Uz dobru terapiju žene obolele od artritisa rađaju potpuno zdravu decu, bitno je samo da se bolest prepozna na vreme

Nijedno dete nikada nije čekalo da dobije biološki lek, pre neku godinu bili smo na 3, 4 odsto, sada smo blizu 8 odsto pacijenata koji dobijaju biološku terapiju, kaže reumatolog prof. dr Gorica Ristić

Artritis je bolest koja kada se prepozna na vreme omogućava pacijentu, uz dobru terapiju, sasvim normalan život. Artritis može da se javi u dečjem dobu, ali i posle 50. ili 60. godine života. Kada se kontroliše pacijent može normalno da radi, pacijenti koji su dobili dijagnozu bolesti u dečjem dobu kasnije se ostvaruju kao roditelji. Svetski dan borbe protiv artritisa obeležava se ove godine 12. oktobra u organizaciji Udruženja obolelih od reumatskih bolesti RS (ORS) pod sloganom "Ostvari svoje snove". Reumatoidni artritis (RA) je, posle osteoartritisa, druga najzastupljenija bolest zglobova na svetu.

Život sa hroničnom i nepredvidljivom bolešću

Preporučujemo

Reumatoidni artritis uglavnom se dijagnostikuje između 45. i 65. godine života, ali može da se javiti u bilo kom uzrastu. Život sa hroničnom, autoimunom, progresivnom i nepredvidljivom bolešću nije jednostavan ali je moguć, moguće je da pacijenti uz dobru terapiju ostvare svoje snove, napominju lekari i udruženja pacijenata. Najvažniji i prvi korak jeste da se na vreme otkrije bolest i počne lečenje.

Svetski dan borbe protiv artritisa obeležava se uz podršku Udruženja reumatologa Srbije (UReS), Udruženja roditelja dece obolele od reumatskih bolesti Srbije i Udruženja medicinskih sestara, tehničara i fizioterapeuta Srbije u reumatologiji, kaže prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti RS (ORS).

Šta je problem kada je u pitanju lečenje?

U Srbiji od reumatoidnog artritisa boluje oko 35.000 osoba. Bolest pogađa veliki broj radno sposobnih osoba. Najčešće se manifestuje bolom u zglobovima. Evropsko udruženje reumatologa navodi da u Evropi oko 120 miliona ljudi živi sa nekim stepenom invaliditeta zbog hroničnih reumatskih bolesti

- Ono što je najvažnije u borbi za bolji život pacijenata jeste međusobna saradnja, edukacija na prvom mestu, mogućnost da pacijenti dobiju adekvatnu terapiju. Pacijenti mogu da dobiju potrebnu terapiju preko Republičkog fonda, ali još uvek je veliki problem to što jednom mesečno moraju da dođu u ustanove tercijarnog ranga kako bi dobili lek. Već duže se borimo za mogućnost da pacijenti mogu da podignu terapiju u ambulanti, bez dolaska u ustanovu tercijarnog ranga svakog meseca - rekla je reumatolog prof. dr Gorica Ristić,  predsednica Udruženja reumatologa Srbije.

Ova činjenica poseban je problem za pacijente iz manjih mesta u Srbiji, koji moraju da jedan dan u mesecu odsustvuju sa posla i putuju u najbližu tercijarnu ustanovu kako bi dobili lek.

Šta je dobra vest?

Dobra vest je ipak činjenica da na savremenu terapiju u Srbiji ne čeka nijedno dete.

- Nijedno dete nikada nije čekalo da dobije biološki lek, pre neku godinu bili smo na 3, 4 odsto, sada smo blizu 8 odsto pacijenata koji dobijaju biološku terapiju. Ono što nam još uvek nedostaje je edukacija opšteg stanovništva, kako bi se na vreme javili lekaru, što pre dobili dijagnozu i započeli terapiju sa kojom se živi potpuno normalno kao da niste bolesni. Imamo pacijentkinje koje su se razbolele u dečjem uzrastu, a koje su ostvarile roditeljstvo, terapija je toliko bezbedna da su je neke pacijentkinje dobijale i tokom trudnoće i rodile potpuno zdravu decu - napominje prof. dr Ristić.

Kako da prepoznamo prve znake RA?

- Reumatoidni artritis počinje kao periferni poliartritis, u 95 odsto slučajeva je simetričan (obično zahvata iste zglobove na obe strane tela) male zglobove prstiju, šaka, stopala, kolena. Jutarnja ukočenost traje više od 30 minuta i duže od 6 nedelja. Svakom od nas nekada otekne zglob, ako prođe za 2, 3 dana ne treba dizati paniku, ali ako traje potrebno je potražiti stručnu pomoć. Kada su deca u pitanju, ako otok i bol u zglobu traje malo duže obavezno se javite pedijatru. Osnovne analize mogu da se urade u svakoj ambulanti. Sedimentacija, CRP, krvna slika, nalaz urina je osnova, a ako je nešto sumnjivo pacijent se šalje u sekundarne centre - objašnjava prof. dr Ristić.