Vitamin D je dragocen saveznik našeg zdravlja, posebno u zimskom delu godine, kada se manje izlažemo prirodnim izvoru ovog vitamina – sunčevoj svetlosti. Stručnjaci potvrđuju da je vitamin D zaista moćan dodatak za mineralizaciju kostiju, pomaže kod autoimunih bolesti, visokog krvnog pritiska, dijabetesa, jača imunitet i poboljšava kognitivne funkcije. I pored mnogobrojnih dobrih karakteristika, moguće je da ovaj vitamin stupi u interakciju sa nekim lekovima. Imajući u vidu važnost dovoljnih količina vitamina D za zdravlje i njegovu hormonalnu ulogu, lekari savetuju upotrebu vitamina D prvenstveno putem namirnica. Problem je što ishranom unesemo samo oko 20 odsto dnevnih potreba. Suplementacija se preporučuje pod nadzorom lekara i tek kada se ustanovi manjak vitamina D.
Kada je potreban oprez?
Stručnjaci navode da su moguće interakcije između preparata vitamina D i lekova koji se koriste za lečenje aritmije, visokog krvnog pritiska i jačanje srca (kao što su verapamil, diltiazem i digoksin), kao i sa lekovima koji se primenjuju za pojačano izlučivanje urina (diuretici).
– Ovi lekovi mogu povećati izlučivanje kalcijuma u bubrezima, a dugotrajno uzimanje vitamina D može dovesti do hiperkalcemije. Takođe, u slučaju primene antiepileptičke terapije (fenitoin, karbamazepin, barbiturati), određenih antibiotika i kortikosteroida, preporučuje se izbegavanje istovremenog unosa vitamina D sa ovim lekovima, uz pauzu od 4-5 sati između uzimanja ovih preparata – kaže za portal eKlinika doktor medicinskih nauka javnog zdravlja dr sc. med. Hajnalka Požar.
Vitamin D i autoimune bolesti
Kada je reč o oboljenjima štitne žlezde, kao i kod drugih autoimunih stanja, vitamin D može biti koristan za poboljšanje simptoma, dr Požar dodaje da čak može da smanji nivoa antitela koja se stvaraju protiv štitne žlezde.
– Preporučuje se da se svi vitaminski preparati uzimaju odvojeno od lekova kao što su euthyrox i levothyroxine. Manja istraživanja sugerišu da može doći do interakcije između lekova za štitnu žlezdu i vitamina D, što može izazvati probleme sa kosom. Ako se propisana terapija uzima ujutro i uveče, unos vitamina D tokom ručka može smanjiti moguće interakcije. Ipak, savetujemo da se o suplementaciji konsultujete sa svojim lekarom – naglašava dr Požar.
Kome se savetuje provera nivoa vitamina D?
Ipak pre nego što počnemo da primenjujemo suplementaciju savetuje se provera nivoa vitamina D. Nivo vitamina D utvrđuje se merenjem koncentracije 25-hidroksi vitamina D [25(OH)D] u serumu krvi.
– Optimalan nivo vitamina D u krvi smatra se između 20 – 30 ng/mL (50-75 nmol/L). Nedovoljan nivo vitamina D definiše se kao nivo manji od 20 ng/mL (≤50 nmol/L), dok se o deficitu vitamina D govori kada je nivo u serumu manji od 12 ng/mL (25 nmol/L). Provera nivoa vitamina D pre svega preporučuje se osobama koje su u riziku od nedostatka, a to su: starije osobe od 60 godina, kao i osobe koje su vezane za unutrašnji prostor, pacijentima sa malapsorpcijom (bolestima gastrointestinalnog trakta). Provere vrednosti ovog vitamina savetuju se i osobama sa srčanim oboljenjima i povišenim krvnim pritiskom, pacijentima sa nespecifičnim bolovima u kostima i mišićima, gojaznim osobama, pacijentima sa autoimunim i onkološkim bolestima – objašnjava dr Hajnalka Požar.
Dijetetski suplementi
Tokom zimskih meseci, mnogi stručnjaci preporučuju suplementaciju vitamina D u dozama od 1000 -1200 IJ (25 -30 μg) dnevno, kaže sagovornica portala eKlinika i savetuje da se pre bilo kakve suplementacije konsultujemo sa svojim lekarom i uradimo analizu nivoa vitamina D u serumu.
– U evropskim zemljama, maksimalno preporučena dnevna doza suplementacije vitamina D iznosi do 2000 IJ (50 μg), što se smatra bezbednom, jednostavnom i efikasnom merom za održavanje optimalnog nivoa serumske koncentracije vitamina D, uz povoljne efekte na zdravlje mišićno-skeletnog sistema u opštoj populaciji. Suplementacija u dozama već od 4000 IJ preporučuje se isključivo pod lekarskim nadzorom – ističe dr Požar.
Suplementacija samo u slučaju laboratorijski potvrđenog nedostatka
Doktorka naglašava da istraživanja, ipak, pokazuju da ni dugotrajna upotreba većih doza vitamina D (preko 10.000 IJ) obično ne predstavlja rizik za zdravlje.
– Ipak, s obzirom na to da se ovaj vitamin skladišti u masnim i mišićnim ćelijama, višak se ne može lako eliminisati putem mokraće, kao što je to slučaj sa vodotopivim vitaminima (B i C). Stoga je važno razmotriti suplementaciju samo u slučaju laboratorijski potvrđenog nedostatka. Takođe, osobe koje imaju bubrežne kamence ne bi trebale nekontrolisano da uzimaju suplemente vitamina D – precizira dr Požar.
Suplementacija je najčešće opravdana kod male dece, starijih osoba i kod određenih hroničnih oboljenja. Međutim, u tim slučajevima, doza i trajanje suplementacije treba da se primenjuju u dogovoru sa lekarom, kako bi se odredila zdravstveno sigurna doza i izbegle moguće interakcije sa drugim lekovima, dodaje dr Požar.
Vitamin D može da se predozira
I pred toga što uglavnom nema rizika kod dugotrajne primene vitamina D, to ne isključuje mogućnost hipervitaminoze D vitaminom kada su povišene koncentracije vitamina D u serumu iznad 50 ng/mL ili 200 nmol/l), kaže dr Požar. Ona dodaje da se hipervitaminoza može da javi isključivo usled dugotrajnog uzimanja suplemenata (prema okvirnim procenama pri dozi od 50.000 IJ).
– Vitamin D se ne može predozirati produženim izlaganjem suncu, niti prekomernim unosom hrane bogate ovim vitaminom. Povišen nivo vitamina D manifestuje se kroz povišene vrednosti kalcijuma u krvi, što dovodi do hiperkalcemije (usled prekomernog otpuštanja kalcijuma iz kostiju). Ovo stanje može ukazivati na rizik od demineralizacije kostiju i potencijalnih preloma, a takođe je povezano sa bolovima u zglobovima, mišićnom slabošću, glavoboljom, pojačanim osećajem žeđi i učestalim mokrenjem. Takođe, postoji veći rizik od formiranja bubrežnih kamenaca, taloženja kalcijuma u krvnim sudovima, gubitka apetita, mučnine, a često je i povezano sa poremećenim (sniženim) stvaranjem hormona paraštitne žlezde. Prekomerno unošenje vitamina D može biti povezano i sa povećanim rizikom od određenih vrsta maligniteta, stoga je prekomerna suplementacija potencijalno opasna – objašnjava dr Hajnalka Požar.
Manje će se iskoristiti ako se uzima sa kafom, sokovima ili vodom
Dr Požar kaže da su D3 preparati delotvorniji od D2 preparata. Ukoliko je na preparatima D vitamina naznačena koncentracija u mikrogramima, potrebno je pretvoriti je u internacionalne jedinice prema formuli: μg / 0.025 = IJ. Na primer, 50 μg odgovara 2000 IJ, dok 10 μg iznosi 400 IJ (što je otprilike jedna kap vitamina D3), dodaje doktorka.
– Budući da je reč o vitaminu rastvorljivom u mastima, njegovo usvajanje iz hrane u crevima biće efikasnije ako obrok sadrži masti. S druge strane, manje će se iskoristiti ako se uzima sa kafom, sokovima ili vodom. Stoga, preporučuje se da se uzima tokom doručka ili ručka (sunčevi zraci tokom dana i prisustvo masti u obroku delovaće povoljno). Uzimanje ovih preparata u večernjim satima nije preporučljivo, jer može imati stimulativno dejstvo i ometati san – napominje dr Požar.
Vitamin D i magnezijum
Za aktivaciju vitamina D, neophodan je i adekvatan dnevni unos magnezijuma. Prosečne potrebe za magnezijumom kreću se oko 375-400 mg, što možemo postići unosom.
– Na primer, 30 g semenki bundeve ili badema (koje obezbeđuju oko 15-20 odsto), uz 250 g spanaća ili drugog zelenog lisnatog povrća i 200 g celih žitarica (koje obezbeđuju oko 15 odsto. Magnezijum se obezbeđuje i unosom mahunarki ( oko 30 odsto dnevnih potreba) ili banane (koja obezbeđuje oko 10 odsto od preporučenog dnevnog unosa magnezijuma). Ukoliko se magnezijum uzima kao suplement, preporučuje se da se uzima u večernjim satima (odvojeno od preparata vitamina D) i može onda imati povoljan uticaj na san – kaže dr Požar.
Prirodni izvori vitamina D
Dr Hajnalka Požar ističe da vitamin D ima hormonalnu ulogu i da bi prioritet trebalo da bude na povećanom unosu namirnica bogatih vitaminom D, koje ne mogu izazvati predoziranje.
– Najvažniji izvori vitamina D u ishrani su ribe iz severnih mora, kao što su haringa, losos, skuša, tuna, sardine i pastrmka, koje mogu sadržati između 200 i 600 IJ vitamina D na 100 g. Na primer, 100 g lososa pokriva 120 odsto dnevnih potreba, dok sardine obezbeđuju 20 odsto. Takođe, 100 g tune iz konzerve pokriva 34 odsto dnevnih potreba. Značajan izvor vitamina D je i riblje ulje, koje sadrži 8000 IJ na 100 g, kao i ulje bakalara, pri čemu 5 ml obezbeđuje 56 odsto dnevnih potreba. Dobri izvori vitamina D uključuju i druge plodove mora, kao što su školjke koje sadrže 320 IJ u 100 g. Takođe, goveđa i pileća jetra sadrže 50 IJ u 100 g, dok jaja, odnosno žumance, sadrži 125 IJ u 100 g, što pokriva oko 5 odsto dnevnih potreba, a pogodan izvor može biti i maslac – ističe dr Požar.
Putem hrane unosimo samo 20 odsto dnevnih potreba vitamina D
Doktorka objašnjava da se manje količine vitamina D mogu naći u teletini, govedini, biljnim uljima i pečurkama.
– Iako je u pečurkama prisutan u obliku manje efikasnog D2 vitamina, i ovaj unos je značajan. Danas se u mnogim mlečnim i sojinim proizvodima dodaje vitamin D. Male količine vitamina D mogu se pronaći u povrću kao što su spanać, kelj, brokoli i batat, kao i u voću poput kivija, pomorandže, banane i smokava, kao i u koštunjičavom voću. Raznovrstan unos ovih namirnica je važan zbog prisustva drugih vitamina i minerala koji mogu pomoći u aktivaciji vitamina D u telu. Iako su namirnice bogate vitaminom D lako dostupne i raznolike, prosečan unos ovog vitamina putem hrane iznosi samo 20 odsto od dnevnih potreba – zaključuje dr Hajnalka Požar.
Dr Hajnalka Požar je viši predavač Visoke škole strukovnih studija u Subotici, na studijskim programima Strukovni nutricionista dijetetičar i Strukovna medicinska sestra, predsednica je Udruženja za borbu protiv šećerne bolesti u Subotici.
