Rak mokraćne bešike u Srbiji je bolest od koje svake godine oboli oko 2.500 osoba, dok nažalost više od 1.000 premine. Reč je o teškoj i podmukloj bolesti, koju stručnjaci najčešće opisuju i kao „zaboravljeni karcinom“.
Dr Gorana Matovina Brko: Rak mokraćne bešike može brzo da napreduje i da daje metastaze
Kako populacija stari, uočava se porast učestalosti ovog maligniteta, od kojeg muškarci obolevaju četiri puta češće nego žene. Podaci pokazuju da je karcinom mokraćne bešike na šestom mestu u Srbiji po obolevanju.
Brojni su faktori rizika za nastanak ovog raka. Oko 90 odsto obolelih su stariji od 55 godina i uglavnom su muškog pola. Pušenje je jedan od faktora rizika za pojavu raka mokraćne bešike, na koji može da se utiče.
Ovu agresivni malignu bolest važno je prepoznati po simptomima na vreme i javiti se urologu. Simptomi poput pojave krvi u mokraći, povećane učestalosti mokrenja, opstrukcije ili bola u urinarnom traktu, ukazuju na mogućnost postojanja bolesti.
– Krv u urinu koja daje ružičastu do tamno crvenu prebojenost, bol u donjem delu stomaka, bol u donjem delu leđa, iritacija bešike, učestalo ili otežano mokrenje, najčešći su simptomi raka mokraćne bešike na koje treba obratiti pažnju. Ako postoji neki od ovih simptoma, obavezan je pregled urologa koji određuje sve potrebne dijagnostičke procedure. Rak mokraćne bešike je agresivna bolest koja se teško leči i ima lošu prognozu. Brzo može da napreduje i da daje metastaze, a tada bolest najčešće postaje neizlečiva. Kao i sa svim ostalim malignim bolestima, rana dijagnoza znatno poboljšava šanse za uspešno izlečenje. Kombinacija rane dijagnoze, efikasne hirurgije i novih terapija uliva nadu da ćemo u budućnosti uspešno izlečiti veći broj bolesnika sa ovom malignom bolešću – objašnjava dr Gorana Matovina Brko iz Klinike za internu onkologiju Instituta za onkologiju Vojvodine.
Dr Aleksandar Janjić: Posle uklanjanja mokraćne bešike primenjuju se različiti vidovi formiranja odvoda urina
Dijagnoza raka mokraćne bešike se postavlja biopsijom, gde se histopatološki verifikuje tip karcinoma. Većina pacijenata ima bolest lokalizovanu u donjem urinarnom traktu, dok oko pet do 10 odsto pacijenata ima bolest lokalizovanu u gornjem urinarnom traktu.
– Hirurgija predstavlja zlatni standard lečenja, gde se primenuje endoskopska hirurgija, odnosno transuretralna resekcija tumora mokraćne bešike. Međutim, kada se radi o uznapredovalom stadijumu tada se primenjuje radikalna hirurgija koja podrazumeva uklanjanje bešike i prostate kod muškaraca, limfnih čvorova, a kod žena operativno uklanjanje bešike i materice. Posle uklanjanja mokraćne bešike primenjuju se različiti vidovi formiranja odvoda urina, najčešće formiranjem rezervoara od tankog creva. Više od 50 odsto pacijenata nakon hirurgije ima relaps bolesti, pa nastavlja lečenje sistemskom terapijom. Petogodišnja relativna stopa preživljavanja kod pacijenata koji se jave sa udaljenim metastazama iznosi svega sedam odsto – ističe dr Aleksandr Janjić iz Klinike za urologiju UKC Srbije.
Foto: Jelena Babić
Imunoterapija: Ogroman napredak u lečenju pacijenata sa rakom mokraćne bešike
Do pre nekoliko godina, pacijenti sa karcinomom mokraćne bešike su se lečili hemioterapijskim protokolima starim i po nekoliko desetina godina, sa vrlo ograničenim uspehom. U poslednje vreme došlo je do značajnog napretka u lečenju karcinoma bešike pojavom imunoterapije, koja značajno unapređuje kvalitet i produžava život ovim pacijentima. Zato je važno da pacijentima bude omogućeno adekvatno lečenje u prvoj liniji, jer se takvim pristupom u lečenju mogu očekivati najpovoljniji ishodi. Nažalost, lekovi iz grupe imunoterapije za lečenje karcinoma mokraćne bešike nisu trenutno dostupni na listi lekova RFZO.
Ovo će ujedno biti i jedan od prioriteta i glavnih aktivnosti udruženja za borbu protiv karcinoma bešike, prostate, testisda i bubrega „Uro Takt“ u narednoj godini.
Iskustvo pacijentkinje sa ovim karcinomom: Na koji način bolest može da se drži pod kontrolom
Ružica Božović iz Beograda jedna je od je retkih pacijenata u Srbiji koja ima ovu tešku dijagnozu, a dobija imunoterapiju preko takozvanog člana 9 pravilnika RFZO, koji pacijentima omogućava da dobiju lek koji im je potreban, a ne nalazi se na pozitivnoj listi lekova.
– Bolela su me leđa i mislila sam da imam problem sa kičmom. Jedne noći me je strašno zabolelo sa leve strane i pošto je bila nedelja nisam mogla ništa da uradim. Ujutru rano sam zakazala ultrazvučni pregled u jednoj privatnoj klinici gde mi je rečeno da imam nešto na bešici i da hitno moram da uradim skener. Brzo sam uspela da uradim ovaj pregled, ali je morala da se uradi i cistoskopija, koja je pokazala da se radi o karcinomu mokraćne bešike. Na konzilijumu su odlučili da prvo moram da primim hemoterapiju. Sa pet hemioterapija ubili smo to čudo u meni i onda je došla na red operacija, da se vadi bešika i da se stavi sonda i kesa. Međutim, bešika mi nije izvađena, jer je spojena sa tankim crevom, što je posledica dobroćudnog tumor koji sam imala pre 27 godina. Sada sam na imunoterapiji, do sada sam primila 13 terapija i zahvaljujući tome, bolest držim pod kontrolom – kaže Ružica.
