Koliko zdrav čovek zapravo može dugo da živi je tema koja je ponovo pokrenuta nakon smrti najstarije osobe na svetu u dobi od 118 godina. Ova tema vekovima deli naučnike, koji pokušavaju da nađu odgovor na pitanje – postoji li granica i koliko dugo zdrav čovek može da živi?
Zdrav čovek smatra se svako ko nije preživeo neku nesreću ili bolest
Nakon što je prošle nedelje u 118. godini umrla časna sestra Lucile Randon iz Francuske, španska baka Maria Branyas Morera (115) preuzela je titulu najstarije žive osobe, saopštila je Ginisova knjiga rekorda (Guinness World Records). Još u 18. veku, francuski prirodnjak Georges-Louis Leclerc, poznat kao grof de Buffon, izneo je teoriju da osoba, koja nije pretrpela neku nesreću ili bolest, može teorijski da živi maksimum od 100 godina. Međutim, napredak medicine i poboljšanje uslova života od tada su pomerili granicu unazad za nekoliko decenija. Nova prekretnica postignuta je kada je Francuskinja Jeanne Calment proslavila svoj 120. rođendan 1995. godine. Calment je preminula dve godine kasnije nakon jubilarnog rođendana, u 122. godini života. Prema zvaničnim podacima, Jeanne Calment je i dalje najstarija osoba koja je ikada živela.
Dugovečnost ograničena na oko 115 godina?
Prema statistici Ujedinjenih nacija, 2021. bilo je oko 593.000 ljudi starih 100 godina ili više, u odnosu na 353.000 koliko ih je bilo deceniju ranije, odnosno 2011. godine. Kako se očekuje, broj stogodišnjaka će se u u narednoj deceniji više nego udvostručiti, pokazuju podaci agencije Statista. A porast broja superstogodišnjaka – ljudi starijih od 110 godina – počeo je da se povećava od 1980. godine.
Pa koliko dugo zapravo može da živi zdrav čovek, pitaju se mnogi. Naučnici po ovom pitanju imaju suprotstavljenje stavove. Neki tvrde da je životni vek ljudske vrste ograničen strogim biološkim ograničenjima, dok drugi ne veruju u tu tezu. Godine 2016, u Nature časopisu, grupa naučnika – genetičara objavila je članak da nije bilo poboljšanja u ljudskoj dugovečnosti od kasnih 1990-ih. Analizirajući globalne demografske podatke, otkrili su da se maksimalni ljudski životni vek smanjio od smerti Jeanne Calment – iako je na svetu bilo više starijih ljudi. Zaključili su da ljudski životni vek ima prirodnu granicu i da je dugovečnost ograničena na oko 115 godina.
Kada je čovek zdrav stopa smrtnosti se usporava nakon 85. godine
– Ali, ovu hipotezu delimično osporavaju mnogi demografi – smatra francuski demograf Jean-Marie Robine, specijalista za stogodišnjake na Institutu za medicinska istraživanja INSERM. Istraživanje iz 2018. pokazalo je da, iako se stopa smrti povećava sa godinama, ona se ipak usporava nakon 85. Oko 107. godine, stopa smrtnosti dostiže vrhunac od 50 do 60 procenata svake godine, navodi se u istraživanju.
– Prema ovoj teoriji, ako ima 12 ljudi od 110 godina, 6 će preživeti do 111. godine, troje do 112. i tako dalje – pojasnio je Robine. Ali, što je više superstogodišnjaka, veće su šanse nekolicini da dožive rekordne godine. Ako ima 100 superstogodišnjaka, 50 će doživeti 111 godina, a 25 će živeti do 112, navodi Robine. Međutim, Robine i njegov tim ove godine će objaviti istraživanje koje će pokazati da stopa smrtnosti i dalje raste nakon 105. godine, dodatno sužavajući okvir kako bi se dobio odgovor na pitanje koje mnoge zanima.
Neka medicinska otkrića mogla bi da ponište sve što znamo o smrti
I drugi stručnjaci su oprezni pri izboru strane, jer neka buduća medicinska otkrića bi uskoro mogla da ponište sve što znamo o smrti.
– Za sada nema definitivnog odgovora na pitanje koliko dugo zdrav čovek može da živi. Čak i ako se povećava broj ljudi koji dostižu duboku starost je i dalje prilično mali mi još uvek ne možemo da napravimo nikakvu značajnu statističku procenu – kaže France Mesle, demograf na Francuskom institutu za demografske studije (INED).
A dr Eric Boulanger, francuski lekar specijalizovan za starije osobe, smatra, na primer, kako bi „genetska manipulacija” mogla da omogući nekim ljudima da žive 140 ili čak 150 godina.
Životni vek je genetski problem jer je veštački ograničen kako bi se izbegla prenaseljenost na ovom stupnju razvoja društva. Mi smo veštačka tvorevina i eksperiment….