Secite drveće i čekajte astmu, žitelji velikih gradova sve teže dišu, krivac je beton, navodi nova studija

Astma se mogla objasniti kao posledica prekomerne urbanizacije i manjka prirodnih površina

Astma je sve češća bolest u urbanim sredinama i doživotno oboljenje disajnih puteva, praćeno otežanim disanjem, kašljem, gušenjem i sviranjem u grudima. Lekari kažu da je osetljivost na respiratorne alergene, kao što su kućna prašina, poleni trave, korova i drveća, grinje, buđ i životinjska dlaka, pokretač upale i suženja disajnih puteva. Novo istraživanje predviđa sve veći broj pacijenata sa dijagnozom astme u velikim gradovima. Krivci su beton i staklo, kao i masovno uklanjanje zelenih površina, na čijem mestu niču građevinski objekti, često sa retkim drvećem i to u saksijama.

Bolje urbano planiranje moglo bi da spreči 12 odsto slučajeva astme

Preporučujemo

Stručnjaci Instituta za istraživanje "Germans Trias i Pujol" u Barseloni naglašavaju da će zagađeni vazduh i nedostatak zelenih površina dovesti do povećanog rizika od razvoja astme kod stanovnika velikih gradova. Časopis Lancet Regional Health – Europe navodi da bi bolje urbano planiranje moglo da spreči čak 12 odsto novih slučajeva astme.

Stručnjaci nas podsećaju da drveće kroz proces fotosinteze, apsorbuje ugljen-dioksid iz atmosfere i oslobađa kiseonik. Ovaj proces je ključan za disanje živog sveta. Drveće filtrira i zagađujuće materije iz vazduha i na taj način poboljšava kvalitet vazduha.

Nekontrolisana izgradnja, zagađenje vazduha, manjak parkova

Studija je koristila podatke 350.000 dece i odraslih iz Švedske, Holandije, Nemačke, Španije, Poljske, Češke i Estonije. Nalazi su upoređeni sa satelitskim podacima o stepenu izloženosti faktorima koji povećavaju rizik od astme. Istraživanje pokazuje da je prekomerna izgradnja urbanih područja, u kombinaciji sa sve većim zagađenjem vazduha i smanjenjem zelenih površina, dovela do progresivnog povećanja rizika od razvoja astme kod dece i odraslih.

Do sličnih rezultata došli su i stručnjaci Instituta Karolinska iz Švedske

Istraživanje Instituta Karolinska, objavljeno ranije ove godine, takođe upozorava da kombinacija zagađenja vazduha, urbanizacije i manjka zelenila povećava rizik od astme. Ovo istraživanje sprovedeno je u okviru velikog projekta Evropske unije (EU), a obuhvatilo je gotovo 350.000 osoba različitih uzrasta iz sedam evropskih zemalja. Fokus je bio na zagađenju vazduha, stepenu izgrađenosti i temperaturi.

Stručnjaci su se delom oslonili i na satelitske snimke koji omogućavaju uvid u broj zgrada, kao i zastupljenost zelenih i vodenih površina. Tokom studije, oko 7.500 osoba dobilo je dijagnozu astme, u detinjstvu ili odraslom dobu. U oko 11,6 odsto tih slučajeva, astma se mogla objasniti kao posledica prekomerne urbanizacije i manjka prirodnih površina.

Stanje u Srbiji

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" iz 2023. godine, oko 10 odsto stanovništva u Srbiji ima astmu. Od tog broja, oko 2.000 pacijenata ima tešku astmu. Lekari upozoravaju da je broj obolelih u porastu.

Astma je i vodeći uzrok hroničnih bolesti u detinjstvu. Svetska zdravstvena organizacija navodi da širom sveta od astme boluje oko 339 miliona ljudi. U Evropi, ova bolest pogađa oko 30 miliona osoba, čime je najzastupljenija hronična bolest na kontinentu.