Kako ćelije raka uspevaju da prevare organizam? Evo po čemu se razlikuju od zdravih ćelija i kako opstaju

Rak je bolest koju prati nekontrolisano i ubrzano deljenje abnormalnih ćelija raka, njihovo širenje u okolna tkiva i stvaranje metastaza putem krvi ili limfe. Smatra se najstrašnijom bolešću čovečanstva za koju još uvek ne postoji lek, a prema statistikama, tokom svog života, 38 odsto ljudi će razviti neki oblik karcinoma.

8 glavnih razlika između ćelija raka i normlanih ćelija

Rak se razvija kada normalni kontrolni mehanizam tela prestane da funkcioniše. Stare ćelije ne odumiru, već kreću da rastu van kontrole, formirajući nove, abnormalne ćelije koje mogu da formiraju masu tkiva, koja se naziva tumor.

Preporučujemo

Glavna razlika između normalnih ćelija i malignih, ćelija raka je u gubitku kontrole nad sopstvenim rastom, deljenjem i odumiranjem. Dok normalne ćelije u ljudskom telu funkcionišu po strogo definisanim biološkim pravilima kako bi održale zdravlje tkiva i organa, ćelije raka ne poštuju ta pravila i ponašaju se autonoomno.

Ćelije raka se razlikuju od normalnih ćelija na mnogo načina:

1. Ćelije raka rastu u nedostatku signala koji im govore da rastu, dok normalne ćelije rastu samo kada prime takve signale
2. Ignorišu signale koji obično govore ćelijama da prestanu da se dele ili da odumiru (proces poznat kao programirana ćelijska smrt ili apoptoza)
3. Prodiru u obližnje oblasti i šire se na druge delove tela. Normalne ćelije prestaju da rastu kada naiđu na druge ćelije, a većina normalnih ćelija se ne kreće po telu
4. Šalju signal krvnim sudovima da rastu prema tumorima. Ovi krvni sudovi snabdevaju tumore kiseonikom i hranljivim materijama i uklanjaju otpadne proizvode iz tumora.
5. Znaju da se sakriju od imunog sistema. Imuni sistem normalno eliminiše oštećene ili abnormalne ćelije
6. Sposobne su da „prevare” imuni sistem kako bi pomogao ćelijama raka da ostanu žive i rastu. Na primer, neke ćelije raka „ubeđuju" imune ćelije da zaštite tumor umesto da ga napadaju
7. Akumuliraju višestruke promene u svojim hromozomima, kao što su duplikacije i delecije delova hromozoma. Neke ćelije raka imaju duplo veći broj hromozoma od normalnog
8. Oslanjaju se na različite vrste hranljivih materija od normalnih ćelija. Pored toga, neke ćelije karcinoma proizvode energiju iz hranljivih materija na drugačiji način od većine normalnih ćelija. Ovo omogućava ćelijama raka da brže rastu.

Pathofiziološki mehanizmi razlike između ćelija

Genetika i akumulacija mutacija - Normalne ćelije imaju izuzetno precizne mehanizme za popravku DNK oštećenja tokom deljenja, dok ćelije raka nastaju kada u jednoj od njih dođe do serije mutacija u dva ključna tipa gena:

• Protoonkogeni (koji postaju onkogeni) - deluju kao „gas“ za deljenje ćelije i ostaju trajno uključeni
• Tumor-supresorski geni (p53) - deluju kao „kočnica“ koja sprečava neregulisano deljenje. Kod raka, ova „kočnica je pokvarena”.

Angiogeneza (Stvaranje novih krvnih sudova) - Kako bi normalno tkivo raslo, potrebna mu je uobičajena prokrvljenost. Međutim, kako tumor raste, centralni delovi ostaju bez kiseonika. Ćelije raka luče faktore rasta (poput VEGF) koji prisiljavaju telo da stvara nove krvne sudove isključivo za ishranu tumora.

Besmrtnost (Aktivnost telomeraze) - Normalne ćelije imaju ograničen broj deljenja ( Hejflikov limit) jer se zaštitni krajevi hromozoma (telomere) skraćuju sa svakim deljenjem. Ćelije raka, s druge strane, aktiviraju enzim telomerazu, koji konstantno obnavlja krajeve hromozoma, čineći ove ćelije praktično „besmrtnim“.

(eKlinika.rs)