Artritis je bolest savremene civilizacije, prema navodima Briselske deklaracije svaki četvrti stanovnik Evrope boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma. To bi značilo da u Srbiji oko 1.800.000 osoba boluje od nekog vida hroničnog reumatizma. Ova bolest je veliki medicinski, socijalni i ekonomski problem, ako se ne prepozna i ne leči na vreme. Biološka terapija je način na koji pacijenti sa artritisom mogu u bitnoj meri da poboljšaju kvalitet života. Ukoliko lečenje ne počne na vreme moguće su komplikacije. Stručnjaci ističu da se ne umire od artritisa, nego uglavnom od kardiovaskularnih bolesti koje su isprovocirane postojanjem artritisa.
Svetski dan borbe protiv artritisa
Svetski dan borbe protiv artritisa je 12. oktobar, koji se ove godine u Srbiji obeležava pod sloganom “ U tvojim je rukama pokreni akciju“ u organizaciji Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS) uz podršku Udruženja reumatologa Srbije, Udruženja roditelja dece obolele od reumatskih bolesti Srbije i Udruženja medicinskih sestara/ tehničara i fizioterapeuta Srbije u reumatologiji. U Srbiji živi i 2.000 dece sa nekim oblikom artritisa i za svu decu je obezbeđena biološka terapija.
I pored pomaka, kako ističu stručnjaci i udruženja pacijenata, dobar deo odraslih pacijenta i dalje čeka na biološku terapiju.
– Cilj kampanje je da ponudi dublje razumevanje dugogodišnjeg životnog iskustva pojedinca sa reumatskim i koštanozglobnim bolestima. Od detinjstva, kao pedijatrijskog pacijenta do odraslog doba. Nastojimo da približimo činjenice o tome kako bolest utiče na sve aspekte života, kao što su rast, nega, zapošljavanje, osnivanje porodice, starenje. Nije jednostavno živeti sa reumatskim bolestima u svim fazama života – rekla je primarijus dr Mirjana Lapčević, predsednik Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.
Potrebno je raditi na promociji naučnih istraživanja, obrazovanja i podizanja svesti
Evropska alijansa udruženja u reumatologiji naglašava da je neophodna saradnja pacijenata, zdravstvenih radnika u reumatologiji i naučnih reumatoloških društava u Evropi. Potrebno je raditi na promociji naučnih istraživanja, medicinskog obrazovanja i podizanja svesti o reumatskim i koštanozglobnim bolestima, uz podršku državnih institucija.
Najčešći simptomi artritisa su bol, ukočenost, oticanje jednog ili više zglobova. Bolest nije moguće do kraja izlečiti, ali je moguće zaustavi njen tok i odgovarajućim lekovima obezbediti pacijentima dugogodišnju remisiju, to jest odsustvo simptoma bolesti. Ukoliko se ne leči bolest može da dođe do invaliditeta i razvoja kardiovaskularnih oboljenja. Bitno je zato, što pre, doći kod lekara i započeti odgovarajuću terapiju.
Problem je što u nekim malim sredinama nema dovoljno reumatologa. Zato se, kako navode stručnjaci, radi na dodatnoj edukaciji lekara opšte prakse, kako bi svi pacijenti dobili što pre najbolju moguću medicinsku zaštitu. Problem je što se nekada, kako kaže dr Lapčević, pojedini pacijenti suočavaju sa ograničenjima i diskriminacijom kada je reč o učestvovanju u društvenom životu.
Artritis se kontroliše uz kontinuiranu terapiju
Prof. dr Mirjana Šefik Bukilica, reumatolog Instituta za reumatologiju Srbije je naglasila da su reumatske bolesti hronične, zato je bitno da pacijenti dobiju što pre dijagnozu i odgovarajuću terapiju koja mora da bude kontinuirana.
Prof. dr Gorica Ristić, internista-reumatolog Klinike za reumatologiju i kliničku imunologiju VMA navela je da artritis može biti uzrok bitnih komorbiditeta. Preporuka je da pacijenti jednom u pet godina odu na kardiološki pregled.
Stručnjaci navode da je bitno da se pacijenti leče u specijalizovanim ustanovama, apeluju na poslodavce da pokažu razumevanje za obolele.
Kada je potrebno da odemo kod lekara?
Najčešći oblik artritisa je reumatoidni artritis, hronična, zapaljenska bolest koja je praćena simetričnom upalom zglobova. Bolest je sistemska pa može zahvati unutrašnje organe, kožu i nervni sistem. Ukoliko se ne leči dolazi do oštećenja i deformacije zglobova, smanjenje radne sposobnosti, invaliditeta. Češća je kod žena. Preporuka lekara je da ako osećamo bolove u malim zglobovima šaka i stopala, uz jutarnju ukočenost u trajanju dužem od 60 minuta, i pored primene lekova protiv bolova, obavezno odemo kod lekara opšte prakse, koji će nas potom ako je potrebno uputiti na dalje preglede.
