Lek za HIV virus još uvek ne postoji, njegovo pronalaženje nije lak podvig, ali napretka ima, poručuju naučnici. Istraživači sa Schulich School of Medicine & Dentistry na vrhuncu su proučavanja HIV virusa, radeći na tretmanima i otkrivanjem mehanizama kako ovaj virus funkcioniše.
Cilj je da se do 2030. pronađe lek
Tema ovogodišnjeg Svetskog dana borbe protiv AIDS je „Idi putem prava: Moje zdravlje, moje pravo!“ Na današnji dan pre tri godine usvojen je Zajednički program Ujedinjenih nacija za HIV/AIDS sa ciljem okončanja širenja virusa ljudske imunodeficijencije, odnosno HIV virusa i sindroma stečene imunodeficijencije AIDS do 2030. godine. Kako bi pomogao u postizanju ovog cilja, UNAIDS je kreirao ciljeve 95-95-95, po kojima 95 odsto ljudi koji žive sa virusom treba da zna svoj HIV status, 95 procenata ljudi koji znaju svoj status treba da se leče i da se kod 95 odsto ljudi na tretmanu virus potpuno potisne. Kako bi se postigli ciljevi 95-95-95 do 2030. godine, koji su najviše socio-kulturni i ekonomski izazov, potrebna su značajna i održiva ulaganja u testiranje i pristup terapijama i preventivi.
Jessica Prodger, profesor na Schulich School of Medicine & Dentistry, proučava načine za sprečavanje prenošenja HIV kako bi se pozabavila epidemijom u podsaharskoj Africi, ali je izučava i zašto su određeni pojedinci podložniji virusu. Njen kolega profesor Jimmy Dikeakos i postdoktorski istraživač Mitchell Mumby proučavaju različite delove HIV virusa i kako virusni proteini kontrolišu imuni odgovor kod inficiranih osoba.
Šta je HIV virus?
Profesor Jimmy Dikeakos objašnjava da je HIV prilično mali i jednostavan strukturalni virus, ali je takođe i veoma komplikovan.
– Kada se transportuje unutar zaraženih ćelija, HIV virus može da prevari imuni sistem koji neće znati da je tamo. HIV je deo porodice retrovirusa i krije se u latentnim rezervoarima, što otežava lečenje. Ako se ne leči, može dovesti do oboljenja, odnosno side (AIDS) – ističe profesor Dikeakos, dok profesorka Prodger naglašava da „ovaj virus inficira ćelije koje nam pružaju imunološku memoriju, a to su neke od istih ćelija koje doprinose doživotnoj zaštiti izazvanoj vakcinacijom u detinjstvu“.
Šta čini HIV virus tako teškim za izlečenje?
– HIV virus je teško izlečiti jer je jedan deo životnog ciklusa virusa usmeren da integriše sopstvenu DNK u ljudsku DNK ćeliju koju inficira. Ove ćelije su veoma dugovečne i mogu dugo da miruju. Kao rezultat toga, HIV DNK unutar njih takođe miruje. Ako ove ćelije ponovo postanu aktivne, HIV DNK unutar njih može da napraviti novi virus koji se oslobađa iz ćelije i može da inficira nove ćelije ili se preneti na drugu osobu. Međutim, dok je ćelija u stanju mirovanja, naš imuni sistem ne može da otkrije HIV DNK skrivenu unutar latentnog rezervoara – objašnjava profesorka Jessica Prodger.
– Trenutno, lekovi koje imamo na raspolaganju za lečenje HIV virusa samo sprečavaju pojavu novih infekcija, ali ne čine ništa protiv HIV DNK skrivene unutar ljudske DNK. Pored toga, naša tela imaju mnogo zaštitnih mehanizama od oštećenja ili mutacija naše DNK, a mi nemamo prirodni sistem da pronađemo i izdvojimo neljudsku DNK – ističe profesor profesorka Prodger i naglašava da je uklanjanje ili trajno utišavanje ove HIV DNK, ili ćelija koje ga nose, u stvari izazov istraživanja izlečenja HIV virusa, odnosno pronalaženja leka za HIV.
Koji su trenutno dostupni tretmani za pomoć ljudima koji žive sa HIV virusom?
Profesor Jimmy Dikeakos podseća da se za lečenje HIV koristi grupa lekova koji se nazivaju antiretrovirusne terapije (ART) koje usporavaju/blokiraju korake životnog ciklusa virusa. Oni blokiraju sposobnost enzima koji se zove reverzna transkriptaza. Ovaj tretman može da zaustavi replikaciju većine virusa i pomaže pojedincima da vode mnogo zdraviji život.
Mitchell Mumbi naglašava da je poslednjih godina ART terapija pokazala izvanredne rezultate kao preventivna mera kroz profilaksu pre izlaganja (PrEP). Oni koji su u riziku od dobijanja HIV virusa mogu da uzimaju PrEP, a kada se pridržavaju terapije prenošenje HIV virusa postaje izuzetno retko. Međutim, tradicionalne formulacije PrEP zahtevaju dnevnu pilulu, što predstavlja izazove za dugotrajno pridržavanje i povećava šanse za prenošenje HIV virusa.
Koliko je napretka učinjeno ka okončanju zaraze HIV virusom i AIDS kao brige za javno zdravlje?
– Globalno, napravili smo ogroman napredak u poslednjim decenijama. Sada postoji više od 25 ART terapija, kojima ljudi koji žive sa HIV, mogu da imaju pristup. Postojale su velike obrazovne inicijative kako bi se pojedinci podstakli da se testiraju. Nažalost, u određenim delovima sveta, pa čak i u Kanadi, na primer, još uvek postoji mnogo stigme u vezi HIV, što znači da neće svi želeti da se testiraju kako bi imali pristup ovim strategijama lečenja. Još uvek treba preći dug put u smislu obrazovanja kako bi svi razumeli da ljudi koji žive sa HIV virusom, a koji se leče, mogu da žive i imaju kvalitetan život – navodi profesor Jimmy Dikeakos.
