Rak ranog početka izaziva sve veću zabrinutost stručne javnosti: Karcinom više nije isključivo bolest starijih, tvrde naučnici

Novi podaci australijske agencije za rak „Cancer Australia“ otkrivaju zapanjujući porast karcinoma kod mlađih pacijenata u periodu između 2000. i 2024. godine

Rak ranog početka (early-onset cancer) je karcinom koji se javlja pre 40. godine života. U savremenom svetu sve je više mladih pacijenata sa rakom dojke, debelog creva i drugih onkoloških bolesti, koje se često dovode u vezu sa naslednim faktorima. Novi podaci australijske agencije za rak „Cancer Australia“ otkrivaju zapanjujući porast karcinoma kod mlađih pacijenata u periodu između 2000. i 2024. godine. Zašto se bolest javlja u sve mlađem životnom dobu, pitanje je na koje lekari još nemaju precizan odgovor.

Bolest se dijagnostikuje u kasnijim stadijumima

Preporučujemo

Uočava se porast raka pankreasa, jetre, materice, bubrega kod pacijenata između 30. i 39. godine. Prof. Dorothy Keefe iz „Cancer Australia“ kaže da se kod mladih pacijenata primećuje veća učestalost određenih malignih bolesti. Karcinom je tradicionalno bolest starenja, pri čemu su uobičajeni oblici – poput raka creva, dojke i pluća – češći kod starijih osoba.

Rak ranog početka često se dijagnostikuje u kasnijim stadijumima bolesti, kada je već došlo do metastaza i kada je lečenje teže i komplikovanije. I pored decenija istraživanja, uzroci nastanka raka ostaju neuhvatljivi.

Više od 90 odsto karcinoma nastaje sporadično, bez genetskog uzroka

Sve vrste raka uzrokovane su promenama u genima, ali nisu sve ove promene nasledne. U dobro poznatim naslednim slučajevima, kod, na primer, BRCA mutacije povezane sa rakom dojke i jajnika, ili Linčovog sindroma i raka debelog creva, jasan je genetski put. Međutim, kod većine mladih osoba u početnim fazama nema naslednog faktora. Nekih 90 do 95 odsto karcinoma nastaje sporadično i bez nasleđenog genetskog uzroka, a 5 do 10 odsto je povezano sa genetikom, to jest nasleđivanjem.

Uloga faktora okoline

Veruje se i da faktori okoline ili „ekspozom“ mogu igrati ulogu. Ekspozom se odnosi na kumulativni uticaj okoline i povezane biološke reakcije koja se odvija tokom celog života. U slučaju onkoloških bolesti spoljni uticaji stupaju u interakciju sa genima i pokreću maligne promene. Smatra se da ključ razumevanja raka ranog početka može da bude u faktorima spoljne sredine u kojima su odrastali mlađi pacijenti.

Gojaznost je sve zastupljenija u dečjem dobu, ishrana je zasnovana na visoko prerađenim industrijskim gotovim namirnicama. Sve češće se koriste antibiotici, a svi ovi faktori mogu da utiču na razvoj imunog sistema i da se sa majke prenesu na dete.

Mikroplastika je i dalje velika nepoznanica

U isto vreme sve je veće prisustvo sintetičkih hemikalija i plastike u svakodnevnom životu. Uprkos tome što je to novo područje istraživanja, neki naučnici upozoravaju da mikroplastika može imati štetne efekte na ljudski organizam, posebno u velikim koncentracijama. Tragovi mikroplastike prvi put su 2022. godine otkriveni u ljudskoj krvi. Mikroplastika su čvrste plastične čestice manje od pet milimetara, koje su nerastvorive u vodi i nerazgradive.

Stručnjaci iz raznih oblasti već godinama bave se problemom mikroplastike i upozoravaju na činjenicu da milioni tona plastike završe na otpadima širom sveta. Lancem ishrane mikroplastika dospe i do ljudi. Naučnici kažu da svake nedelje čovek pojede oko četiri grama plastike, ili jednu platnu karticu.