondu za zdravstveno osiguranje, inostranom timu, timu nefrologije, hirurgije, urologije i psihologa, Boris je sada zdrav dečak koji sutra puni 12 godina – podelila je sa prisutnima na Konferenciji svoje iskustvo Jasmina Miljković.
O važnosti potrebe da se Zakon o transplantaciji što pre usvoji govorio je prof. dr Zvonko Maglić, predsednik komiteta za bioetiku UNESKO-ve komisije republike Srbije i profesor na predmetu humana genetika Medicinskog fakulteta VMA u penziji.
– U tom cilju bilo bi dobro da se upiti molba/apel svim relevantnim institucijama/osobama koji mogu da doprinesu realizaciji ovog apela: Ministarstvo zdravlja, predsednik Vlade, predsednik odbora za zdravlje Skupštine, predsednici svih odborničkih grupa u parlamentu itd. Druga stvar se odnosi na potrebu da pokrenemo diskusiju/inicijativu da Srbija ratifikuje Dodatni protokol o transplantaciji organa i tkiva ljudskog porekla, koji ide uz Konvenciju Saveta Evrope o ljudskim pravima i biomedicini iz Ovijeda koju je Srbija ratifikovala pre više od dest godina – rekao je prof. dr Zvonko Maglić.
Foto: Press centar UNS
Iz Udruženja Donorstvo je herojstvo ponavljaju apel da je neophodno donošenje i primena Zakona o presađivanju ljudskih organa (koji nije na snazi više od 3 godine) kao i postavljanje transplantacije za Nacionalni prioritet koji će podrazumevati konkretne akcije od strane zdravstvenih vlasti i kreiranje Nacionalne strategije.
– U Hrvatskoj je od početka godine bilo 90 potencijalnih donora, u našoj zemlji 26. Ovi podaci svakako ukazuju na prostor za unapređenje u okviru zdravstvenog sistema i to pre svega u ojačavanju kapaciteta donor bolnica. Ujedno, prošle godine je bio veći broj realizovanih donora, iako je broj zatraženih saglasnosti bio manji, upravo zbog kampanje koja je bila aktivna dokom čitavog perioda. Ovo je razlog zbog koga insistiramo na nacionalnom prioritetu i dugoročnom planu i konkretnim akcijama koje će biti preduzete od strane Ministarstva zdravlja za rešavanje ovog problema. Imamo u planu i da o višegodišnjoj alarmantnoj situaciji sa transplantacijama ponovo podsetimo i predsednika država Aleksandra Vučića, kao i predsednika Vlade Miloša Vučevića i zatražimo podršku države i hitno rešavanje životnog problema za više hiljada pacijenata – istakla je Ivana Jović iz Udruženja “Donorstvo je herojstvo” .
Slogan ovogodišnjeg Evropskog dana donora je „Jedna odluka, mnogo spašenih života”. Baš zato, u čast svim donorima, živim i kadaveričnim, kao i porodicama koje su dali saglasnost da organi njihovih najmilijih budu donirani, pozivamo naše sugrađane da nam se pridruže u petak 4.10.2024. u 11h u parku Ušće (deo iza tržnog centra, kod Skejt parka) da zajedno zahvaljujući podršci i donaciji JKP „Zelenilo – Beograd“, zasadimo drugo drvo života, koje će biti podsetnik na sve naše heroje!
Kompletni rezultati istraživanja “Stavovi građana o doniranju ograna u Srbiji”, dostupni su na linku.