Reumatoidni artritis je hronično reumatsko zapaljensko oboljenje. Najčešće zahvata zglobove, ali može da utiče i na unutrašnje organe, kožu i nervni sistem.
Koji simptomi mogu da upozore na artritis
Simptomi artritisa često se razvijaju postepeno i pogoršavaju tokom vremena. Znakovi i simptomi artritisa uključuju:
- bol (zahvaćeni zglobovi mogu da bole tokom ili nakon kretanja)
- ukočenost (ukočenost zglobova može biti najizraženija nakon buđenja ili nakon dužeg perioda neaktivnosti)
- osetljivost (zglob može biti osetljiv na lagani pritisak na ili u blizini zgloba)
- gubitak fleksibilnosti (možda nećete moći da pomerate zglob sa punim opsegom pokreta)
- škripanje i krckanje (možete osećati škripanje prilikom korišćenja zgloba, pucketanje ili krckanje)
- koštani izraštaji, kvrge, izrasline (tvrde izbočine često se formiraju oko zahvaćenog zgloba)
- oticanje (može biti uzrokovano upalom mekih tkiva oko zgloba).
Kako se postavlja dijagnoza artritisa?
Tokom fizičkog pregleda, lekari testiraju zglobove na prisustvo otoka, crvenila i toplote. Takođe, želeće da vide koliko dobro možete da pokrećete zglobove.
Laboratorijski testovi
Analiza različitih vrsta telesnih tečnosti može pomoći u identifikaciji vrste artritisa koju imate. Najčešće analizirane tečnosti uključuju krv, urin i tečnost iz zgloba (sinovijalnu tečnost). Da bi se dobio uzorak tečnosti iz zgloba, lekari prvo čiste i umrtvljuju to područje, a zatim ubacuju iglu u zglob kako bi izvukli (punktirali) tečnost.
Snimanja: Koje su dijagnostičke metode
Različite vrste testova mogu otkriti probleme unutar zgloba, koji mogu izazivati vaše simptome. Najčešće su:
- Rendgen (X-zraci): Koristeći niske nivoe zračenja za prikaz kostiju, rendgenski snimci mogu pokazati gubitak hrskavice, oštećenje kosti i izrasline na kostima (osteofite). Rendgen možda neće otkriti rane promene izazvane artritisom, ali se često koristi za praćenje napredovanja bolesti.
- Kompjuterizovana tomografija (CT): CT skeneri prave rendgenske snimke iz više uglova i kombinuju informacije kako bi stvorili poprečne prikaze unutrašnjih struktura. CT može prikazati i kosti i okolna meka tkiva.
- Magnetna rezonanca (MRI): Kombinujući radio-talase sa jakim magnetnim poljem, MRI može dati detaljne poprečne slike mekih tkiva, poput hrskavice, tetiva i ligamenata.
- Ultrazvuk: Ova tehnologija koristi visokofrekventne zvučne talase za prikaz mekih tkiva, hrskavice i struktura koje sadrže tečnost blizu zglobova (burse). Ultrazvuk se takođe koristi za vođenje igle prilikom uklanjanja tečnosti iz zgloba ili ubrizgavanja lekova u zglob (ciljani UZ).
Artritis: Lekovi i lečenje
Lečenje artritisa usmereno je na ublažavanje simptoma i poboljšanje funkcije zglobova. Moguće je da će vam biti potrebna kombinovana terapija nekoliko različitih tretmana, kako biste utvrdili šta vam najbolje odgovara.
Lekovi i neželjeni efekti
Lekovi za lečenje artritisa variraju u zavisnosti od vrste artritisa. Najčešće korišćeni lekovi uključuju:
- Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID): Ovi lekovi mogu ublažiti bol i smanjiti upalu. Primeri uključuju ibuprofen (Advil, Motrin IB) i naproksen natrijum (Aleve). Jači NSAID lekovi mogu izazvati iritaciju želuca i povećati rizik od srčanog udara ili moždanog udara. NSAID su dostupni i kao kreme ili gelovi koji se utrljavaju na zglobove.
- Kontrairitanti: Neke vrste krema i masti sadrže mentol ili kapsaicin (sastojak koji daje ljutinu paprikama). Nanošenje ovih preparata na kožu preko bolnog zgloba može ometati prenos signala bola iz samog zgloba.
- Steroidni lekovi: Kortikosteroidi, poput prednizona, smanjuju upalu i bol i usporavaju oštećenje zglobova. Kortikosteroidi se mogu uzimati kao tablete ili ubrizgavati direktno u bolni zglob. Nuspojave mogu uključivati stanjivanje kostiju, povećanje telesne težine i dijabetes.
- Lekovi koji modifikuju tok bolesti (DMARD): Ovi lekovi mogu usporiti napredovanje reumatoidnog artritisa i zaštititi zglobove i druga tkiva od trajnih oštećenja. Pored klasičnih DMARD lekova, postoje i biološki lekovi i ciljano sintetisani DMARD lekovi. Nuspojave variraju, ali većina DMARD lekova povećava rizik od infekcija.
Fizikalna terapija
Fizikalna terapija može biti korisna za neke vrste artritisa. Vežbe poboljšavaju opseg pokreta i jačaju mišiće oko zglobova. U nekim slučajevima mogu biti potrebne udlage ili ortoze.
Hirurgija
Ako konzervativne mere ne pomažu, lekari mogu predložiti hirurške intervencije, kao što su:
- Korekcija zgloba (u nekim slučajevima, površine zgloba mogu se izravnati ili preoblikovati kako bi se smanjio bol i poboljšala funkcija, a zahvati se često obavljaju artroskopski, kroz male rezove na zglobu)
- Zamena zgloba (uključuje uklanjanje oštećenog zgloba i njegovo zamenu veštačkim; najčešće se zamenjuju zglobovi kukovi i kolena)
- Fuzija zgloba (ova procedura se češće koristi za manje zglobove, poput onih u ručnom zglobu, skočnom zglobu i prstima; uklanjaju se krajevi dve kosti u zglobu, a zatim se spajaju dok ne zarastu u jednu čvrstu jedinicu).
