Srčana slabost – bolest u čijem lečenju danas osim lekara učestvuju i algoritmi

Srčana slabost danas se ne leči samo lekovima – u borbu protiv ove tihe, ali smrtonosne bolesti uključili su se i algoritmi koji lekarima omogućavaju da prepoznaju opasnost pre nego što se pojave prvi simptomi

Srčana slabost je bolest koja pogađa sve veći broj ljudi i više se ne leči isključivo lekovima, već i pomoću precizno definisanih podataka. Zahvaljujući novim digitalnim alatima i softverima koji omogućavaju ranu dijagnostiku i praćenje pacijenata u realnom vremenu, lekari sada mogu da prepoznaju pogoršanje mnogo pre nego što do njega dođe.

Digitalna podrška lekarima u Sremskoj Kamenici

Preporučujemo

U Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine (IKVBV) u Sremskoj Kamenici razvijen je i primenjuje se specijalizovani softver za praćenje pacijenata sa srčanom slabošću – jedinstven u regionu. Na njegovom razvoju radili su stručnjaci IKVBV u saradnji sa domaćim IT timovima i istraživačima iz oblasti kardiologije, sa ciljem da objedine sve relevantne podatke o pacijentu – od laboratorijskih nalaza i ultrazvuka srca do terapije i kliničkog toka bolesti.

– Razvijen je sistem za podršku kliničkom odlučivanju koji pomaže lekarima u prepoznavanju i dijagnostikovanju srčane slabosti sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF). Softver se zasniva na preporukama Evropskog udruženja kardiologa i koristi parametre koji se rutinski mere, morfološke i funkcionalne ehokardiografske pokazatelje, nivo biomarkera NT-proBNP i podatke sa EKG-a (posebno prisustvo atrijalne fibrilacije). Automatskim sabiranjem ovih podataka, algoritam daje lekaru sugestiju o mogućem postojanju srčane slabosti sa očuvanom ejekcionom frakcijom (HFpEF-a). Time se značajno olakšava dijagnostika i omogućava ranije uvođenje terapije koja menja tok bolesti – objašnjava prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine, dodajući da je ova metoda razvijena u saradnji sa inženjerom Goranom Remerom, koji više od 30 godina prilagođava bolnički sistem potrebama lekara i pacijenata, ali i uz podršku prof. dr Aleksandra Redžeka i prof. dr Milovana Petrovića, koji su kao direktori uvek podržavali ovakve inovacije.

Srčana slabost – česta, a često i neprepoznata bolest

Procene pokazuju da više od 64 miliona ljudi širom sveta živi sa srčanom slabošću. Iako u Srbiji još uvek ne postoje precizni nacionalni podaci, na osnovu prevalence u evropskoj populaciji (od 1,7 do 2,3 odsto) pretpostavlja se da više od 120.000 građana naše zemlje ima ovo oboljenje.

Simptomi su često nespecifični – umor, nedostatak snage i daha, gušenje, „glad za vazduhom“, bol u grudima, vrtoglavica ili nesvestica – zbog čega bolest u ranoj fazi često ostaje neprepoznata. Ipak, srčana slabost ima ozbiljnu prognozu: svaki drugi pacijent ne preživi duže od pet godina nakon postavljanja dijagnoze.

U javnosti se češće govori o malignim bolestima kao najopasnijima, ali statistike pokazuju da je teret srčane slabosti jednako ozbiljan.

– Rano otkrivanje srčane slabosti ključno je za ishod lečenja i kvalitet života pacijenata. Svako srčano oboljenje može dovesti do sindroma srčane slabosti, a rana dijagnoza omogućava pravovremeno uvođenje terapije i sprečava komplikacije kao što su iznenadna smrt, novi infarkt ili česta hospitalizacija. Lečenje ovih bolesnika je kompleksno i zahteva angažovanje ne samo medicinskog tima, već i porodice i društva u celini. Prema savremenim smernicama, terapijski pristup obuhvata kombinaciju lekova koji dokazano poboljšavaju prognozu pacijenata, ACE inhibitore, ARB, ARNI, beta-blokatore, MRA, kao i SGLT2 inhibitore, koji predstavljaju najznačajniji terapijski napredak poslednje decenije. Ova grupa lekova, pored snižavanja nivoa glukoze u krvi, pozitivno utiče i na hemodinamiku, funkciju bubrega, smanjenje zapaljenja i oksidativnog stresa, što se odražava kroz smanjenje mortaliteta i hospitalizacija kod obolelih od srčane slabosti – ističe prof. dr Stojšić Milosavljević.

Sve mlađi pacijenti suočavaju se sa srčanom slabošću

Iako je srčana slabost najčešće bolest starije životne dobi – prisutna kod oko 10 odsto osoba starijih od 70 godina – zabrinjava što se starosna granica sve više spušta. Savremeni način života, stres i češća pojava koronarne bolesti kod mlađih osoba (poput infarkta miokarda) doprinose porastu broja pacijenata i u mlađoj populaciji. Iako se akutni infarkt danas uspešnije leči, oštećenje srčanog mišića koje zaostaje često vodi ka razvoju hronične srčane slabosti.

– Od detinjstva sam imao ubrzan puls i povišen krvni pritisak. Na fizičkom vaspitanju često sam morao da preskačem vežbe jer bih se brzo zamarao. Vremenom su se tegobe pogoršavale, radio sam stresan posao, često putovao, ishrana mi nije bila uredna, dobio sam i povišen šećer u krvi, a sa njim i višak kilograma. U jednom trenutku puls mi je bio oko 110, pritisak 180/110. Kada sam došao kod doktorke, ustanovljeno je da mi je srce uvećano, a parametri su mi bili ozbiljno poremećeni. Dobio sam terapiju novim lekom koji reguliše nivo šećera u krvi, ali povoljno deluje i na srce i funkciju bubrega i ubrzo sam osetio promenu, mogao sam da vozim, da budem koncentrisan i da radim svoj posao koji je veoma zahtevan. Tokom narednih meseci stanje mi se potpuno stabilizovalo. Postepeno sam izgubio 35 kilograma, šećer se vratio u normalu (oko 5 mmol/L), puls se smirio na 70–80, a pritisak na 120–130/80. Danas živim kao potpuno zdrav čovek, mogu da trčim, plivam, izdržim fizički napor i ne reagujem više na stres kao ranije – priča Laslo Lendjel (50) iz Bečeja.