Foto: Shutterstock
Usamljenost i stres prema projekcijama Svetske zdravstvene organizacije stanja su koja bi mogla da budu najveća pretnja za ljudsko zdravlje u ovoj godini. Na iznenađenje mnogih koji su očekivali kardiovaskularna oboljenja ili covid 19, na listi projekcija SZO našle su se neke druge bolesti, koje su pokazatelji da se svet menja.
Tokom većeg dela ljudske prošlosti glad je bila glavni uzrok smrti širom sveta. Nedostatak hrane i dalje pogađa više od milijardu ljudi na svetu, ali s druge strane ima sve više jeftinih, nezdravih i u isto vreme ukusnih namirnica. SZO je 1997. godine proglasila gojaznost globalnom epidemijom. Podaci iz 2020. pokazuju da više od 1,9 milijardi ljudi starijih od 18 godina ima višak kilograma, dok je više od 650 miliona njih gojazno. Stručnjaci procenjuju da će, ako se trend nastavi, do 2030. godine više od polovine svetske populacije imati višak kilograma.
U poslednje dve godine epidemije covid 19 mnoge osobe su bile izolovane. Zvanični podaci pokazuju da usamljenost može biti štetna za mentalno i fizičko zdravlje, i da se može ispoljiti povišenim nivoom upalnih proseca, višim vrednostima holesterola, šećera u krvi, lošijim funkcionisanjem mozga.
SZO upozorava da je usamljenost sama po sebi epidemija i da je treba tretirati kao takvu. Od usamljenosti pate starije osobe, ali studije pokazuju da čak i mladi ljudi i tinejdžeri imaju isti problem. Stručnjaci navode da su podaci alarmantni i da će imati dugoročno negativan uticaj na javno zdravlje u budućnosti.
SZO je 2016. upozorila na hroničan stres kao „najopasniju epidemiju 21. veka“. Stres je emocija koja je oduvek pomagala svim živim bićima da brzo reaguju na opasnosti i prežive opasne situacije, naglašavaju stručnjaci. U savremenom svetu stres, ipak čoveku može doneti više štete nego koristi.
Ljudi se često upuštaju i u besmislene rasprave, nerviraju na poslu, u saobraćaju, nisu u stanju da dobro upravljaju stresom usled čega raste krvni pritisak i šanse za razvoj kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, psihičkih bolesti. Stručnjaci SZO naglašavaju da u savremenom svetu nivoi stresa i nesreća konstantno rastu, pa postaju „nova normalnost“.
Kronova bolest je hronična zapaljenska bolest creva sa genetskom osnovom. Zahvata ceo digestivni trakt, „od usta do anusa”. Česti prolivi (dijareje) u trajanju dužim od 6 nedelja, lažni nagoni na pražnjenje creva, bolovi ili grčevi u trbuhu, krv u stolici, su najčešći znaci i simptomi bolesti.
Ova bolest je sve učestalija, ali smatra se da je ova činjenica i posledica razvoja dijagnostike, ipak tačan uzrok ove bolesti je nepoznat. Pretpostavlja se da određeni tip ishrane i stres mogu isprovocirati Kronovu bolest koja je neizlečiva. Bolest se ipak može uspešno kontrolisati i simptomi se mogu ublažiti lekovima i određenim oblicima ishrane.
Endometrioza je bolno stanje koje pogađa 10 do 15 odsto žena u reproduktivnom dobu. Stanje je često ali se teško dijagnostikuje, većina pacijentkinja tek posle 12 godina dobije tačnu dijagnozu.
Bolest se može manifestovati jakim menstrualnim bolom, pojačanim krvarenjem, bolovima tokom seksualnog odnosa, gastrointestinalnim poremećajima. Pacijentkinje se žale na bolove i osetljivost u predelu karlice, hroničan umor, depresiju. Nije poznat tačan mehanizam nastanka bolest, ali dobra vest je da ima sve više napora da se za svaku pacijentkinju nađe najbolja terapija, koje će umanjiti siptome.