Veštačka inteligencija uskoro će i u Srbiji omogućiti stručnjacima da lakše otkriju i na vreme leče retke bolesti. Univerzitetski Klinički centar Srbije, Univerzitetska dečija klinika u Tiršovoj i KBC Zemun, u saradnji sa Institutom za veštačku inteligenciju Srbije, pokrenuli su pilot projekat „Upotreba veštačke inteligencije u ranoj dijagnostici retkih bolesti“. Veruje se da bi veštačka inteligencija mogla brže da dijagnostikuje rak pluća ili pomogne pri analizi EKG snimka.
Kasna i komplikovana dijagnostika
Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana. Zajednički imenitelj svim retkim bolestima jeste kasna i komplikovana dijagnostika, kao i neadekvatno prepoznavanje simptoma. Proces dijagnostike ponekad traje i do 8 godina, a pacijenti u potrazi za pravom dijagnozom posete više od 10 stručnjaka različitih specijalnosti.
Pilot projekat pod pokroviteljstvom Vlade Republike Srbije, a u saradnji sa inovativnom japanskom farmaceutskom kompanijom Takeda ima za cilj da kroz upotrebu savremenih digitalnih tehnologija utiče na smanjenje kompleksnosti dijagnostike retkih bolesti, skrati vreme do postavljanja tačne dijagnoze, smanji pritisak na zdravstveni sistem, a posledično troškove lečenja preusmeri na adekvatnu inovativnu terapiju.
U Srbiji pola miliona građana ima neku retku bolest
Prema procenama Evropske komisije, u svetu postoji između 6.000 i 7.000 retkih bolesti od kojih boluje čak šest do osam odsto svetske populacije. Procenjuje se da u Srbiji, sa nekom retkom bolešću živi čak pola miliona građana.
– Istraživači u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije imaju mogućnost da rade na projektu koji će imati veliki društveni značaj i koji će omogućiti lakšu dijagnostiku obolelih u vrlo osetljivoj grupi pacijenata kao što su bolesnici koji boluju od retkih bolesti. Ovo je jedan od projekata koji Institut za veštačku inteligenciju Srbije radi u oblasti zdravstva – objašnjava dr Branka Rakić, vođa grupe “Primena veštačke inteligencije u zdravstvu” u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.
Primer Fabryeve bolesti
Veliki broj istraživanja govori u prilog upotrebe veštačke inteligencije u medicini, naglašava prof. dr Arsen Ristić, kardiolog,načelnik odeljenja za srčanu insuficijenciju u UKC Srbije. Pilot projekat se sprovodi na primeru progresivnog multisistemskog oboljenja i teške nasledne bolesti Fabryeve bolesti.
– Ova bolest zahvata više organa i zahteva više različitih procedura, otkrivanje bolesti traje i po nekoliko godina. Imamo čime da lečimo pacijente, savremena terapija je dostupna o trošku države, problem je u ranoj dijagnostici. Blagovremeno uvođenje odgovarajuće terapije kod Fabryeve bolesti bolesti sprečava mogućnost nastanka srčane slabosti, šloga u ranom životnom dobu kao i pojavu bubrežne slabosti, zbog čega ovi pacijenti često završe na dijalizi. Koliko god je ljudski faktor važan, tu nam pomaže softver i usmerava nas u dobrom pravcu, ukazuje u određenom slučaju da može da se radi o nekoj retkoj bolesti. Prednost je što softver raspolaže samo simptomima relevantnim za određenu bolest, bez pristupa bilo kakvim privatnim podacima pacijenta. Projekat bi trebalo da počne za nekoliko nedelja – zaključuje prof. dr Ristić.
Veštačka inteligencija u službi rane dijagnostike raka pluća
Institutu za veštačku inteligenciju Srbije, pored ovog projekta, radio je i na razvoju algoritama za analizu rendgenskih snimaka pluća za otkrivanje covid 19. Cilj je da se nastavi sa primenom veštačke inteligencije u medicini kako bi se razvili alati koji će pomoći pri dijagnostici drugih oboljenja, kao što je, na primer rak pluća.
Zajedno sa Institutom za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ radi se na upotrebi veštačke inteligencije u analizi EKG snimaka. Jedan od zacrtanih ciljeva Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, posebno istraživačke grupe “Primena veštačke inteligencije u zdravstvu” jeste kreiranje inovativnih rešenja i veća primena veštačke inteligencije u zdravstvu, kako bi pomogli lekarima i bolesnicima, ali i doprineli unapređenju javnog zdravlja i društva uopšte, navodi se u saopštenju ovog Instituta.
