U našem telu postoji „čuvar genoma”: Kako gen p53 svakog dana pomaže u sprečavanju nastanka raka

Svakog dana u našem organizmu nastane hiljade oštećenja DNK. Većina nas toga nije ni svesna. Ona mogu biti posledica prirodnog starenja, sunčevog UV zračenja, duvanskog dima, zagađenja, pojedinih hemikalija ili jednostavno grešaka koje nastaju dok se ćelije dele. Da nema ugrađenog sistema kontrole, takva oštećenja bi se vremenom gomilala i povećavala rizik od nastanka raka.

Jedan od najvažnijih zaštitnika u tom procesu jeste protein p53, koji naučnici već decenijama nazivaju "čuvarom genoma". Njega proizvodi gen TP53, čija je uloga da ćelijama da uputstvo za stvaranje ovog važnog zaštitnog proteina.

Šta zapravo radi p53?

P53 je protein koji neprekidno nadgleda stanje ćelija. Kada otkrije da je DNK oštećena, može da uradi jednu od tri stvari:

• zaustavi deobu ćelije dok se oštećenje ne popravi
• aktivira mehanizme za popravku DNK ako je šteta prevelika,
• pokrene programiranu smrt ćelije (apoptozu), kako se ona ne bi pretvorila u ćeliju raka.

Upravo zbog toga p53 predstavlja jednu od najvažnijih prirodnih odbrana organizma od malignih bolesti.

Zašto je toliko važan u nastanku raka?

Naučnici procenjuju da je TP53 mutiran ili ne funkcioniše pravilno u više od polovine svih malignih tumora kod ljudi.

Kada se to dogodi, ćelije sa oštećenom DNK više ne bivaju zaustavljene niti uništene. One nastavljaju da se dele i vremenom mogu da stvore tumor. To ne znači da svako ko ima promenu na ovom genu obavezno dobije rak, ali pokazuje koliko je njegova uloga važna u zaštiti organizma.

Naučnici pokušavaju da „ponovo probude” p53

Jedan od najuzbudljivijih pravaca savremene onkologije jeste razvoj terapija koje bi mogle da vrate funkciju oštećenom p53 ili da spreče njegovo razlaganje u ćelijama raka.

Danas se ispituju različiti pristupi – od lekova koji pokušavaju da reaktiviraju mutirani p53, preko genske terapije, do imunoterapije usmerene na tumore sa promenama u ovom genu. Iako su pojedine strategije već u kliničkim ispitivanjima, nijedna za sada nije postala standardna terapija za većinu malignih bolesti.

Možemo li da „ojačamo” p53?

Ovo je pitanje koje mnoge zanima. Za sada ne postoji hrana, suplement ili način života koji može direktno da poveća aktivnost p53.

Međutim, poznato je da pušenje, UV zračenje, gojaznost, prekomerna konzumacija alkohola i izloženost pojedinim kancerogenima povećavaju broj oštećenja DNK kojima je p53 izložen.

Zato stručnjaci smatraju da su ostavljanje cigareta, održavanje zdrave telesne mase, fizička aktivnost, uravnotežena ishrana i zaštita od sunca i dalje među najvažnijim merama za smanjenje rizika od raka. One ne „aktiviraju” p53, ali smanjuju količinu oštećenja sa kojima mora da se izbori.

Da li ste znali?

Zanimljivo je da su upravo slonovi pomogli naučnicima da bolje razumeju zaštitnu ulogu p53. Za razliku od ljudi, koji imaju po jednu funkcionalnu kopiju gena TP53 nasleđenu od svakog roditelja, slonovi imaju oko 20 dodatnih kopija ovog gena. To znači da njihove ćelije imaju više „rezervnih“ mehanizama za prepoznavanje i uklanjanje oštećenih ćelija pre nego što se pretvore u ćelije raka. Naučnici veruju da je upravo to jedan od razloga zbog kojih slonovi, iako imaju mnogo više ćelija od ljudi i žive više decenija, obolevaju od raka znatno ređe nego što bi se očekivalo. Ova pojava poznata je kao Petov paradoks (Peto's paradox) i već godinama predstavlja jedno od najzanimljivijih pitanja u istraživanju raka.

(eKlinika.rs)