Ovi lekovi mogu povećati izlučivanje kalcijuma u bubrezima, a dugotrajno uzimanje vitamina D može dovesti do hiperkalcemije Foto: Shutterstock/ dr Požar lična arhiva
Vitamin D je dragocen saveznik našeg zdravlja, posebno u zimskom delu godine, kada se manje izlažemo prirodnim izvoru ovog vitamina – sunčevoj svetlosti. Stručnjaci potvrđuju da je vitamin D zaista moćan dodatak za mineralizaciju kostiju, pomaže kod autoimunih bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, jača imunitet i poboljšava kognitivne funkcije. I pored mnogobrojnih dobrih karakteristika, moguće je da ovaj vitamin stupi u interakciju sa nekim lekovima. Imajući u vidu važnost dovoljnih količina vitamina D za zdravlje i njegovu hormonalnu ulogu, lekari savetuju upotrebu vitamina D prvenstveno putem namirnica. Problem je što ishranom unesemo samo oko 20 odsto dnevnih potreba. Suplementacija se preporučuje pod nadzorom lekara i tek kada se ustanovi manjak vitamina D.
Stručnjaci navode da su moguće interakcije između preparata vitamina D i lekova koji se koriste za lečenje aritmije, visokog krvnog pritiska i jačanje srca (kao što su verapamil, diltiazem i digoksin), kao i sa lekovima koji se primenjuju za pojačano izlučivanje urina (diuretici).
– Ovi lekovi mogu povećati izlučivanje kalcijuma u bubrezima, a dugotrajno uzimanje vitamina D može dovesti do hiperkalcemije. Takođe, u slučaju primene antiepileptičke terapije (fenitoin, karbamazepin, barbiturati), određenih antibiotika i kortikosteroida, preporučuje se izbegavanje istovremenog unosa vitamina D sa ovim lekovima, uz pauzu od 4-5 sati između uzimanja ovih preparata – kaže za portal eKlinika doktor medicinskih nauka javnog zdravlja dr sc. med. Hajnalka Požar.
Kada je reč o oboljenjima štitne žlezde, kao i kod drugih autoimunih stanja, vitamin D može biti koristan za poboljšanje simptoma, dr Požar dodaje da čak može da smanji nivoa antitela koja se stvaraju protiv štitne žlezde.
– Preporučuje se da se svi vitaminski preparati uzimaju odvojeno od lekova kao što su euthyrox i levothyroxine. Manja istraživanja sugerišu da može doći do interakcije između lekova za štitnu žlezdu i vitamina D, što može izazvati probleme sa kosom. Ako se propisana terapija uzima ujutro i uveče, unos vitamina D tokom ručka može smanjiti moguće interakcije. Ipak, savetujemo da se o suplementaciji konsultujete sa svojim lekarom – naglašava dr Požar.
Ipak pre nego što počnemo da primenjujemo suplementaciju savetuje se provera nivoa vitamina D. Nivo vitamina D utvrđuje se merenjem koncentracije 25-hidroksi vitamina D [25(OH)D] u serumu krvi.
– Optimalan nivo vitamina D u krvi smatra se između 20 – 30 ng/mL (50-75 nmol/L). Nedovoljan nivo vitamina D definiše se kao nivo manji od 20 ng/mL (≤50 nmol/L), dok se o deficitu vitamina D govori kada je nivo u serumu manji od 12 ng/mL (25 nmol/L). Provera nivoa vitamina D pre svega preporučuje se osobama koje su u riziku od nedostatka, a to su: starije osobe od 60 godina, kao i osobe koje su vezane za unutrašnji prostor, pacijentima sa malapsorpcijom (bolestima gastrointestinalnog trakta). Provere vrednosti ovog vitamina savetuju se i osobama sa srčanim oboljenjima i povišenim krvnim pritiskom, pacijentima sa nespecifičnim bolovima u kostima i mišićima, gojaznim osobama, pacijentima sa autoimunim i onkološkim bolestima – objašnjava dr Hajnalka Požar.
Tokom zimskih meseci, mnogi stručnjaci preporučuju suplementaciju vitamina D u dozama od 1000 -1200 IJ (25 -30 μg) dnevno, kaže sagovornica portala eKlinika i savetuje da se pre bilo kakve suplementacije konsultujemo sa svojim lekarom i uradimo analizu nivoa vitamina D u serumu.
– U evropskim zemljama, maksimalno preporučena dnevna doza suplementacije vitamina D iznosi do 2000 IJ (50 μg), što se smatra bezbednom, jednostavnom i efikasnom merom za održavanje optimalnog nivoa serumske koncentracije vitamina D, uz povoljne efekte na zdravlje mišićno-skeletnog sistema u opštoj populaciji. Suplementacija u dozama već od 4000 IJ preporučuje se isključivo pod lekarskim nadzorom – ističe dr Požar.
Doktorka naglašava da istraživanja, ipak, pokazuju da ni dugotrajna upotreba većih doza vitamina D (preko 10.000 IJ) obično ne predstavlja rizik za zdravlje.
– Ipak, s obzirom na to da se ovaj vitamin skladišti u masnim i mišićnim ćelijama, višak se ne može lako eliminisati putem mokraće, kao što je to slučaj sa vodotopivim vitaminima (B i C). Stoga je važno razmotriti suplementaciju samo u slučaju laboratorijski potvrđenog nedostatka. Takođe, osobe koje imaju bubrežne kamence ne bi trebale nekontrolisano da uzimaju suplemente vitamina D – precizira dr Požar.
Suplementacija je najčešće opravdana kod male dece, starijih osoba i kod određenih hroničnih oboljenja. Međutim, u tim slučajevima, doza i trajanje suplementacije treba da se primenjuju u dogovoru sa lekarom, kako bi se odredila zdravstveno sigurna doza i izbegle moguće interakcije sa drugim lekovima, dodaje dr Požar.
I pred toga što uglavnom nema rizika kod dugotrajne primene vitamina D, to ne isključuje mogućnost hipervitaminoze D vitaminom kada su povišene koncentracije vitamina D u serumu iznad 50 ng/mL ili 200 nmol/l), kaže dr Požar. Ona dodaje da se hipervitaminoza može da javi isključivo usled dugotrajnog uzimanja suplemenata (prema okvirnim procenama pri dozi od 50.000 IJ).
– Vitamin D se ne može predozirati produženim izlaganjem suncu, niti prekomernim unosom hrane bogate ovim vitaminom. Povišen nivo vitamina D manifestuje se kroz povišene vrednosti kalcijuma u krvi, što dovodi do hiperkalcemije (usled prekomernog otpuštanja kalcijuma iz kostiju). Ovo stanje može ukazivati na rizik od demineralizacije kostiju i potencijalnih preloma, a takođe je povezano sa bolovima u zglobovima, mišićnom slabošću, glavoboljom, pojačanim osećajem žeđi i učestalim mokrenjem. Takođe, postoji veći rizik od formiranja bubrežnih kamenaca, taloženja kalcijuma u krvnim sudovima, gubitka apetita, mučnine, a često je i povezano sa poremećenim (sniženim) stvaranjem hormona paraštitne žlezde. Prekomerno unošenje vitamina D može biti povezano i sa povećanim rizikom od određenih vrsta maligniteta, stoga je prekomerna suplementacija potencijalno opasna – objašnjava dr Hajnalka Požar.
Dr Požar kaže da su D3 preparati delotvorniji od D2 preparata. Ukoliko je na preparatima D vitamina naznačena koncentracija u mikrogramima, potrebno je pretvoriti je u internacionalne jedinice prema formuli: μg / 0.025 = IJ. Na primer, 50 μg odgovara 2000 IJ, dok 10 μg iznosi 400 IJ (što je otprilike jedna kap vitamina D3), dodaje doktorka.
– Budući da je reč o vitaminu rastvorljivom u mastima, njegovo usvajanje iz hrane u crevima biće efikasnije ako obrok sadrži masti. S druge strane, manje će se iskoristiti ako se uzima sa kafom, sokovima ili vodom. Stoga, preporučuje se da se uzima tokom doručka ili ručka (sunčevi zraci tokom dana i prisustvo masti u obroku delovaće povoljno). Uzimanje ovih preparata u večernjim satima nije preporučljivo, jer može imati stimulativno dejstvo i ometati san – napominje dr Požar.
Za aktivaciju vitamina D, neophodan je i adekvatan dnevni unos magnezijuma. Prosečne potrebe za magnezijumom kreću se oko 375-400 mg, što možemo postići unosom.
– Na primer, 30 g semenki bundeve ili badema (koje obezbeđuju oko 15-20 odsto), uz 250 g spanaća ili drugog zelenog lisnatog povrća i 200 g celih žitarica (koje obezbeđuju oko 15 odsto. Magnezijum se obezbeđuje i unosom mahunarki ( oko 30 odsto dnevnih potreba) ili banane (koja obezbeđuje oko 10 odsto od preporučenog dnevnog unosa magnezijuma). Ukoliko se magnezijum uzima kao suplement, preporučuje se da se uzima u večernjim satima (odvojeno od preparata vitamina D) i može onda imati povoljan uticaj na san – kaže dr Požar.
Dr Hajnalka Požar ističe da vitamin D ima hormonalnu ulogu i da bi prioritet trebalo da bude na povećanom unosu namirnica bogatih vitaminom D, koje ne mogu izazvati predoziranje.
– Najvažniji izvori vitamina D u ishrani su ribe iz severnih mora, kao što su haringa, losos, skuša, tuna, sardine i pastrmka, koje mogu sadržati između 200 i 600 IJ vitamina D na 100 g. Na primer, 100 g lososa pokriva 120 odsto dnevnih potreba, dok sardine obezbeđuju 20 odsto. Takođe, 100 g tune iz konzerve pokriva 34 odsto dnevnih potreba. Značajan izvor vitamina D je i riblje ulje, koje sadrži 8000 IJ na 100 g, kao i ulje bakalara, pri čemu 5 ml obezbeđuje 56 odsto dnevnih potreba. Dobri izvori vitamina D uključuju i druge plodove mora, kao što su školjke koje sadrže 320 IJ u 100 g. Takođe, goveđa i pileća jetra sadrže 50 IJ u 100 g, dok jaja, odnosno žumance, sadrži 125 IJ u 100 g, što pokriva oko 5 odsto dnevnih potreba, a pogodan izvor može biti i maslac – ističe dr Požar.
Doktorka objašnjava da se manje količine vitamina D mogu naći u teletini, govedini, biljnim uljima i pečurkama.
– Iako je u pečurkama prisutan u obliku manje efikasnog D2 vitamina, i ovaj unos je značajan. Danas se u mnogim mlečnim i sojinim proizvodima dodaje vitamin D. Male količine vitamina D mogu se pronaći u povrću kao što su spanać, kelj, brokoli i batat, kao i u voću poput kivija, pomorandže, banane i smokava, kao i u koštunjičavom voću. Raznovrstan unos ovih namirnica je važan zbog prisustva drugih vitamina i minerala koji mogu pomoći u aktivaciji vitamina D u telu. Iako su namirnice bogate vitaminom D lako dostupne i raznolike, prosečan unos ovog vitamina putem hrane iznosi samo 20 odsto od dnevnih potreba – zaključuje dr Hajnalka Požar.
Dr Hajnalka Požar je viši predavač Visoke škole strukovnih studija u Subotici, na studijskim programima Strukovni nutricionista dijetetičar i Strukovna medicinska sestra, predsednica je Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti u Subotici.