Zašto sve više mladih oboleva od raka? Odgovor bi mogao da se krije u načinu na koji naše telo stari

Godinama je važilo pravilo da je rak prvenstveno bolest starijeg životnog doba. Međutim, poslednjih decenija lekari širom sveta primećuju zabrinjavajući trend: sve više ljudi oboleva od malignih bolesti pre 55. godine života, a često i mnogo ranije.

Prema podacima iz celog sveta, broj takozvanih karcinoma ranog početka porastao je za čak 24 odsto između 1990. i 2019. godine. Zašto se to dešava? Odgovor još ne znamo, ali nova studija objavljena u prestižnom časopisu Nature Medicine donosi zanimljiv trag.

Nisu važne samo godine koje pišu u ličnoj karti

Naučnici su proučavali nešto što se naziva biološka starost. Hronološka starost je jednostavna. To je broj godina koje smo proživeli.

Biološka starost govori nešto sasvim drugo. Ona pokazuje koliko je naše telo zaista „istrošeno”. Dvoje ljudi mogu imati po 40 godina, ali organizam jednog može funkcionisati kao da ima 35, a drugog kao da ima 50 godina.

Na biološko starenje utiču brojni faktori: način ishrane, fizička aktivnost, gojaznost, pušenje, kvalitet sna, hronični stres, izloženost zagađenju, ali i genetika i brojna druga životna iskustva koja ostavljaju trag na našem organizmu.

Kada telo stari brže nego što bi trebalo

Istraživači sa Univerziteta Vašington analizirali su zdravstvene podatke više od 160.000 ljudi iz Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država.

Koristeći savremene biomarkere iz krvi procenjivali su koliko brzo organizam stari i upoređivali biološku sa hronološkom starošću. Rezultati su pokazali da ljudi rođeni u novijim generacijama imaju izraženije znake ubrzanog biološkog starenja nego generacije rođene dve ili tri decenije ranije.

Što je razlika između biološke i hronološke starosti bila veća, rastao je i rizik od razvoja raka pre 55. godine života. Kod osoba sa najizraženijim ubrzanim biološkim starenjem rizik od ranog razvoja malignih bolesti bio je oko 15 odsto veći u odnosu na one čiji je organizam stario sporije.

Posebno su uočene veze sa rakom pluća, debelog creva, digestivnog sistema i materice.

Zašto se to dešava?

Kako organizam stari, u ćelijama se postepeno nagomilavaju različita oštećenja. Rastu nivoi hronične upale, slabi imunski sistem, dolazi do promena u genima i njihovoj regulaciji, a povećava se i verovatnoća da neka ćelija izgubi kontrolu nad svojim rastom i postane maligna. To je razlog zbog kojeg se rak tradicionalno smatra bolešću starosti.

Nova studija postavlja važno pitanje: šta ako kod današnjih mlađih generacija ti procesi počinju ranije i odvijaju se brže?

Ako je to tačno, moglo bi objasniti zašto se pojedini karcinomi danas dijagnostikuju kod ljudi koji su decenijama mlađi nego što je to nekada bio slučaj.

Šta ubrzava biološko starenje?

Ova studija nije istraživala uzroke ubrzanog starenja, ali naučnici širom sveta trenutno ispituju više mogućih faktora.

Među njima su:

• gojaznost i metabolički poremećaji,
• sedelački način života,
• ultraprerađena hrana,
• hronični stres,
• poremećaj sna,
• izloženost zagađenju životne sredine,
• određene hemikalije iz okruženja.

Najverovatnije nijedan od ovih faktora ne deluje samostalno. Veruje se da se njihov efekat godinama sabira i postepeno utiče na način na koji organizam stari.

Važno upozorenje

Iako su rezultati veoma zanimljivi, oni ne dokazuju da ubrzano biološko starenje izaziva rak. Studija pokazuje da između ova dva procesa postoji povezanost, ali ne može da potvrdi uzročno-posledičnu vezu. Potrebna su nova, dugoročna istraživanja koja će pratiti ljude tokom više godina kako bi se utvrdilo šta je uzrok, a šta posledica. Drugim rečima, ovo je važan deo slagalice, ali ne i konačan odgovor.

Dobra vest

Možda najvažnija poruka ovog istraživanja nije zabrinjavajuća, već ohrabrujuća. Ako jednog dana budemo mogli pouzdano da izmerimo biološku starost, lekari će možda mnogo ranije prepoznati osobe koje imaju povećan rizik od razvoja raka. To bi otvorilo mogućnost ranijih pregleda, pravovremene prevencije i otkrivanja bolesti u fazi kada je izlečenje izvesno. Istovremeno, istraživanje nas podseća na nešto što medicina već dugo zna: iako na godine koje prolaze ne možemo da utičemo, na način na koji naše telo stari često možemo.

Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine, kvalitetna ishrana, dovoljno sna, prestanak pušenja i kontrola hroničnog stresa ne predstavljaju samo ulaganje u duži život. Sve više dokaza pokazuje da mogu biti ulaganje i u zdravije starenje organizma.

A možda upravo u tome leži jedan od ključeva za zaustavljanje zabrinjavajućeg porasta raka kod mlađih ljudi.

(eKlinika.rs)