Da li danas više ljudi oboleva od raka nego ranije? Onkolog objašnjava da li je zaista tako ili nam se čini

Gotovo da nema porodice koja ne poznaje nekoga ko se lečio ili se leči od raka. Sve češće čujemo da je prijatelj oboleo od raka debelog creva, koleginica od raka dojke ili komšija od raka pluća. Zato mnogi imaju utisak da je rak danas postao gotovo neizbežan. Ali da li je zaista tako? Odgovor na to pitanje dao je američki hematolog i onkolog dr Mikkael Sekeres u autorskom tekstu za The Washington Post, objašnjavajući da je stvarnost mnogo složenija nego što izgleda na prvi pogled.

Na prvi pogled statistika zaista deluje zabrinjavajuće. Danas se dijagnostikuje više slučajeva raka nego pre nekoliko decenija. Međutim, to ne znači da se bolest širi nekontrolisano. Stručnjaci ističu da na ove brojke utiče više faktora, od dužeg životnog veka do znatno bolje dijagnostike.

Živimo duže, a godine su najveći faktor rizika

Prema rečima dr Sekeresa, najvažniji razlog zbog kojeg danas češće viđamo rak jeste činjenica da ljudi žive znatno duže nego ranije. Starost je najveći pojedinačni faktor rizika za većinu malignih bolesti. Kako raste očekivani životni vek, sve više ljudi doživi godine u kojima je verovatnoća za razvoj raka najveća.

Drugim rečima, nije reč samo o tome da ima više raka, već i o tome da ima više ljudi koji dožive životno doba u kojem se on najčešće javlja.

Rak danas mnogo bolje otkrivamo

Pre tridesetak godina mnogi tumori bili su otkriveni tek kada bolest uznapreduje. Danas lekari raspolažu znatno preciznijim dijagnostičkim metodama.

Mamografija, kolonoskopija, PSA testiranje, CT, magnetna rezonanca i druge savremene metode omogućavaju da se mnogi tumori otkriju u ranoj fazi, kada još ne izazivaju simptome. Zbog toga se danas dolazi do više dijagnoza raka nego ranije, ali se istovremeno povećavaju i šanse za uspešno lečenje.

Dobra vest: Sve manje ljudi umire od raka

Iako broj dijagnoza ostaje visok, postoji podatak koji uliva optimizam. Zahvaljujući ranijem otkrivanju bolesti, manjem broju pušača i velikom napretku u lečenju, smrtnost od mnogih malignih bolesti već godinama opada. Najnoviji izveštaj Američkog društva za borbu protiv raka pokazuje da je petogodišnje preživljavanje svih malignih bolesti zajedno dostiglo istorijskih 70 odsto, što predstavlja najveći napredak do sada.

Zašto se onda čini da je rak svuda oko nas?

Osim što se bolest češće dijagnostikuje, danas se o njoj mnogo otvorenije govori.

– Nekada je rak bio tema o kojoj su porodice ćutale, dok danas oboleli javno dele svoja iskustva, a mediji i društvene mreže svakodnevno prenose njihove priče. Uz to, zahvaljujući savremenim terapijama, ljudi žive mnogo duže sa dijagnozom raka, pa bolest postaje vidljivija nego ranije - kaže dr Sekeres.

Postoji i razlog za oprez

Ipak, stručnjaci upozoravaju da nije sve posledica bolje dijagnostike. Poslednjih godina beleži se porast pojedinih malignih bolesti kod mlađih odraslih, posebno raka debelog creva. Naučnici još nemaju konačan odgovor zašto se to događa, ali istražuju ulogu gojaznosti, ultra-prerađene hrane, nedovoljne fizičke aktivnosti, alkohola, promena u crevnom mikrobiomu i drugih faktora iz životne sredine.

Šta možemo da učinimo?

Iako nije moguće sprečiti svaki slučaj raka, stručnjaci procenjuju da bi značajan broj malignih bolesti mogao da se izbegne zdravijim načinom života. Nepušenje, održavanje normalne telesne težine, redovna fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, umerena konzumacija alkohola, zaštita od sunca i redovni preventivni pregledi ostaju najvažnije mere koje svako može da preduzme.

– Rak i dalje predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih izazova savremenog doba. Ipak, možda je najvažnija poruka upravo ona koju naglašava dr Sekeres – činjenica da danas češće čujemo za rak ne znači da smo bespomoćni pred njim. Naprotiv, medicina nikada nije znala više o tome kako da bolest otkrije na vreme i kako da je uspešnije leči.

Kakva je situacija u Srbiji?

Maligne bolesti predstavljaju jedan od najvećih javnozdravstvenih problema i u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", svake godine se registruje oko 40.000 novoobolelih, dok od malignih bolesti premine oko 20.000 ljudi. Rak je, odmah posle bolesti srca i krvnih sudova, drugi vodeći uzrok umiranja u našoj zemlji.

Najčešći maligni tumori kod muškaraca su rak pluća, rak prostate i rak debelog creva, dok kod žena prednjače rak dojke, rak pluća i rak debelog creva. Stručnjaci zato posebno naglašavaju značaj preventivnih pregleda i skrining programa, jer rano otkrivanje bolesti u velikom broju slučajeva značajno povećava mogućnost uspešnog lečenja.

(eKlinika.rs/Washingtonpost.com)