Ukoliko stojite ceo dan na poslu zbog prirode zanimanja naučnici kažu da to može da se odrazi na krvni pritisak. Nova studija objavljena u časopisu Medicine & Science in Sports & Exercise otkrila je da dugo stajanje na poslu može da bude loše za krvni pritisak.
Kada stojite ceo dan na poslu menja se dijastolni pritisak
Istraživači su analizirali podatke 156 radnika starosti od 62,4 godine iz finske studije o penzionisanju i starenju. Učesnici su nosili akcelerometre kako bi se pratilo koliko često stoje, sede i rade lagane i umerene do snažne fizičke vežbe. Istovremeno im je meren i krvni pritisak.
Rezultati studije su pokazali da ljudi čiji je posao zahtevao više sedenja imali niži dijastolni krvni pritisak noću, a oni koji su duže stajali imali su viši dijastolni krvni pritisak tokom dana i manje padova krvnog pritiska. Dijastolni krvni pritisak je najniži broj u očitavanju i meri pritisak u arterijama kada se srce odmara i puni krvlju.
Istraživači su takođe zaključili da sedeći način obavljanja posla ima veze sa boljim dijastolnim krvnim pritiskom kod starijih odraslih nego stajanje i fizička aktivnost. Da stvar bude zbunjujuća, sedenje u dužem vremenskom periodu na poslu takođe se dovodi u vezu sa 34 odsto većim rizikom od smrti od srčanih bolesti i 16 procenata većim rizikom od smrti od svih uzroka, prema istraživanju objavljenom u JAMA Network Open. Dakle, postoji li sredina kojoj treba težiti?
Da li je stajanje ceo dan na poslu zaista loše za krvni pritisak?
– Stajanje ceo dan na poslu nije loše, samo po sebi, ali uspravan položaj tela na duže vreme može da izazove promene koje mogu da utiču na krvni pritisak. Zbog efekta gravitacije, krv počinje da se skuplja u nogama i stopalima, što ostavlja manje krvi u gornji deo tela. Krvni sudovi se skupljaju kao odgovor, a srce jače pumpa kako bi održalo protok krvi u gornjem delu tela. A ovi mehanizmi povećavaju krvni pritisak – ističe Jooa Norha, glavni autor studije i doktorski istraživač na University of Turku u Finskoj .
Tokom vremena to može da utiče na krvni pritisak tokom vremena. Predugo stajanje takođe može da spreči normalan pad krvnog pritiska noću, zbog čega je krvni pritisak blago povišen i danju i noću. Vremenom bi to moglo da dovede do ukrućenja krvnih sudova, što dodatno povećava ukupni krvni pritisak. Takvo stanje čak može da poveća rizik od srčanih bolesti.
– Prekomerni rad srca uzrokuje da se srčani mišić zgusne i učvrsti, što na kraju može da dovede do srčanih bolesti, kao što je srčana insuficijencija – objašnjava Norha.
Ljudi koji sede dok rade „biološki stare“ brže od svojih aktivnijih kolega
Niži krvni pritisak kod ljudi čiji posao podrazumeva sedenje može jednostavno da odražava da oni „biološki stare“ brže od svojih aktivnijih kolega, smatra dr James A. S. Muldowney sa Vanderbilt Heart and Vascular Institute.
– Kod starijih odraslih, krvni sudovi postaju krući, a dijastolni krvni pritisak opada. Ovo objašnjenje bi odgovaralo tradicionalnom učenju i značajnoj količini medicinskih dokaza da umereno vežbanje štiti od kardiovaskularnih događaja – kaže dr Muldowney.
Ipak, ovo nije prva studija koja dovodi u vezu stajanje na poslu sa većim rizikom od srčanih oboljenja. Podaci više od 7.000 radnika različitih zanimanja u Kanadi pokazali su da ljudi koji su uglavnom stajali na poslu imaju dvostruko veće šanse da obole od srčanih oboljenja od onih koji uglavnom sede.
– Međutim, mogli bi da postoje i drugi razlozi za te nalaze. Moguće je da ako više stojite na poslu, posao može da izaziva više stresa – navodi dr Neel Chokshi, direktor Centra za digitalnu kardiologiju na Penn Medicine.
Koliko treba da sedimo i stojimo na poslu?
Dr Italo Biaggioni, direktor Vanderbilt Autonomic Dysfunction Center ističe da rezultati istraživanja ne znače da treba izbegavati stajanje na poslu.
– Stajanje je dobro za nas, ali, previše dobrih stvari možda neće svim odgovarati. Uglavnom – ne sedite ceo dan. Stojte, hodajte, a najbolje je ako možete da vežbate tokom svog radnog dana, posebno ako imate posao koji podrazumeva sedenje i duže od 8 sati dnevno jer to utiče na vaš ukupni rizik od srca – poručuje dr Biaggioni.
