Generacija pod većim rizikom: zašto mladi danas češće obolevaju od tumora nego njihovi roditelji

Oko 80 odsto otkrivenih karcinoma nisu posledica nasledne mutacije, već delovanja spoljašnjih faktora

Karcinom, hipertenzija, dijabetes tipa 2, bolesti su koje se sve češće dijagnostikuju u mlađem životnom dobu. Pojedini stručnjaci navode da su milenijalci, osobe rođene između 1981. i 1995. godine, prva generacija koja ima veći rizik od razvoja tumora nego njihovi roditelji. Na globalnom planu, broj bolesnika koji se leče od raka, a mlađi su od 50 godina, porastao je za 79 odsto od 1990. do 2019. godine. Oko 80 odsto otkrivenih karcinoma je "sporadično", što znači da nisu posledica nasledne mutacije, već delovanja spoljašnjih faktora.

Šta jedemo, pijemo, udišemo?

Preporučujemo

Imunolog prof. Lydia Begona Horndler Gil, Universidad San Jorge, smatra da na razvoj karcinoma utiče više faktora spoljne sredine, od onog šta jedemo, pijemo, udišemo, do stresa, fizičke aktivnosti. Ono što najviše utiče na rizik od tumora, kako tvrdi Horndler Gil, nisu geni koje nasledimo, već faktori životnog stila.

Ishrana

Ishrana je jedan od glavnih faktora koji se krije iza "nove epidemije". Dečja gojaznost, koja je u porastu od 1980. godine, jedan je od mogućih krivaca. Prekomernu telesnu težinu imalo je 2022. godine više od 390 miliona dece i adolescenata uzrasta 5 do 19 godina, a od ovog broja gojazno je bilo 160 miliona, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Lekari upozoravaju da gojaznost nije isključivo estetski problem, već stanje koje vodi u insulinsku rezistenciju, hroničnu upalu, ali i hormonske promene, koje su mogući okidač za razvoj raka debelog creva, dojke ili endometrijuma.

Efekti dečje gojaznosti ne nestaju s godinama. Prema Fondaciji za rak debelog creva i meta-analizi koja je obuhvatila više od 4,7 miliona ljudi, osobe sa visokim indeksom telesne mase u detinjstvu imaju za 39 odsto (muškarci) i 19 odsto (žene) veći rizik od raka debelog creva u odraslom dobu, u poređenju sa osobama koje su imale normalnu težinu u detinjstvu.

Promene u načinu ishrane utiču na crevnu floru. Utvrđeno je da ultraprerađene namirnice smanjuju bakterijsku raznovrsnost u crevima i povećavaju udeo sojeva sa proinflamatornim materijama. Ovakav način ishrane uslovljava porast gastrointestinalnih bolesti, kao što su sindrom iritabilnog creva ili prekomerno razmnožavanje bakterija u tankom crevu — tegoba koje su posebno prisutne među milenijalcima, smatra prof. Horndler Gil.

Alkohol

Prekomerna konzumacija alkohola drugi je veliki faktor rizika, usled koga su bolesti koje su nekada imale skoro isključivo starije osobe sve zastupljenije i kod mladih. Godinama se verovalo da čaša vina može da zaštiti zdravlje, sada stručnjaci ipak naglašavaju da ne postoji bezbedna količina alkohola. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikuje alkohol kao kancerogen iz grupe 1, u istom rangu s duvanom. Acetaldehid je toksični metabolit alkohola i jedinjenje koje oštećuje DNK.

Prof. Horndler Gil opaža da postoje generacijske razlike u konzumaciji alkohola. Bejbi bumeri, osobe rođene između 1946. i 1964. godine, češće piju od milenijalaca, s tim što je mlađa generacija sklonija prekomernom opijanju koje nosi značajne rizike. Ovo potvrđuje i istraživanje EDADES Ministarstva zdravlja Španije iz 2024. godine.

Nedavna studija časopisa Environmental Science & Technology otkriva da mnogi pivski brendovi sadrže perfluoroalkilne supstance (PFAS). Ove hemikalije, poznate i kao „večne hemikalije“, jer se teško razgrađuju, dovode se u vezu sa većom verovatnoćom pojave raka testisa i bubrega.

Nedostatak sna

Novije generacije spavaju znatno manje i lošije od svojih baka i deka. Istraživanja pokazuju da milenijalci i generacija Z spavaju u proseku 30 do 45 minuta manje nego bejbi bumeri, uglavnom zbog noćnog izlaganja ekranima i društvenim mrežama. Veštačko svetlo sa ekrana ometa prirodno oslobađanje melatonina — hormona koji reguliše cirkadijalni ritam, to jest naš unutrašnji sat i ciklus spavanja i buđenja.

Hronični manjak sna smanjuje sposobnost "popravljanja" DNK i umanjuje zaštitno dejstvo melatonina u borbi protiv raka. Niži nivoi melatonina dovode se u vezu sa smanjenom sposobnošću tela da se suprotstavi oksidativnim oštećenjima DNK i s povećanom ćelijskom proliferacijom — procesom rasta i deljenja ćelije. Poremećaj cirkadijalnog ritma, takođe, utiče na ekspresiju gena ključnih za popravku DNK, što znači da se mutacije vremenom gomilaju i povećavaju rizik od pojave tumora.

Teret stresa

Prof. Lydia Begona Horndler Gil smatra da su milenijalci verovatno generacija s najvišim nivoom hormona kortizola. Kada je tokom dužeg vremenskog perioda ovaj „hormon stresa“ povišen, može da dođe do razvoja insulinske rezistencije, hipertenzije, slabljenja imunog sistema.

Istraživanja pokazuju da hroničan stres produbljuje upale, ometa sposobnost tela da eliminiše abnormalne ćelije, a čak može da "probudi" uspavane ćelije tumora. Studije navode da osobe sa višim nivoom stresa mogu lakše da se razbole od karcinoma od osoba koje bolje kontrolišu stres.

Samolečenje

Mlađe generacije se češće leče na svoju ruku, uzimaju lekove bez konsultacije sa lekarom. Horndler Gil napominje da se česta upotreba paracetamola povezuje s oštećenjem jetre i mogućim povećanjem rizika od karcinoma jetre. Oralni kontraceptivi, kada se koriste dugi niz godina bez nadzora stručnjaka, blago povećavaju rizik od raka dojke i grlića materice, iako istovremeno štite od raka jajnika i endometrijuma.

Dugotrajna upotreba antacida (neutrališu višak želudačne kiseline) i antibiotika povezana je s povećanim rizikom od raka organa za varenje.

Šta čeka milenijalce u budućnosti?

Prognoze su zabrinjavajuće, napominje prof. Lydia Begona Horndler Gil. Očekuje se da bi na globalnom nivou broj slučajeva raka, sa oko 20 miliona u 2022. godini, mogao da poraste na skoro 35 miliona u 2050. godini, što je ukupno povećanje od gotovo 77 procenata. Ovaj trend posebno je izražen kod digestivnih i ginekoloških tumora, koji postaju sve češće bolesti osoba mlađih od 50 godina.

I pored toga što su milenijalci i novije generacije pod većim pritiskom anksioznosti i brzih rešenja u vidu pilula, nije sve izgubljeno, podvlači Horndler Gil. Možemo da kontrolišemo mnoge faktore rizika počevši već od danas. Zdravim navikama možemo da smanjimo rizik od bolesti i poboljšamo kvalitet života u budućnosti.